Pustio bi Ivo Josipović da ljudi nagađaju što ih je volja, ako treba i do Sudnjega dana, da se netko najzad nije sjetio da ga priupita: očekuje li možda da mu javnost čestita na toj njegovoj čestitarskoj gesti? Tek nakon što je urednik portala Tačno.net Amer Bahtijar zatražio izjavu s Pantovčaka, oglasio se Josipovićev ured i opovrgnuo „kao netočan navod da je Predsjednik Republike čestitao 20. godišnjicu postojanja Republike Srpske“, te pojasnio kako se „službene državne čestitke u ime Republike Hrvatske povodom dana kojim obilježavaju svoju državnost upućuju samo suverenim državama“. Ured je priopćio i da „Republika Hrvatska poštuje Ustav Bosne i Hercegovine i strukturu utvrđenu Daytonskim sporazumom“, te da „u skladu s tim Predsjednik Republike Hrvatske želi surađivati s predstavnicima svih konstitutivnih naroda i svih građana Bosne i Hercegovine“. (Novi List, 10.12.2012. Predrag Lucić – Čestitka sa Pantovčaka)

Eto ti ga sad… Dok se naš predsednik Boris Tadić ponosno ljubio sa Dodikom i primao orden časti od RS-a te tom prilikom i rizikovao svoj život, hrvatski predsednik Josipović je odlučio da se odrekne svoje već iskazane čestitke. Šta se to desilo sa Josipovićem? Zar mu nije RS u srcu, jer ona predstavlja model neke buduće Herceg-Bosne? Zar nisu dugogodišnje težnje Hrvatske da sve Hrvate konačno organizuje u jednoj državi? Pitanja teška, a odgovora nema, sem negiranja predesednika Josipovića da je čestitao Dodiku na dvadesetogodišnjici RS. Možda mu je čestitao u „četiri oka“ ili u jednom „bratskom“ zagrljaju? Tko šta zna, nitko ništa ne zna, krhko je znanje…

Ali zato, naš vrli Predsednik je hrabro otišao u Banja Luku i tamo prisustovao svečanosti i prigodnom programu. Lepo se družio, orden dobio, poljubio se sa Dodikom, a potom išao i do Ženeve da Srbiju pridruži CERN-u, to jeste „božanskoj čestici“. Pošto je Srbija sama „suć“ božanske čestice, u Ženevi su bili oduševljeni Tadićevim dolaskom i njegovom dobrom voljom da Srbiju vrati među države koje veruju u nuklearna istraživanja. Evo jedan mali isečak iz tog neverovatnog događaja posle kojeg ni u Srbiji više ništa neće biti isto.

Potom je naš Predsednik, pun entuzijazma i nacionalnog zanosa, odleteo u Ženevu da se nađe sa direktorom CERN-a i sa istim porazgovara o Velikom prasku i „božjoj čestici“. Direktor CERN-a Rolf-Diter Hojer je bio zapanjen Tadićevim poznavanjem savremenih nuklearnih istraživanja kao i njegovim, kako se sam izrazio, vrlo smelim teorijama koje prevazilaze granice nauke i prelaze u domen metafizike. Predsednik Tadić je odgovorio da on nije naučnik, ali da mu je Tesla „u krvi i srcu“. „Ovaj veliki srpski naučnik je svoje znanje ostavio u amanet svom narodu, a svaki Srbin/Srpkinja to oseća kao deo svog nacionalnog bića“ – rekao je Tadić i skromno se nasmešio. „Srbija je kroz svoju istoriju bila „veliki prasak“ na Balkanu… Neki kažu „bure baruta“, ali ja kažem da je to i suviše blaga metafora za Srbiju. Zato danas čuvamo svoju „božansku česticu“ kao najveće blago“ – blago je prozborio naš Predsednik, a škrta muška suza mu je zasijala u oku. Vidno potrešen gospodin Rolf.Diter Hojer je zagrlio Borisa Tadića i obećao Srbiji „poseban“ status u članstvu Evropske organizacije za nuklearna istraživanja. (Tačno.net – Veliki prasak)

Tako to rade prave patriote i veliki državnici, a ne onaj nesrećnik od hrvatskog predsednika. Nisu Tadića, u njegovoj iskrenoj želji da oda počast RS, mogli da spreče ni „vehabije“ koje su očigledno spremale atentat na dva srpska „anđela“, ali su njihove namere otkrivene na vreme kao i hrpa eksploziva i gomila oružja. RS je duša Srbije kao i Kosovo – to je shvatio Predsednik dok je boravio u manastiru Visoki Dečani, gde mu se, po sopstvenom priznanju, „prikazala“ i božanska čestica u svom sjaju slave božije. Kaže Predsednik da je „čestica“ sijala na maču cara Lazara i da mu je on (car Lazar) lično predao istu za vreme molitve kada je Tadić zapao u religiozno-mistično stanje tiho-transa.

Teško za shvatiti, a još teže za ispričati. Verovatno je božanska čestica sačuvala naša dva Predsednika od sigurne smrti nepogrešivih vehabijskih atentatora čuvenih po imenu asasini. A sada čekamo „veliki prasak“, koji će Srbiju vratiti na njeno počasno mesto u istoriji kao čuvara božanske čestice koju je još Nikola Tesla pronašao i poklonio svom narodu u amanet.

Da, prema podacima iz pouzdanih izvora, saznajemo da Stiven Spilberg priprema novi/konačni nastavak sage o Indijani Džonsu. Film će se zvati „Potraga za božanskom česticom“, a biće sniman, gle čuda, u Srbiji. Neka se drugi čude… Mi dobro znamo zašto Spilberg svoj film snima u Srbiji, ali o tom-potom.

(Autonomija)