Jednom mu se učinilo da čuje nečiji zov i zastao je. Ali bio je to samo pas sa farme, pa je nastavio. U ruci je držao bodež. Konačno je stigao do ugla prolaza koje je bio povezan sa Vašingtonovom sobom. Tu je zastao za trenutak. Vjetar mu je duvao kroz kosu. Čuo je sat. Bilo je jedanaest i petnaest. Bilo je vrijeme. Nasmijao se u sebi i skrenuo iza ugla. Iznenada je ugledao strašnog duha pred sobom. Glava mu je bila ćelava, a bijelo lice okruglo i debelo. Imao je prijeteći osmijeh na licu, a oči su mu isijavale crveno svijetlo. Usta su mu bila puna vatre i nosio je bijelu odjeću kao i on. Na grudima mu je bio znak sa čudnim natpisom napisanim starim pismom. Bio je to vjerovatno spisak njegovih zločina.
(Oskar Vajld – Duh ima protivnika; Duh iz Kantervila)
Šefovi nekadašnjeg DB-a regrutovali su ubice da se otarase svakoga ko se našao na putu Slobodanu Miloševiću. Na sadašnjoj vlasti je da celokupnu zločinačku organizaciju devedesetih godina konačno razotkrije i razmontira. To i zahtevaju porodice žrtava.
(Da li će Miloševićevi odredi smrti ikad odgovarati?, 2.4. 2014, Blic)
Krvavi potpisi DB-a svuda su prisutni… Toliko ubistava i raznih drugih zlodela su počinili i niko im ništa ne može. Prisutnost DB-a je sablasna, jezivo-tajna, a opet realna i surovo jasna. Pitati u Srbiji da li vlast kontroliše DB ili pak obrnuto isto je što i pitati da li je starija kokoška ili jaje. Pre bih rekao da se ovde radi o sprezi vlasti i Službe jer bez njihovog amina i njihovih ljudi u vrh ili pri njemu – nema ni vlasti. Blagoslov DB-a je obavezan, kao što je nekada Papa aminovao kraljeve, jer oni političare očigledno drže u šaci.
Demokratija je krhke prirode, a Služba se uspešno instalirala u vlasti, i nakon Petog oktobra. Njeni ljudi su učestvovali u rušenju Miloševića kao što su ga nekada i postavili na vlast; Služba je vodila svoje ratove po Balkanu i za tu svrhu pribavljali su ljude, sredstva i sve što im je bilo potrebno kako bi ostvarili svoje ciljeve; tako su nastali razni arkani, legije i ostali “heroji”. Mislite da fantaziram, izmišljam ili da sam lud? Pa presaberite malo događaje, napravite kontinuitet između njih, povežite neke ljude/političare sa tim događajima i razumećete paklenu logiku rada Službe. Naravno, ja nemam nikakve “dokaze” niti sam neki vojno-obaveštajni analitičar/kritičar… Imam samo nešto znanja, životno-političkog iskustva, malo zdrave logike i rezona pa umem da povežem stvari, a i sećanje mi nije baš kao u kišne gliste.
Elem, krhka je demokratija… Osobito u Srbiji. Nakon Petog oktobra očekivali smo da se Služba razmontira, objave tajni dosjei, razotkriju “veliki igrači tajne igre”, kazne krivci i sl. Ništa od toga se nije desilo. Nažalost, njeni ljudi su našli načina da se infiltriraju i u nove strukture vlasti, a verovatno su neki već i bili tamo. Da, to su ovi isti što ih danas gledate i slušate kako vam pričaju o slobodi, zakonima, demokratiji, većim platama, zdravoj ekonomiji i sl. Oni su u svim porama društva. Nećete ih primetiti samo ako to ne želite ili pak vam je svejedno, a takvih je, avaj, najviše. Zato nam i jeste ovako… Uspela je Služba da preživi i ubistvo Premijera Zorana Đinđića, a on je jedini koji im se otvoreno suprotstavio i za to je platio glavom; uspela je Služba da posle ubistva instalira vlast kakva joj odgovara i da u potaji eliminiše sve remetilačke faktore u policiji, vojsci, među političarima. Setite se samo suđenja za ubistvo Premijera, malo je reći da je to bio skandal. Sve su učinili da to suđenje obesmisle, iskompromituju, isfabrikuju lažne dokaze itd. Tadašnji ministar pravde je izjavio da je Specijalni sud nepotreban!
Sramotno je i tužno da do danas nije sprovedena ni lustracija, a o ozbiljnijim istragama i suđenjima i da ne pričamo… No, ne samo da se nije ništa desilo po tom pitanju nego danas aktere jednog od najmračnijih perioda u istoriji ove nesrećne zemlje (Slobino vreme) gledamo i slušamo kako nam dele lekcije o koristi ulaska Srbije u EU, na primer. A ti isti akteri nisu neki sitni i nevažni pijuni u vlasti već su na najvišim pozicijama, što će reći da su premijeri, predsednici, da drže vojsku i policiju u svojim rukama, da koordiniraju tajnim službama.
Na skorašnjim izborima građanke/građani Srbije su dali poverenje jednom čoveku i njegovoj partiji. Ako bi pravio profil čoveka/političara koji je najpribližniji DB-ovskim aršinima kontrole i vladanja, onda bi to svakako bio trenutno najpopularnija persona u državi. Pogledajte samo malo njegovu političku genealogiju i sve će vam biti jasno, a ipak je većina glasala za njega, što implicira da se Srbija vraća u “dobra stara vremena”. Srbija je očigledno čekala Šešelja, ali pošto on ne može, iz objektivnih razloga, da se vrati onda je prihvaćena ova malo lepša i umivenija verzija.
A radi pametno, temeljno-radikalno, pardon, napredno… Priskočili da mu pomognu svi, a oni koji nisu počistila je metla političke nužnosti, da ne kažem istorijskog determinizma. Tepaju mu i dive se, vole ga i poštuju i svi bi voleli sada da su mu dobri drugari, pa čak i oni koji su ga najviše kritikovali. Osetila javnost da dolazi nešto novo i drugačije, čvršće i konkretnije i primila je to sa velikom radošću i verom da je On budućnost ove zemlje. Srediće On sve: ekonomiju, privatizaciju, državna preduzeća, nezaposlenost, Kosovo, Rusiju, EU, a bogami i Vojvodinu. Posle izbora jasno je da ništa više neće biti isto što su već pokazali i sami izbori, jer je bilo svejedno da li ste i za koga glasali: On je svakao pobeđivao i to sa apsolutnom većinom. Zaboravili građani šta je On nekada bio i srećno prihvatili novog vođu!
“…a oči su mu isijavale crveno svijetlo. Usta su mu bila puna vatre i nosio je bijelu odjeću kao i on. Na grudima mu je bio znak sa čudnim natpisom napisanim starim pismom. Bio je to vjerovatno spisak njegovih zločina.”
(Autonomija)