David Dragičević je postao simbol otpora u Banja Luci, RS, BiH, a i šire. Zašto? Zato što je mučki ubijen, a potom je njegovo telo bačeno pored nekog potoka. Policija je Davidovo ubistvo proglasila samoubistvom, jer se, navodno, on ubio dok je bio pod dejstvom narkotika – što se pokazalo neistinitim… Policija je namerno opstruirala istragu: snimci sa sigurnosnih kamera, gde se vidi kako policija privodi Davida, obrisani su, nestao je Davidov donji veš koji je bio deo dokaznog materijala, danima su gurali dezinformacije i laži u javnost kako bi obesmislili i zaustavili istragu, a što je najgore – tužilaštvo im je pomagalo u tim njihovim sumnjivim rabotama.

Na strani policije je bila i vlast, od predsednika Dodika do ministra unutrašnjih poslova – svima njima je bila mnogo više stalo do toga da odbrane policiju od istine, a Davidovog oca i ljude koji su se pobunili protiv laži i nasilja proglase provokatorima i rušiocima poretka RS i sl. Policija i vlast u RS se, dakle, nisu bavili istragom kako bi otkrili Davidove ubice već su se svojski trudili da ovaj očigledan zločin zataškaju…

Davidovi roditelji, pored toga što nisu mogli da saznaju šta im se desilo sa sinom i zašto su ga ubili, mesecima su izloženi neviđenoj političkoj, policijskoj, pravosudnoj i režimsko-medijskoj torturi, i to samo zbog toga jer su se usudili da posumnjaju u policijsku istragu, kao i da izraze sumnju u tvrdnje tužilaštva da elemenata krivičnog dela, to jest ubistva, nije ni bilo.

Zamislite se u takvoj situaciji! Zamislite da su vam ubili nekog najbližeg i da posle toga ne smete ni da pitate kako se to desilo i koji su razlozi za ubistvo… Ne, ne smete ni da tvrdite da se u tom slučaju radi o ubistvu već morate da se složite sa zvaničnom verzijom policije i tužilaštva, i to samo iz razloga kako bi se prikrili pravi nalogodavci i izvršitelji. A ako se nekim slučajem i usudite da tražite istinu i pravdu, onda vas proglase za provokatora i nekim ko koristi smrt rođenog deteta kako bi se politički profilisao u javnosti. Da li vam se grči pesnica? Da li pomislite kako biste išli na kraj sveta i učinili sve kako bi došli do pravde i istine? E, zato Davidov otac traži istinu još od proleća 2018. i zato je pozvao građane Banja Luke da mu pomognu kako bi naterali policiju, pravosuđe i vlast da rade svoj posao i pronađu ubice njegovog sina.

Dakle, policija RS je, na pitanja Davidovog oca, odgovorila lažima i očiglednom željom da, iz samo njima poznatih razloga, prikriju ubistvo; tužilaštvo se složilo sa policijom i izjavilo da u slučaju Davida Dragičevića nema elemenata najtežeg krivičnog dela – ubistva, a vlast je požurila da podrži „institucije“ i da na svaki način Davidovog oca, koji je tražio istinu i pravdu za svog sina, prikažu kao lažova i karijeristu. Zato je Davidov otac potražio pravdu „na ulici“, to jeste pokrenuo je niz demonstracija javno tražeći da mu se odgovori na pitanja: ko mu je ubio sina i zašto nema istrage o ubistvu? Više od devet meseci traju demonstracije u Banja Luci gde građani, zajedno sa Davidovim roditeljima, traže istinu i pravdu… I kako im je odgovoreno? Pa tako da kada su videli da ne mogu da ubede javnost u „sumnjiv“ karakter demonstracija pod nazivom Pravda za Davida, onda su se odlučili za otvorenu represiju i izvođenje policije na trg gde su se okupljali građani.

Situacija je kulminirala kada je policija privela Davidovog oca, a potom i majku, zbog navodnih pretnji ministru unutrašnjih poslova. Građani su tražili da ih policija oslobodi… I kako im je policija odgovorila? Pa onako kako organ represije najbolje ume: prebijanjem, hapšenjem, razbijanjem demonstracija, i sl. Na kraju je već spomenuti ministar odlučio da zabrani okupljanja građana, ali ga građani naravno nisu poslušali – demonstracije su se nastavile, a Davidov otac je najavio, nakon što je oslobođen, daljnu radikalizaciju protesta, i to u vidu zahteva koje je ovih dana uputio vlastima i institucijama u kojima se traže ostavke od ministra unutrašnjih poslova, preko tužiooca, policijskih inspektora, ljudi koji su radili obdukciju itd. Ako su hteli, vlast&policija, da zaplaše Davidovog oca, onda su im se sopstvene metode obile o glavu jer sada je ulog povećan: ne samo istina o ubistvu Davida već i traženje odgovornosti od konkretnih ljudi koji su direktno opstruirali proces istrage, to jeste nisu dopuštali da do te istrage i dođe. Ali, ponovila se i represija.

Nakon podrške borbi Banjalučana za istinu – Pravda za Davida, iz Beograda, Novog Sada, Zrenjanina i drugih mesta, botovi vlasti su počeli da šire dezinformacije i pokušali su da obesmisle ovu podršku građana iz Srbije: Ko je sad taj David? Kako znate da je ubijen? Da li njegov otac želi da iskoristi tragediju sopstvenog deteta i tako izgradi političku karijeru? Pa to se događa u drugoj državi? Kakve veze mi imamo sa tim? Zašto se nepotrebno „uvoze“ problemi u Srbiju? Itd, i tome sl. Odgovor građana, koji podržavaju demonstracije u Banja Luci pod nazivom Pravda za Davida, jeste: solidarnost! Solidarnost sa ljudima koji su pretrpeli i trpe veliku nepravdu, i koji su odlučili da se izbore za istinu; solidarnost jer i mi ovde trpimo nepravdu zbog koje smo izašli na ulice i zbog koje tražimo odgovornost vlasti; solidarnost jer više nećemo da trpimo laži, obmane i vlast jednog čoveka; solidarnost jer sutra će ubijati i našu decu jer ne misle kao oni; solidarnost jer više nemamo, kao ni Davidovi radoitelji, šta da izgubimo; solidarnost jer smo slobodni građani koji ne dozvoljavaju da im se gazi dostojanstvo; solidarnost jer smo ljudi a ne botovi i skotovi vlasti…

(Autonomija)