Nakon dvomesečnog iživljavanja nad sopstvenim građanima, srpski trijumvirat koji čine predsednik, premijerka i predsednica Skupštine su konačno „abdicirali“, to jeste vratili su zakonodavnu vlast parlamentu.

Skorašnja sednica parlamenta je i organizovana kako bi se ovaj ponovo „proglasio“ legitimnim, a i kako bi se „ozakonile“ mere i uredbe koje je trijumvirat donosio za vreme vanrednog stanja – naravno, mera nad merama je bila proglašenje vanrednog stanja od strane trijumvirata. Ako se sećate, a nije davno bilo, predsednica Skupštine je zaključila da zbog opasnosti od aktuelne epidemije nije moguće sazvati sednicu parlamenta, te je zbog toga i formiran famozni trijumvirat koji je, umesto Skupštine, proglasio vanredno stanje. Prva sednica ponovo-formiranog parlementa organizovana je uz mere zaštite kako bi se minimizirala mogućnost zaraze, pa se „neko“ onda i logično zapitao: Zar nije moglo tako i pre, to jeste zašto se morao parlament proglasiti „opasnim“ i „nesigurnim“ po zdravlje i da li su se morale prepustiti zakonodavne odluke izvršnoj vlasti?

Vlast na ovo pitanje nema nikakav odgovor – a i šta da odgovori – osim što nastavlja da mantra o nacionalnoj sigurnosti i zdravlju&bezbednosti građana. I tako sada imamo neverovatan presedan u kome je izvršna vlast, potpuno nelegalno, preuzela ulogu zakonodavne – to jeste stavile je ad acta, potom je, protumačivši Ustav po sopstvenom nahođenju, ta ista izvršna vlast ili bolje rečeno AV je proglasila/proglasio vanredno stanje. AV naprosto nije mogao da dočeka kako bi ostvario svoj vlažno-mladalački san i izveo vojsku na ulice – što je i bila jedna od prvih mera ili odluka. Dakle, parlament je privremeno ukinut, a našim sudbinama su upravljali „tri jahača apokalipse“ koji su se potrudili da ugase u nama svaku nadu ili veru da je moguća pravna i demokratska zemlja i na ovom delu „brdovitog Balkana“. Kako, u stvari, vlada AV&Co najbolje se videlo za vreme vanrednog stanja koje je još uvek aktuelno, jer pravo lice vlasti se vidi u velikim krizama i to nisu nikakvi izuzeci, kako je to istakao italijanski filozof-pravnik Đorđo Agamben, već sama šema ili pravilo vladanja autoritarne vlasti.

Ustavna kriza se, dakle, desila na samom početku pandemijske ekspanzije, kada je samoproglašeni trijumvirat, mimo parlamenta, uveo vanredno stanje. No, vlast tvrdi da nije uradila ništa mimo ustava i zakona, mada nam je svima dobro poznata pravna akrobatika, koju sprovodi AV, kada mu se na putu nađe neka prepreka zakonske prirode – on je, naprosto, kao „vrsan“ pravnik preskoči ili zaobiđe. Dobro, stani malo, reći će neko, ali ovde je u pitanju ustav, a ne tek neka zakonska začkoljica koja može biti formulisana ovako ili onako… Jeste, ali kod nas je odnos prema ustavu ekvivaletan odnosu prema „lipsalom psu“ (kako je Marks okarakterisao odnos prema Hegelovoj filozofiji od strane njegovih savremenika) i vlast ga tumači ili pak uopšte uzima u obzir prema sopstvenim potrebama i nahođenju. Aktuelni trijumvirat je cinično odbacio Ustav kako bi proglasio vanredno stanje i zaobišao parlament, a danas se AV ponovo poziva na taj isti Ustav kako bi ukazao na „činjenicu“ da se izbori više ne smeju odgađati jer je već probijen rok koji je regulisan najvišim državnim pravnim aktom. Ovo nam govori da je za AV-a i njegove AV-ovce ustav ok jedino ukoliko odgovara njihovim političko-vladalačkim potrebama, a kada taj isti ustav nije u skladu sa njihovim interesim onda može biti i zaobiđen ili pak odbačen jer nije na nivou partijskog zadatka – očuvanje vlasti po svaku cenu.

Isti odnos, kao i prema ustavu, AV-ovska vlast ima i prema parlamentu kao nosiocu zakonodavne vlasti… Parlament nam treba kako bi overio ili potvrdio odluke izvršne vlasti, a mimo toga je samo brbljaonica i cirkus koji obiluje klaunima koji, opet, uveseljavaju narod i za to su plaćeni novcem istog tog naroda, da ne kažem građana. Ovo sve ima smisla koliko i aktuelna isplata po 100 eura svim „zainteresovanim“ građanima (penzioneri i socijalni slučajevi ne spadaju u tu kategoriju jer će oni novac dobiti po automatizmu) koja nas dovodi do onog čuvenog egzistencijalnog paradoksa: Ako uzmeš kajaćeš se, ako ne uzmeš, pogađate, kajaćeš se…

Još jedan od apsurda srBske parlamentatne demokratije je i taj što se, nakon vladavine trijumvirata putem Vođinih odluka (Fireruma) – što se kod nas eufemistički zvalo uredbama, od Parlamenta sada traži da aminuje ili legalizuje odluke koje su nelegalno donošene za vreme vanrednog stanja od strane famoznog&furioznog trijumvirata. Nažalost Parlament je to i uradio, to jeste potvrdio je sve uredbe – ma koliko one sumanute bile, jer tamo ubedljivu većinu imaju predstavnici AV-ovske koalicije. Na nekoj od sledećih sednica ukinuće se vanredno stanje i tako će se odredbe trijumvirata inkorporirati u naš pravni sistem, a pravni vakum koji je nastao tokom pandemije biće proučavan od strane stručnjaka agambenovskog tipa kao dokaz savremeno-aktuelnog tretiranja građana kao homo sacer-a.

Šta će na to reći građani, osim što trenutno lupaju u šerpe, videćemo u skorijoj budućnosti… Ali valja imati na umu ono Volterovu „uputu“ građanima da imaju pravo da se bune protiv vlasti koja ne poštuje njihova (građanska) prava. Nadam se da će posle lupanja u šerpe građani ipak dokazati kako nismo samo tu da dajemo legitimitet vlasti. Ako smo građani, a ne homo sacer-i…

(Autonomija)