Pa šta! Jedna od omiljenih AV-ovih fraza pri odgovaranju na novinarska pitanja… Pa šta ako je otac Nebojše Stefanovića, ministra unutrašnjeg, bio u poseti italijanskoj fabrici oružja Bereta u svojstvu pravnog savetnika, mada je dotični ekonomista! Pa šta ako Branko Stefanović na taj način i krši zakon, jer kao ekonomista ne može da deli pravne savete! Pa šta ako je Branko Stefanović deo ekipe koja se bavi prodajom oružja i pri tome upropaštavaju valjevski Krušik, oko kojeg se i zakuvala cela afera! Pa šta ako je Aleksandar Obradović završio u zatvoru, a potom i u kućnom pritvoru, jer je ukazao na kriminalne radnje koje se događaju u firmi u kojoj je radio! Pa šta ako se u Jovanjici uzgajala marihuana umesto organskog povrća! Pa šta ako su to poljoprivredno dobro obilazili i hvalili i neki ministri! Pa šta ako sam ja nekada zatvarao slobodne medije, dok sam bio ministar informisanja u Miloševićevo vreme, vidite šta nam danas rade i trebalo je ih sve pozatvarati! Pa šta ako sam rekao “sto Muslimana za jednog Srbina” – to je bilo u afektu. Itd, i tome sl.

Možemo sve te AV-ovske gadosti, koje počinju sa „retoričkim“ pitanjem “pa šta” da nabrajamo do sutra i ne bismo opet uspeli citirati sve što je AV izgovorio tokom svoje duge i bogate političke karijere, ali smisao i nije u onome šta je dotični hteo da kaže već kakvu je poruku želeo da pošalje. A o tome AV strogo vodi računa. Ovo “pa šta” treba da obesmisli i obezvredi svaki mogući logičan zaključak koji se može izvesti iz njegovih izjava, a koji bi, opet, bio osnova i za povlačenje nekih konsekvenci jer niko, pa ni AV, ne može i ne sme da izbegne odgovornost za svoje reči i dela. Karakter neke osobe prosuđujemo na osnovu toga šta radi i govori, i tu se može govoriti o moralnim konsekvencama ukoliko ta osoba izmišlja ili pak izbegava odgovornost, ali ukoliko je ta osoba političar i pri tome visoki državni funkcioner, onda je njena odgovornost za reči i dela još veća jer predstavlja građane. No, šta onda ukoliko ta osoba, kao što je AV, ne samo da beži od sopstvene odgovornosti i uporno nas laže godinama već otvoreno krši zakon i osuđuje ljude, svoje političke protivnike i one koji ga kritikuju – naročito novinare, ne baveći se uopšte time da li je neko kriv ili ne ili pak koristi lični uticaj i položaj kako bi sakrio očigledne kriminalne radnje svojih saradnika? A pri tome još cinično, bestidno gledajući javnosti u oči, dodaje i svoju omiljenu frazu: pa šta! Ovo je stvarno nezabeležen slučaj u modernoj političkoj praksi da neki visoki državni funkcioner, na primer predsednik države, tako otvoreno i bezobazno ismejava inteligenciju građana, a potom, kao šlag na tortu, i ne pokušavajući da se opravda, otvoreno im kaže, to jeste, baci u lice: pa šta!

Zar je onda čudno što su AV-ovci tako bahati i primitivni, pa rade šta im je volja i ne biraju izraze kada karakterišu&opisuju nekog ko im nije po volji – naprosto znaju da se mogu sakriti iza leđa svoga vođe koji će opravdati svaku njihovu nepodopštinu, a ako i ne može da ih opravda, onda će prosto reći: pa šta! Zato se plaše i strepe na svaki znak slabosti AV-a, jer znaju da bez njega ni njima nema karijere, a bogami bi mnogi morali i da odgovaraju za svoje sumnjive delatnosti koje se ne mogu opravdati, već navedenom, čarobnom AV-ovskom frazom. Zato se Đuka alias Bizon, na primer, otvoreno zalaže za funkcionersku kampanju i u tome ne vidi nikakav problem, dok i sam AV kaže da niko nema prava da uskraćuje njegovo osnovno pravo na rad. Zato premijerka Ana Brnabić otvoreno proziva Aleksandra Obradovića, tvrdeći da on nije nikakav javni uzbunjivač jer nije ispoštovao proceduru uzbunjivanja koja podrazumeva, barem tako to tumači premijerka, da sumnjive i kriminalne radnje mora prvo da prijavi svom nadležnom, bez obzira što je upravo nadležni verovatno umešan u te iste radnje. I ne samo premijerka, podigla se cela AV-ovska mašinerija kako bi popljuvali i obezvredeli ono što je uradio uzbunjivač Aleksandar Obradović, pri tome ga ocrnjujući i blateći kao da se radi o najgorem kriminalcu, špijunu & izdajniku zemlje – tu, naravno, prednjače AV-ovski tabloidni mediji. Pa šta, može nam se – odgovara AV.

Uličarski žargon i prostačke izjave postale su sastavni deo našeg političkog folklora, gde se otvoreno psuje, preti, napada i gde je sve moguće, kao u rijaliti šou programu. To više nisu incidenti ili ispadi pojedinih političara ili pak partijskih dužnosnika, to je postalo pravilo koje kaže: što jače, što grđe, što bahatije! A iza svega stoji grabež & otimačina koja se tiče svih nas, dragi moji sugrađni… Dok oni nas zamajavaju svojim glupostima, prostačkim rečnikom i nazovi-raspravama – za to vreme nas potkradaju i uništavaju nam budućnost, ako je još uopšte ima. Nema to nimalo stida ni časti, oteće nam i od dece, ukrašće iz očiju, samo da bi namirili svoje nezaježljive apetite koji uvek traže još. Pa šta – kažete. Radili su to i oni pre njih, pa i oni pre pre njih, itd. Svi su oni isti! Pa šta? Upravo tako smo i zavoleli Velikog brata… Tako i On voli nas.

(Autonomija, foto: Beta)