Kaže AV da mora da se radi i da ne može da se ustaje kasno. „Potrebno je da radimo vikendom, da radimo više kako bismo stigli najrazvijenije zemlje Evrope. Svaki čovek bi hteo da ima zagarantovano slobodno vreme. Možeš ti, ali nemoj mene da teraš, ja hoću da radim“ – tako je govorio AV u novom radoholičarskom naletu veberovsko-protestantske etike gde sve puca od predanosti pozivu i sticanju kapitala. I ne bih ja imao ništa protiv ukoliko AV želi danonoćno da radi, naročito ga ne bih sputavao u njegovim težnjama da nikada ne spava ili samo onda kada baš mora, ali pozivati građane da se odreknu svog zagarantovanog slobodnog vremena radi opšteg prosperiteta a u svrhu dostizanja najbogatijih evropskih država – spada u domen tipično-autoritarnog stila obraćanja gospodara svojim podanicima.

Pre svega, AV besramno laže jer niti je on vorkoholik kakvim se predstavlja, a bogami mu nije stalo ni do ekonomskog prosperiteta Srbije kao ni do kompeticije sa bogatim evropskim državama; ono do čega je stalo AV-u&Co jesu njegovi & njihovi biznisi koje on štiti. U tom AV-ovskom pozivu na rad-bez-slobodnog-vremena nema ništa „oslobađajuće“ ili pak patritoski-nadahnuto već on nosi jednu drugu stvarnost koja je namenjena samo nama – običnim građanima. Dok AV sa svojom polit-ekonomskom „elitom“ stvara kule i gradove, dotle građani moraju strpljivo i ćutke da rade bez odmora jer to od njih gospodar i očekuje. Ako je AV napravio dil sa Kinezima ili Južnokorejancima da oni ovde izgrade svoje fabrike uz finansijske podsticaje države za svako radno mesto, onda obični-radnik-građanin, zaposlen u toj istoj firmi, nema šta da pita kako će i koliko će da radi ili pak koliko će biti plaćen za svoj rad. Ima da radi dan-noć, a ako ne želi ima ko hoće…

Ni naši poslodavci uglavnom nisu ništa bolji od ovih stranih, radnicima se isplaćuju minimalci a eventualni „višak“ preko minimalne zarade se obi;no isplaćuje na ruke kako se poslodavac ne bi previše mučio sa skupim doprinosima koji radniku obezbeđuju zdravstveno osiguranje, penziju, pravo na pomoć ukoliko ostane bez posla i sl. Sve popularniji su tzv. radni ugovori na privremeno/povremene poslove koji radnicima ne garantuju ama baš ništa: ni siguran posao, a još manje stalna primanja. Ali radnik ne sme da se žali, naprotiv, mora da radi udarnički i bez odmora kako bi ostavario AV-ovsku viziju ekonomskog prosperiteta od koga će da se uplaše najbogatije evropske države.

Dakle, iza ovih AV-ovskih poziva na rad-bez-odmora ne stoji ništa drugo do opravdavanje robovlasničkog odnosa gde gospodar odlučuje o svemu, pa i o slobodnom vremenu radnika/roba. Nažalost, to i jesu trendovi koji donose novi gospodari sa istoka, ali ni ovi sa zapada nemaju ništa protiv ukoliko se radi o „perifernim“evropskim državama van EU. Srbija će, ako se ovi postmoderni trendovi nastave, biti u potpunosti država gde se uz pomoć jeftine radne snage i uz korištenje prljavih tehnologija ostvaruje zarada na koju država ne naplaćuje poreze, ali se, moguće, nekima guraju novci u džepove kako ne bi smetali interesima stranih korporacija. I domaći investiori&biznismeni uglavnom rade po istom šablonu i često su okrutniji prema radnicima ali i prema životno-socijalnoj sredini od „mrskih“ nam tuđinaca. Ukoliko takva strano-domaća klika nastavi tako da posluje, ostaćemo bukvalno goli i bosi, bez zdrave hrane, bez izvora vode kao i bez čistog vazduha.

AV-ovski san o radu bez odmora predstavlja apokalipsu svih naših nada u mogućnost normalnog života – ni preterano bogatog, kao ni odveć srećnog, pa i udaljenog od bogatih zapadno-evropljana, ali ipak realno-našeg života koji ima perspektivu boljitka. Ne, dragi moji, ne može to tako… Ima da radite 25 sati dnevno bez odmora, za šaku pirinča, da kakite u pelene i da pri tome pevate hvalospeve njegovom AV-ovskom geniju. Upravo ovo postaje naša sadašnjost sa objektivno-još-gorom-distopijskom- vizijom budućnosti, dok nas On kudi kako smo lenčuge koje premalo rade i ne vole dovoljno svoju zemlju.

Polusvet, mafija, sumnjivi biznismeni&ostali razni probisveti su zavladali ovom zemljom, a njihovo zaštitnik kao capo di capi od sviju uzima i garantuje nesmetan „protok kapitala“. Dobro je Hana Arent primetila da se prvobitni kapitalizam razvijao kao divlji, hobsovski-neljudski, kriminalni, izrabljivačko-kolonijalni – i kao takav, u svoj prvobitnoj „nevinosti“ on danas živi u Srbiji. Ovakve polit-ekonomske odnose AV bi da prikrije od svojih građana i prikaže im kako je život na rubu egzistencije neophodan radi bolje i lepše budućnosti; kriminalce&secikese predstavlja kao uspešne biznismene a nas, obične građane, tera na rad bez odmora; uništava nam život i budućnost naše dece, a pri tome ne smemo da se žalimo, štaviše moramo biti zahvalni i raditi još više kako bi se ispunila „vizija“ našeg vrlog predsednika. Ako mislite da preterujem – zamolio bih vas da malo pogledate oko sebe i da se zapitate da li želite tako da živite.

(Autonomija, foto: Pixabay)