Nakon poslednjeg protesta, gde se skupilo 35-40.000 ljudi, predsednik AV je izjavio da građani imaju pravo da se šetaju i da nema ništa protiv toga dok god demonstranti nisu nasilni i ne prave materijalnu štetu. Verovatno je ova izjava usmerena na to da demonstranti i ne pomišljaju da koriste “nasilne metode” poput onih koje su koristili Žuti prsluci u Francuskoj. A u vezi sa protestima u Francuskoj i Makronovim popuštanjem pred brojnim zahtevima demonstranata, AV je objavio javnosti da on „nije Makron“ i da sigurno neće pokleknuti pred pritiscima demonstranata, naročito ako mirno šetaju i ne uznemiravaju „lojalne“ građane.

Zanimljivo, AV se nije osvrnuo na broj demonstranata na poslednjem protestu u Beogradu, što ne znači da neće, niti je predstavljao svoje teorije o „prividnom“ broju protestanata usled kretanja – svaki čovek krećući se zauzme sedam kvadratnih metara, što je još jedan doprinos čuvenim Zenonovim aporijama, u kojima je ovaj starogrčki filozof želeo da dokaže kako je kretanje samo privid i kako kretanja u suštini i nema, samo što bi AV-ov „doprinos“ bio u tome što on želi da dokaže da ni demonstranata u stvari nema, i kako su i ovi protesti samo privid realnosti. Svoj doprinos ovim neverovatnim tvrdnjama o relativnosti broja demonstranata, ostvario je i ministar unutrašnji Stefanović, koji je izneo vrlo originalnu teoriju o zimskim jaknama koje svojim gabaritom stvaraju iluziju o „višku“ građana…

Valjda su i sami SNS-ovci, sa AV-om na čelu, shvatili da igrajući đonom, u komentarima na građanske proteste, postižu samo kontraefekat i da njihovo uporno nipodaštavanje protesta stvara još veći bunt kod građana. Pokušali su i pretnjama da „smire“ tenzije, ali se građani, očigledno, nisu uplašili raznih Đuka i njihovih prostačkih ispada, pa su reagovali sa još masovnijim i izraženijim buntom. Ako Đuka misli da će cepajući legitimne zahteve protestanata pred kamerama postići efekat utišavanja bunta kod građana – onda se grdno prevario, jer je svojim pretnjama i primitivnim ponašanjem samo još dodao ulje na vatru, pa se sada može očekivati još više demonstranata na ulicama; ako Đuka misli da će preteći poslanici Mariniki Tepić i to nasilnom retorikom, koju su već koristili neki ekstremisti, tipa parole: Marinika shvati, nećemo stati” – onda on mora shvatiti da mu ovo demonstranti neće zaboraviti, pa neka se krije iza AV-ovih leđa koliko hoće.

Nakon ovih poslednjih lokalnih izbora, gde se vlast baš potrudila da dokaže svoju apsolutnu moć i dominaciju, jasno je da je nešto trulo u vladajućoj koaliciji. Zaista, zašto im je bilo baš toliko stalo da dobiju izbore u nekom malom mestu, tipa Lučana, i čemu tolika stranačka mašinerija da bi se pridobio glas nekoliko hiljada građana? Želeo je AV da dokaže svoju prevlast nad svim ostalima i tako nas uvede u novi ciklus izbora koji bi, verovatno, počeo na proleće… Ali tu se, izgleda, i krije jadac. Ta logika konstantne izborne kampanje i stalnog dokazivanja sopstvene premoći nad drugim političkim akterima, očigledno je dosadila svima, pa verovatno i njegovim političkim saveznicima – ma koliko to negirali u javnim nastupima.

Male pukotine će se sve više pretvarati u poveliku rupu, koja je počela da se otvara na demonstracijama u Beogradu, a ako se protesti prošire na Novi Sad i druge gradove, onda će se pretvoriti u provaliju koja će odneti AV-a sa svim njegovim koalicionim partnerima. Zna to Ivica Dačić, na primer, vrlo dobro, a sigurno ga još bole uspomene na one proteste iz devedesetih godina prošlog veka koji su, opet, kulminirali odlaskom sa vlasti Slobodana Miloševića u petooktobarkoj revoluciji 2000. godine; seća se Ivica, kao da je juče bilo, „nesrećnih“ dana kada mu je predsednik uhapšen i zatvoren, a seća se i političkog tavorenja na margini, tih godina sa početka novog veka, kada je njegov SPS umalo prestao da postoji. A bogami, biće teško sa današnjim opozicionim blokom napraviti neki kompromis, kao onomad što je Dačić uradio sa Borisem Tadićem, tako da su muke ministra spoljnog velike i bolne, ma koliko on to krio iza svog prkosnog ponašanja i ispraznog junačenja na režimskim medijima.

Strah i panika je počela da hvata kliku na vlasti jer su shvatili da se njihov privid beskrajne moći počeo raspadati i da su građani uvideli koliko je, u stvari, vladajući monolit truo i izjeden iznutra. Zato i ovi poslednji vanredni lokalni izbori, koji su više ličili na mafijaško uterivanje straha u kosti svima koji se ne slažu sa SNS-ovskom politikom nego na izbore za predstavnike lokalne vlasti. Građani su shvatili da je „car go“ i da vlast pokušava da ih navuče na još jedne izbore na kojima će ih pokrasti, a potom proglasiti „veličanstvenu“ pobedu. Isto je to pokušao da uradi onomad i Slobodan Milošević pa je na izborima prošao kao bos po trnju, a onda ga je upravo građanska inicijativa i skinula sa vlasti. Seća se svega toga ondašnji ministar za informisanje, a današnji predsednik Vučić, i sigurno mu nije milo da prisustvuje sopstvenom padanju sa vlasti…

Zato sada traži način da zaustavi ono što ga čeka u skorašnjoj budućnosti i verujte da se neće zaustaviti na trenutnom negiranju stvarnosti i omalovažavanju protesta kao nekog hira opozicije koja je uspela da prevari građane i navuče ih na demonstracije. Uskoro će AV, kada shvati da njegovo fabrikovanje iluzija više ne prolaze kod građana, da skine masku „čuvara“ stabilnosti u zemlji i regionu i pokušaće fizičkom silom da nas uplaši i razjedini. Pokušaće da ubaci kukavičje jaje u vidu raznih nasilnika i provokatora kako bi demonstrante predstavio kao one koji ruše imovinu i maltretiraju mirne građane; pokušaće i sa otvorenom represijom uz pomoć svojih batinaša i mafijaša; na kraju će krenuti punom silom, to jeste uz pomoć policije i raznih „specijalaca“, ali to će biti njegov definitivni kraj.

(Autonomija / foto: Beta)