Kako god da se meri podrška Aleksandru Vučiću i SNS, ona je izuzetno velika, jer Vučića kao prvog u koga imaju poverenje izdvaja oko dva miliona građana, a podrška SNS-u često ide preko 50 posto, izjavio je direktor Ipsos stratedžik marketinga Srđan Bogosavljević. „Aleksandar Vučić je ubedljivo prvi po broju pozitivnih ocena i po tom pokazatelju je značajno jači od svoje stranke, ali i po broju onih koji njega izdvajaju kao prvog u koga imaju poverenje – a takvih je oko dva miliona. To je značajno više nego što su aktuelni i prethodni predsednik države imali u vreme svoje najveće popularnosti“, rekao je Bogosavljević za list Danas.
(Danas/Tanjug, 19.1.2015.)
Ma da li je moguće? Dva miliona građana! Ima toga i više, ako uzmemo u obzir one koji su neopredeljeni, a da se opredele, sigurno bi bili za AV-a; bitno je napomenuti da se ovde radi samo o građanima, a da su se i građanke izjasnile, e to bi bilo još barem million podržavateljki premijera, što će reći – tri miliona građana&građanki! A gde su tek Srbi? Da su Srbe pitali, a ne samo “građane” (po Ustavu), pa bila bi ta podrška podignuta i na pet miliona; a kada bi tu uletele i Srpkinje, onda bi zacelo došli do zaključka da su svi u Srbiji za AV-a, bez izuzetka – a izuzeci su tu samo da potvrđuju pravilo. Svi, svi, svi…
Kako se ono kaže: I da sam normalan poludeo bih do sada! Ne treba nama glas razuma, niti bilo čiji drugi glas jer mi imamo Strategic marketing (srpski: Stratedžik marketing), koji hirurški precizno i hladno-analitički procenjuje te procente koji vlasti život znače. Verovatno se upućeni, a nekako to i zdravorazumski se može zaključiti, da su ova ispitivanja javnog mnjenja uvek “malo” frizirana jer ispitivači, pre svega, moraju da misli na interese svog poslodavca, pa samim time mora da doda koji percent “ruci koja je hrani” (Ruka ruku mije). Da, malo – neko će reći, ali ne i toliko preterivati…
No, da li je u pitanju preterivanje ili je to naša realnost? Ako nije istina, teško tebi, a ako jeste, opet teško tebi… Zašto? Ako je AV zaista toliko popularan onda nešto definitivno nije u redu sa Srbima, ali i sa svim ostalim njenim građanima koji percente podrške podižu u nebo; ako je podrška napumpana radi ličnih interesa, bilo AV-a ili SNS-ovaca, onda zašto ćute oni drugi, a valjda ih ima – a ako ih nema, snaći ćemo se mi i sami… Šalu na stranu, ali pitanje svih pitanja je: kako odoleti ovom naletu AV-ovskog egooptimizma, a ne podleći istom? Pa verujte malo svome zdravom razumu, ako nećete ničemu drugome i sami ćete uvideti koliko je ova premijerska popularnost isforsirana (pre svega putem medija), mada znam da se “u Srbiji razumni argumenti brzo uguše u oduševljenom klicanju voždu” jer mnogo je lepše sići sa uma “u sjajan dan” nego uhvatiti se ukoštac sa teškoćama realnosti. Ili je lakše prepustiti “stručnjaku” da se bavi našim problemima, jer više je nego jasno da se premijer razume u sve a ponajviše u “lične” probleme građana, to jeste u one koji ih najviše tište: Kosovo, Južni tok, Trepča, OEBS i tome slično. Lepo sve naše muke AV preuzme na sebe, pa to sredi, obradi i svari, a mi samo preko medija pokupimo finalni proizvod u vidu gotovih rešenja ili pak samo-što-nije-sređeno ili nama omiljene: iduće godine biće teško, ali zato one tamo bićemo jači od Nemačke…
Skoro se medijski objavilo da smo, po oceni EU, napredovali u poštovanju medijskih sloboda, kad ono trt Milojka… Izveštaj se odnosio na 2013. a ne na, tek minulu, prošlu godinu, pa su nam se neki mediji pošteno “ugruvali” – što se ono kaže, i morali su kasnije da priznaju svoju grešku. Da li je ovaj izveštaj o napretku srpskih medija imao neke veze sa skorašnjim kritikama EU-ovih predstavnika zbog trenda “autocenzure” u medijima– nisam siguran, ali se sećate kako se AV bio naljutio i nabusito odbrusio kako niko ne može da sumnja u nezavisnost Srbije, a samim tim i njenih medija – tako nešto, ako nisam ja (zlonamerno) nešto učitao. Osobito se AV bio osvrnuo na negativnu pojavu medijskih plaćenika koji uporno, a za pare i interese EU-a, blate lik i delo vlade Srbije, što će reći premijera lično. Ovim plaćenicima i slugama EU-a ništa nije sveto, pa ni sam AV. Zamislite vi samo da se tamo neki BIRN, oca mu izdajničkog, usudio da posumnja u regularnost tendera i poslovanja u vezi sa ispumpavanjem vode iz kolubarskog bazena. I šta taj BIRN uopšte zna o ispumpavanju vode? A ovamo se duva kako zna da se ispumpavaju pare u nenamenske svrhe, mada je svima bilo jasno da je to kampanja protiv premijera, čim su tamo spomenuli nekog njegovog kuma, ako se ne varam, i da je to još jedan pokušaj da se smanji njegov besmrtni rejting kod Srba, Srpkinja i ostalih građana i građanki Srbije.
Ali, kada smo već kod “ugruvljavanja” medija, niko se nije više obrukao od Dragana J. Vučićevića i to u njegovom listu Informer (srpski Cinkaroš – kako je to lepo primetio Miloš Vasić). Ovaj urednik lista se toliko uneredio na naslovnoj strani svog lista da ga više ni AV-ovski amin ne može izvući. Mislio je, valjda, da ukoliko “obradi-fotošopira” novu predsednicu Hrvatske da će u srpskoj javnosti izazvati ovacije, a možda i čestitke od samog premijera, ali, avaj, desilo se upravo suprotno… No, čitali-gledali-slušali ste već sigurno o tome, pa da je ne tupim, no bilo je, i još uvek je, više nego dinamično.
I tako nam je ova 2015. započela veselo i berićetno, barem što se AV-a i njegovih medija tiče… A što se građanki & građana tiče moram se ponovo pozvati na danas, u svetu a kod nas i da ne pričamo, vrlo nepopularni Kuran: Teško tebi, teško tebi i opet teško tebi…
(Autonomija)