Ne može AV da podnese bilo kakav oblik nezavisnog i kritičkog novinarstva, to naprosto ne ide uz njegov izrazito autoritaran karakter vladavine, a još kada se njegov najomraženiji dnevni list Danas usudi da upita šta AV-ov rođeni brat Andrej radi u Novom Sadu za vreme izbora za savete mesnih zajednica – e, tu AV gubi pamet od besa&jeda. Ne bi možda AV bio toliko ozlojeđen „drskošću“ lista Danas da nije osvanula i Andrejeva fotografija na naslovnoj strani, doduše grupna sa nekim „normalnim“ ljudima iz SNS – kako je to okvalifikova premijerka Ana Brnabić.

Nakon ovog „nesmotrenog ispada“ AV je list Danas okarakterisao kao „najcrnju fašističku propagandu“. Naravno da su AV-ovski partijski vojnici odmah krenuli u glas da viču: Fašizam! Fašizam! E, sad, zašto je fotografija, na kojoj se nalaze „normalni ljudi iz SNS“ razlog da AV proglasi „Danas“ fašističkim glasilom – teško je objasniti, barem sa stanovišta AV-ovaca čiji je jedini argument to da je brat Andrej objavljen na naslovnoj strani uz „sramnu“ optužbu, opozicije i svih onih koji ne vole Srbiju, da je on uticao na izbore za savete MZ. No, ova priča o Andrejevom uticaju na izbore je „nekako“ potpuno otišla u drugi plan, a ono što je AV proglasio za važno jeste činjenica da je „Danas“, drsko&fašistički, objavio grupnu fotografiju „normalnih SNS-ovaca“ i to na naslovnoj strani. Strašno, strašno… A u tom drugo-pozadinskom planu, koji su AV-ovci vešto izbegli ili pak prebacili u sasvim drugi kontekst – optuživši „drugu stranu“ (opozicionu) za ono što su AV-ovski jurišnici radili po Novom Sadu, krije se pravi odgovor i ono što su SNS-ovci pokušali da prikriju karakterišući istinu kao fašističku propagandu. Ali to je manir upravo te i takve propagande – optuži druge za ono što sam činiš,  a nakon toga ubedi javnost da su to uradili neprijatelji države i naroda.

Nije prvi put da AV&SNS koriste tipične fašističke metode u svom delovanju – naročito u propagandi, više puta smo analizirali AV-ovske polit-totalitarne tehnike kao preslikane metode koje su koristili Hitlerovi nacisti. Evo, na primer, svi ti „ćelavi momci u džipovima“ koji uporno prate svake izbore i pojavljuju se po potrebi da „ubede i obezbede“ kolebljivce i pokažu im put do glasačkog mesta,  a ako treba i da demonstriraju silu ukoliko se neko usudi da prijavi kako ćelavci u džipovima obilaze biračka mesta i prete svima koji nisu podobni. Tako je, svojevremeno, Ernst Rem – vođa zloglasnog SA, radio prljav posao za Adolfa Hitlera i „čistio“ teren od sumnjivih&kolebljivih faktora… Kasnije ga se Hitler rešio jer se plašio njegove moći i popularnosti, a sa obzirom da su „removske“ tehnike postale već deo svakodndevnog terora nad neprijateljima Rajha onda više i nije bilo potrebe za njegovim sirovo-grubim metodama. SA-ovci su bili oni što su maltretirali Jevreje: palili im prodavnice, razbijali izloge, pisali parole u kojima su otvoreno pozivali na progone. No, ove para-vojne ili bolje rečeno para-policijske snage su bile zadužene ne samo za „jevrejsko pitanje“ već i za sve ostale realne i potencijalne neprijatelje nacističkog režima. Sve ove akcije su propagando pripremane u Gebelsovim „think-tank-ovima“ (moderno rečeno), a po potrebi i pravdane „neophodnošću“ sile i terora nad neprijateljima koji mrze Hitlera i Nemačku. Klasična podmetanja (tipa paljenje Rajhstaga) ideološkim neprijateljima,  imala su za cilj da se kasniji otvoreni progoni, zatvaranje u logore, ubijanje političkih protivnika, pa sve do genocida nad Jevrejima okarakterišu kao nešto nužno za rađanje nove Nemačke. Možda je to najbolje opisao verni Hitlerov sledbenik Himler kada je „konačno rešenje“ jevrejskog pitanja okarakterisao kao „strašnu tajnu“ koju ne može svako da podnese i za to je bilo potebno pripremiti nemački narod.

AV-ovsko konstantno klevetanje političkih protivnika, izmišljanje afera i neprijatelja koji žele da ga ubiju, potpuno preuzimanje medija u Srbiji, idiosinkrazija na bilo kakav oblik kritičkog mišljenja spram vlasti  – sve to jako podseća na dane  nacističke propagande. Ponašanje njegovih partijskih saboraca takođe je strogo koordinisano od strane partijskog think-tank-a i to se može primetiti po nastupu ovih aparatčika jer se lako može uvideti kako su pripremani i brifovani za svoje izjave: koriste iste reči i fraze, fokusiraju se na izabranog protivnika i obavezno moraju da pohvale lik i delo samog AV-a. Bez obzira koliko vam javni nastupi SNS-ovaca izgledali ponekad čudno ili i bizarno, to uopšte nije slučajno… Ne kažem da tu ne bude i originalno-pojedinačnih iskakanja iz rutine ali to nije čest slučaj i AV sigurno ne toleriše takve „amaterske“ ispade.

Istorija AV-ove mržnje prema slobodnim i nezavisnim medijima je dosta duga i nadahnuta ličnom netrpeljivošću koju on nikada nije ni krio (setite se njegovih pretnji upućenih Slavku Ćuruviji). No, list Danas očigledno zauzima posebno mesto na listi omraženih medija… Setite se, ako ste dovoljno stari, kako se AV sadistički iživljavao nad listom Danas kada je bio ministar informisanja u vladi Slobodana Miloševića. Dobro, nije samo „Danas“ imao tu nesreću da se zameri AV-u, ali nekako je baš ovaj dnevni listi ostao najomraženiji što je i kulminiralo u poslednjoj izjavi i karakterizaciji lista kao „najcrnje fašističke propagande“. Bez obzira koliko vam se ovo činilo kao izjava motivisana ličnom netrpeljivošću pa je ona i kriva za ovakvo afektiranu reakciju samog AV-a, ipak imajte na umu da kod njega ništa nije slučajno kada su izjave za medije u pitanju… Stara je to Berni-gebelsovska škola propagande začinjena šešeljovsko-radikalskim invencijama. Zato možemo konstatovati na kraju da se ovo sigurno neće dobro završiti… Da li po AV-a ili pak po nas – slobodne građane? Pa, videćemo…

(Autonomija)