Predsednik Boris Tadić je liderima Srba sa Kosova sinoć poručio da građani imaju puno pravo da na miran način brane legitimne interese, ali da treba da deluju u pravcu mogućih i održivih rešenja, da ne nasedaju na provokacije, a da Kforu i Euleksu što pre treba omogućiti slobodu kretanja, saopšteno je iz Kabineta predsednika. (Tanjug, 24.10. 2011.)

Dobro, gospodine Predsedniče, da li smo mi građanke/građani Srbije ludi ili pokušavate da nas tretirate kao takve? Šta ste čekali do sada? Zašto niste pre cele ove ujdurme sa graničnim prelazima, carinicima, balvanima i sl. poručili Srbima sa Kosova da “deluju u pravcu mogućih i održavih rešenja” i da “ne nasedaju na provokacije”? Srbi sa Kosova su živeli u zabludi da je sever Kosova deo Srbije i da, kao takvo, ima pravo na svoje institucije. E, kada su uvideli da nije baš tako i da nije moguće održati “paralelne” institucije, onda su Srbi sa Kosova odlučili da zaštite svoje interese. Tada ste trebali, gospodine Predsedniče, da kažete tim zabludelim građanima da oni greše i da paralelne institucije jedne države ne mogu postojati u drugoj državi, kao što ne mogu ni postojati “paralelni” Srbi na Kosovu. Srbi sa severa nisu ništa drugačiji ili specifičniji od Srba sa juga koji su prihvatili saradnju sa kosovskim institucijama i participiraju u javnom i političkom životu države Kosovo.

Ukoliko je i neki model autonomije Srba sa severa i moguć, onda se on može ostvariti jedino kroz razgovore sa kosovskom vladom i međunarodnim faktorima na Kosovu. To podrazumeva da Srbi sa severa Kosova treba da poštuju realnost u kojoj žive, a ne da grade neku svoju, imaginarnu stvarnost – u čemu im, nažalost, pomaže većina srpske političke elite jer neće da se zamere glasačima i suoče sa istinom.

No, postoji još jedan paralelni svet na Kosovu koji je, po svemu sudeći, i najveći problem na severu – kriminal i šverc! Izgleda da su neki Srbi vrlo dobro živeli od paralelne stvarnosti i da je njih najviše pogodila nadolazeća realnost i zavođenje reda u ovoj oblasti. Paralelni Srbi su odgovorili žestoko paljenjem graničnog prelaza i podizanjem barikada od balvana, zemlje i teške mehanizacije. Bilo je i pucnjave, mrtvih, ranjenih… Zašto se niste oglasili tada, gospodine Predsedniče, i pozvali Srbe “da ne nasedaju na provokacije, a da Kforu i Euleksu što pre treba omogućiti slobodu kretanja”?

Trebalo je da tada pozovete na razum i trezvenost, a ne i da dalje podgrejavate nade da je moguće održati stanje paralelnog života “ni na nebu ni na zemlji”. Zašto niste rekli tada Srbima sa Kosova da se raziđu i vrate svojim kućama? Zašto im niste poručili da se okanu kriminalaca i švercera i da misle od čega će živeti i kakvu će budućnost pružiti svojoj deci? Ništa od toga niste rekli, gospodine Predsedniče, nego ste ili “mudro” ćutali ili ste se pak obraćali javnosti sa nekim nemuštim izjavama. Obiće se i vama kosovska realnost o glavu, jer će vam građani Srbije – a o “paralelnim” Srbima sa Kosova i da ne pričam – to jasno “reći” na budućim izborima.

Zašto su nemiri/incidenti na barikadama, kada je grupa “građana” bacala ekspozivne naprave na vojnike Kfora, proglašeni državnom tajnom? Kako to da javnost nema pravo da zna šta se desilo? Matrica koja se koristila u ovom slučaju ista je ona koju su rabili “patriote” devedesetih godina: istina je ono što vam kažemo, a ne ono što jeste! To znači da je laganje patriotski čin, a govoriti istinu znači biti izdajnik svoje otadžbine?

Gospodine Predsedniče, morate da računate na to da postoje građani čije sećanje je razvijenije od „mogućnosti pamćenja jedne kišne gliste“ i da neki od nas umeju i pomalo razmišljati. Sve ovo što se događa na severu Kosova vređa razum i zdravu logiku svakog čoveka koji zna razlikovati laž i istinu, propagandu i stvarne događaje. Zato u ime svih nas apelujem na vas, Predsedniče, da povučete konačnu crtu ispod svih laži i kažete istinu svojim građanima, ma kakva ona bila. Napadaće vas kvazipatriote i sva ona klerofašistička žgadija, koja bi ponovo da ratuje kako bi spasila svoje mesto na političkoj sceni, ali ćete zato zadobiti poverenje građanstva koje želi da živi normalno, u miru i bez laži. Nemojte više izlaziti u susret onima koji žele da vrate devedesete u Srbiju. Ne dozvolite da radi nečijeg ludila ili pak najbanalnije političke koristi izgubimo kurs koji nas vodi prema evropskim integracijama.

Ne može Kosovo biti iznad EU, i manite se više suludih “crvenih linija” koje nas vode u propast. Ako ste već govorili, a nadam se i mislili, da EU nema alternativu onda vas molim da se toga i pridržavate. Uvek ćete imati našu podršku ukoliko želite da vodite Srbiju prema Evropi, ali ukoliko odustanete – a koliko vidimo blizu ste takvog stava – onda ćemo mi svoj put za Evropu morati da potražimo sami. A vi dobro znate šta to znači!

(Autonomija)