Slavko je ubijen pošto mu je iz neposredne blizine pucano u potiljak, kada se vratio kući – baš kao i Džil, koja se vratila kući u Fulam, u jugozapadnom Londonu.
“S obzirom na činjenicu da je apsolutno jasno da je služba bezbednosti počinila ubistvo nad mojim suprugom, verujem da su ovo ljudi koji bi mogli biti umešani u ubistvo Džil Dando. Na vlastima je da pažljivo istraže ovaj slučaj, kako bi se konačno utvrdilo ko stoji iza ovih užasnih zločina. Rukopis je isti, način na koji je pucano je isti. Veoma je moguće i nije nerealno da je ovo delo istih ljudi“, rekla je Branka Prpa.
(Blic, Miror,M.A., 24.02.2014.)

U ono doba hladnoratovsko-komunističko, jugoslovenske tajne službe su pratile razne “elemente” po zapadno-kapitalističkim (uglavnom evropskim) državama, a koji su bili realna opasnost kako za samoupravni socijalizam, tako i za suverenitet i integritet tadašnje jugoslovenske federacije. Ljude koje je tajna služba pratila uglavnom su bili tzv. emigracija (četničko-ustaška), koja je još od Drugog svetskog rata rovarila protiv Titove Jugoslavije, ali bilo je tu i raznih drugih “egzotičnih” tipova koji su iz raznoraznih razloga štetili ugledu zemlje, na primer kriminalci… Njih je često služba angažovala da obavljaju opasne poslove, kao što su ubistva istaknutih emigrantskih elemenata, i bili su aktivirani po potrebi. Zauzvrat Služba ih je ostavljala na miru, tako da su mogli da se i dalje bave svojim redovnim “aktivnostima”. Na zlom glasu si bili ubice koji su radili za jugoslovensku Službu, bili su poznati po tome što su više voleli hladno i “tupo” (metalne štangle, pajseri i sl) oružje i tako je njihov “potpis” bio čuven među emigracijom; no nije jugoslovenska Služba bila jedina poznata po tehnikama ubistava – bugarska tajna služba, na primer, je volela egzotična oružja kao što je bio kišobran sa otrovnim metalnim šiljkom… Kada su počeli novi balkanski ratovi, devedesetih godina prošlog veka, raspadom Jugoslavije ovi hitmeni Službe su angažovani u formiranju paramilitarnih formacija koje su se kasnije “proslavile” po ratnim zločinima i pljačkama; matrica kako srpskog tako i hrvatskog regrutovanja ovih ljudi je identična i ubistveno logična, jer oni su naprosto bili idealni za tajne i mračne rabote.

I sve bi to bio deo neslavne istorije “ancien regime” da uticaj Službe (ili onog što se iz nje izrodilo) i danas nije presudan… Oni, nažalost, još uvek imaju presudnu ulogu u donošenju ključnih odluka za ovu nesrećnu zemlju. Kako znam? Pa ne morate biti ekspert da biste utvrdili genealogiju zla koja se ovde razvijala i metastazirala do krajnjih granica; samo uspostavite veze između nekih događaja u poslednjih dvadesetak godina i sve će vam biti jasno. Sada se ponovo, “slučajno” pred izbore aktivira nerazjašnjeno pitanje političke odgovornosti za ubistvo Zorana Đinđića, a spominje se i finansijska “pozadina” atentata, to jeste da je nekim centrima ekonomske moći odgovaralo da Premijer bude ubijen. Navodno su se pojavili neki novi dokazi o političkoj pozadini atentata, a možda se i otkrije ko je to isfinansirao ili kome je Đinđić stao na žulj iz “čisto” ekonomskih razloga. Za sada, posle decenije od ubistva Premijera, mi još uvek imamo samo “izvođače radova”, ali ne i nalogodavce. Interesantno je da je pitanje političke odgovornosti pokrenuto od strane parlamentaraca EU, to jeste predloženo je da se Srbija uslovi razjašnjavanjem ove političke misterije kako bi mogla dalje da napreduje u pregovorima. No, plašim se da iza političkih motiva opet stoji službeno/db-ovske strukture i da je to vrzino kolo upetljano do neprepoznavanja… Setimo se da je prvi političar (Zoran Đinđić) koji je pokušao da se obračuna sa službeno-kriminalnim strukturama ekspresno smaknut iako je bio Premijer. Znao je Đinđić da, dok se ne očisti taj tajno-službeni zmijarnik, neće biti sreće za Srbiju i pripremao se za akciju , ali, po običaju, negde su informacije procurele i Služba je saznala šta Premijer smišlja. Naprosto, bili su brži i efikasniji… To je bila šansa da se u Srbiji konačno nešto promeni i pokrene nabolje, ali Đinđić nije uspeo da to uradi jer je očigledno bio usamljen u borbi protiv ovog “tajnog” zla.

No, ako se nekada nešto i desi i konačno se saznaju nalogodavci Đinđićevog ubistva, nemojte očekivati ništa spektakularno… Da li će biti iznenađenje ako je iza svega stojao neki Ćoki ili ne znam ti ko – pa to nama ništa ne znači. Postojeći sistem će da se prilagodi i ako se to i desi, već će biti spremnan za nove okolnosti i nove ljude. Pa vidite li vi PPV-a Acu Vučića, ne može bolji primer, ili njegovu stranku SNS… I PPV i SNS su produkti sistema koji se prilagodio jer samo tako može da preživi – mimikrijom i lažnim predstavljanjem. Nažalost, građani ne prepoznaju cveće zla koje im cveta pod prozorima, jer ih je sistem ubedio da je PPV idealno rešenje i da će on reformisati državu. Neće, odmah da vam kažem! On nije tu da menja nego da održi status quo ante. Sistem možete promeniti jedino vi! Da, vi, građanke/građani… O tome treba malo da razmislite ukoliko želite da glasate za PPV-a i koordinatora svih tajnih službi. A ako vam je svejedno, onda, svesno ili nesvesno, radite za sistem.

(Autonomija)