Na pitanje novinara da li će u Srbiju pristići izbeglice iz Avganisana, predsednik AV je dgovorio da neće, a i sam je priupitao celokupnu domaću javnost: „…odakle tolika ksenofobija i tolika mržnja prema svakome ko od nekud dolazi“. Kompleksnost AV-ovog odgovora&pitanja proizilazi iz mogućnosti da je logično očekivati avganistanske izbeglice ante portas, pogotovo što je njihov dolazak već najavljen za Albaniju i Kosovo, a pošto je za Srbiju Kosovo još uvek integralni deo njene teritorije – eto belaja…

No, ne brine AV-a toliko problem priliva izbeglica iz Avganistana koliko reakcija njegovog glasačkog tela koje je, po priznanju samog AV-a, poprilično ksenofobno raspoloženo prema migrantima celog sveta.

I zaista, teško da neka problematika toliko uniformiše i ujedinjuje stavove (ksenofobiju&rasizam) SNS-ovskog glasačkog tela kao što je tematika emigracije iz tzv. islamističkih zemalja. Možda korona &(anti) vakcinacija može da uhvati korak sa neizrecivima izlivima mržnje koji nas zapljuskuju sa komentatorskih pozicija raznih portala ili pak društvenih mreža kada je emigracija u pitanju. Da li je onda pitanje, predsednika svih SNS-ovskih glasača, na mestu, kada se pita odakle ksenofobija? Istorija i razvoj ksenofobije u Srbiji je tematika koju tek treba obraditi i ona svakako nije vezana samo za savremena događanja, ali je priliv sirijskih izbeglica, na primer, delovao kao rez sklapelom preko čira prepunog ksenofobičnih tenzija i frustracija…

Naprosto je zapanjujuće dokle ide pokvarena mašta ksenofoba koji su se upinjali da dokažu kako su migranti krivi za mnoga kriminalna dela: od krađe, paleži, kidnapovanja do seksualnih delikata. I bez obzira što se velika većina tih kriminalnih dela pokazala ili izmišljenim ili je pak neki domicilni stanovnik bio kriv za to isto delo, naprosto je mržnja prema strancima/migrantima oduzimala ljudima pamet i mogućnost racionalnog promišljanja. No, kako to obično biva, riba smrdi od glave, a ne od repa, tako da ćemo mi prateći ksenofobno-kužni trag pokušati da dođemo do samog izvora neprijatnih mirisa, a sve indicije govore da on potiče od same vlasti.

Čuvena AV-ova skupštinsko-retorička „bravura“ kojom je uveo reciprocitet – za jednu srpsku, stotinu muslimanskih glava – još u vreme poslednjih balkanskih ratova kada je AV bio samo mlađani radikalski junoša, postala je krilatica kojom se i danas rukovodi onaj najekstremniji deo njegove SNS-ovske družine. Sam je AV bio deo ratno-propagandne mašinerije, iz devedesetih godina prošlog veka, a ko je imao tu nesreću da lično doživi odraz i uticaj tog zla sigurno je svestan i ksenofobičnih lajt-motiva koji su provejavali kroz to ratno i poratno režanje preko medija. Da se ne lažemo, ovde vlast još od ranih devedesetih živi od mržnje&ksenofobije i možda je samo kratak period Đinđićeve vladavine bio predah od ove propagandne traume.

Trideset godina nas ubeđuju da nas Zapad mrzi, da su Ameri krivi za sva zla ovog sveta, a da se tzv. islamski deo sveta (uz pomoć domaćih „poturica“) nalazi u konstanom džihadu prema svemu što je srBsko-pravoslavno. Dobro, nisu predrasude prema Islamu i tzv. bliskom&daljnjem istoku prisutne samo na Balkanu, svedoci smo kako je značajno porasla ksenofobija, ili bolje rečeno islamofobija, u Evropi kao i u celom svetu. No, istorijat ove fobije u Srbiji je dosta dug zbog poznatih istorijskih okolnosti i viševekovne turske vladavine na ovim prostorima, ali poslednji „talas“ mržnje je izrazito jak i direktno spojen sa vladalačkim ambicijama naših tzv. političkih elita.

Borba „contra gentiles“ koji ugrožavaju srBski nacionalni identitet postala je zaštitni znak ratoborne vlasti koja se uspešno održavala upravo putem mržnje prema maltene svemu što je strano (ne samo islamsko). Trideset godina ratne propagande napravila je od ovog dela Balkana „rezervat“ mržnje i ksenofobije, ali i istovremeno ničim utemeljenog egoizma i mitologizacije sopstvenog naciona kao najboljeg, najčistijeg, najnapaćenijeg itd. Sam predsednik AV je, kroz celu svoju političku karijeru, bio propagator „pravih“ nacionalnih vrednosti, tako da njegova začuđenost današnjom ksenofobijom spada samo u još jedan u nizu njegovih hipokrizijskih ispada.

Setite se Mladićevih poziva na „borbu protiv dahija“ koje se prouzrokovale genocid nad muslimaskim stanovništvom u Srebrenici (ali i u nekim drugim mestima u BiH)… AV je nekada bio verni sledbenik generala Mladića i borio se, zajedno sa već pomalo zaboravljenim ex predsednikom Tomom Nikolićem, da preimenuje bulevar Zorana Đinđića u bulevar Ratka Mladića – čak su ova dva radikala imali spremne i table sa imenom svog idola.

Mislim da je AV-ovo pitanje odakle toliko mržnje&ksenofobije povezano sa njegovim polit-vlastodržačkim identitetom, jer ovakvi likovi opstaju na našoj javnoj sceni upravo uz pomoć konstantnog raspirivanja straha od stranaca i moguće invazije „uljeza“. Jednom, a to sigurno neće biti skoro, kada građani shvate šta je pravi uzrok ksenofobije, onda će i doći kraj vladavini raznih raspirivača mržnje na „brdovitom Balkanu“. A do tada ne smemo zaboraviti sve one gadosti koje su ovi mržnjofili iznedrili i podelili sa nama jer to je važan deo procesa buđenja iz ksenofobnih noćnih mora… Vlast je glavni uzročnik ksenofobije i za to će jednog dana i da odgovara pred sudom, kao što su odgovarali ratni zločinci i provoditelji genocida.

(Autonomija, ilustracija: Pixabay)