Mađarski premijer Orban ponovo se bavi, a nikada nije ni prestajao, svojom omiljenom temom – migrantima! Ovoga put je došao do „genijalnog“ zaključka da imigracija koja stiže u Evropu nije ništa drugo do vojska koja će spremno čekati, kada se dokopa svojih željenih destinacija (Zapadna Evropa), da bude mobilisana, to jeste nauružana i poslana da se bori protiv Zapada i hrišćanskih vrednosti.
Takođe je primetio da ove „organizovane grupe terorista“, a navodno migranata, međunarodni mediji – koji tajno podržavaju terorizam, prikazuju kao siromašne izbeglice iz rata dok se, u stvari, radi o opasnim islamskim radikalima i ekstremisitma. No, najveće zlo, protiv kojeg se Orban lično najviše bori, jesu tzv. humanitarne nevladine organizacije koje tvrde da se bave zbrinjavanjem i pomoći izbeglicama, a u stvari svesno potpomažu u krijumčarenju ekstremista na Zapad.
Sve ove i još mnoge druge proizvode gulaš-fašizma, koji se prigotovljuje u orbanovskim propagandnim štabovima/kuhinjama, izrekao je, na improvizovanoj konferenciji za štampu, sam premijer Mađarske obilazeći državnu granicu sa svojim slovačkim kolegom Peterom Pelegrinijem. No, sve smo to već čuli, u raznim izvedbama i improvizacijama, ai Orban samo dodaje šarenije detalje za sliku koju već dugo stvara prvenstveno u mađarskoj javnosti: migranti dolaze da pokore Mađarsku, a on je poslednja linija odbrane od masovnog terorizma koji preti celoj Evropi. Orban gradi o sebi kult ličnosti/viteza/krstaša i heroja koji se ne plaši da položi goli život na oltar otadžbine…
Naravno, ne padaju ove njegove reči i dela na neplodno tlo, naprotiv, mnogo je onih, i u Mađarskoj a bogami i diljem Evrope, koji će „razumeti“ Orbanovu poruku i spremno dočekati rat protiv terorista. Poslednji slučaj u Nemačkoj, u gradu Haleu gde je ekstremni desničar pobio devetoro ljudi, u dva ugostiteljska objekta gde se okupljaju „opasni islamski teroristi“, govori o tome kako Orbanove ili pak reči nekog drugog zagovarača opasnosti od islamsko-terorističke invazije – deluju na svest ljudi koji su „otvoreni“ da prime i razumeju njihove poruke.
Srpski pandan orbanovskoj ekstremno-antimigracionoj politici je Boško Obradović, predvodnik političke partije Dveri koja je poznata po tome što čuva tradicionalne srBske vrednosti. U nedostatku inventivnosti ili pak u želji da se prikupi neki jeftin politički poen, naš Boško je zaigrao na sigurnu kartu – mržnju prema imigraciji i islamskoj veri & kulturi. Iskoristio je on svekolike frustacije, stare i nove koje su se dugo gradile kod ovdašnje populacije, kako bi popravio svoj politički imidž i podigao glasački kapital za koji per cent. Zaigrao je Boško „uz gajde“ i javno izneo bojazan da postoji realna opasnost od mogućnosti naseljavanje islamoidnih migranata na našu svetosavsko-pravoslavnu zemlju.
Dobro zna Boško koliko je to ovde uvek „in“ tema i kako&koliko ovakve priče frustriraju ljude: strah od stranaca (islamaca) i generalno nepoznatog (alien), usađene predrasude o „Turcima“ i ostalim osvajačima, želja da se očuva „ugroženi“ identitet po svaku cenu itd. i tome sl. Ali nije Obradović usamljen u ovom prizivanju istorijskog sećanja i predrasuda koje se poigravaju sa usijanim balkanskim glavama… Tu su i još neki „pravaši“ iz opozicionih redova koji bi sutra „poginuli“ za Kosovo, na primer, kao i za sve svete srBske zemlje i njene pra-stanovnike koji,opet, pokušavaju na temu izgubljenog Kosova da naprave svoju političku agendu – i tu vidimo da se nije mnogo situacija promenila još tamo od doba kada je Domanović pisao svoje satire na temu tadašnjih političkih zbivanja.
Međutim, ovde nije samo reč o pojedincima i političkim grupacijama koje koriste religijsko-nacionalne stereotipe kako bi stekli neku prednost na političkoj sceni, već je problem u tome što se ova „islamsko-teroristička opasnost“ kod nas aktivno&agresivno koristi već tri decenije, ako govoriomo samo o novijim istorijsko-političkim zbivanjima na Balkanu. Setite se „borbe protiv Turaka“ i Vučićevih legendarnih „sto Muslimana za jednog Srbina“ – kada je AV bio mlad i vrlo radikalan Šešeljev radikal; setimo se i Tuđmanove borbe protiv rusko-vizantijske, ali i islamske najezde od koje Evropu hrabro brani Hrvatska; setimo se genocidnih planova koji su podrazumevali konačno rešenje problema Muslimana u BiH, a koji je kulminirao srebreničkim masakrom.
Radim u jednoj školi u pograničnom mestu između Rumunije i Srbije… Često viđam migrante koji dolaze iz Rumunije i žele da se dočepaju Mađarske kako bi nastavili put na Zapad. Sa nekima sam i razgovarao. Pričao mi je jedan Sirijac kako su ga u Rumuniji opljačkali i potom ilegalno prebacili preko granice u Srbiju – radi se o krijumčarima-kriminalcima koji deluju na ovim prostorima. Njihov cilj je, dakle, zapadna Evropa, a ne Srbija i ne zanima ih život po banatskim selima ili pak gde bi ih već, navodno, smestili. Ali džaba je to pričati usijanim&frustiranim glavama koji u migrantima vide opasne teroriste i ljude sumnjivo-agresivnih tendencija, naročito kada im ih neki Boško ili već koji dversko-levijatansko raspoloženi individum predstavi kao Al Kaidinu terorističku ispostavu koja je došla do razbije naš mali etno raj.
(Autonomija)
STUPS: Eskalacija