Nakon uvida Državne revizorske institucije ispostavilo se da su ?elnici Žablja nezakonito potrošili 161 milion dinara, što predstavlja 14 procenata budžeta ove male i siromašne opštine. Prema izveštajima DRI, u Žablju se trošilo nemilice, a ponajviše na „javne nabavke“, što je u Srbiji odavno postao sinonim za sumnjive radnje i nenamensko trošenje novca gra?ana. Mnogo se trošilo i na ve? legendarne „prezentacije“, što uklju?uje velike troškove u kafanama, gde opštinski ?elnici jedu i piju na ra?un gra?ana, a me?u ostalim troškovima je i skupoceni mobilni telefon marke Apple Iphone 6s i to onaj „rose gold“ koji je, by the way, vrlo zgodan kao poklon ukoliko se želi privu?i pozornost neke dame – ina?e, cena ovog mobilnog telefona je oko hiljadu eura, što je o?igledno bila sitnica za bahate ?elnike opštine Žabalj.

Naravno da niko od ljudi iz vlasti u Žablju nije želeo da prokomentariše ovaj „neobi?an“ i nesvakidšnji“ slu?aj, pa ni predsednik opštine, ?edomir Boži?, nije imao šta i kad da kaže zbog „unapred isplaniranih obaveza“. Kako je došlo do ovog nezakonitog i nedoma?inskog trošenja para gra?ana u Žablju – teško da ?emo saznati, jer ovakvi slu?ajevi obi?no završe na nekoj gomili ostalih nerešenih slu?ajeva koji su bili samo vest za jedan dan i vrlo brzo su zaboravljeni. A inflacija raznih nepodopština vlasti, po mnogim drugim opštinama, naprosto prestižu jedna drugu. I šta sada? Gra?ani Žablja smatraju da se verovatno ništa ne?e desiti, niti promeniti osim što ?e zastrašuju?i procenat od 50 procenata nezaposlenih, a sigurno je viši jer se ovi podaci stalno friziraju, ostati kao užasan disbalans alavom trošenju novca.

Opština Žabalj je nažalost paradigma kako u Srbiji funkcioniše lokalna vlast, a ona je opet samo kopija funkcionisanja one centralne vlasti, gde su samo nov?ani iznosi višestruko ve?i. Slika je dakle prili?no sli?na i na mikro kao i makro planu, to jeste katastrofalna je. Kleptokratija se ustoli?ila i isisava nam krv svakog dana bez milosti i obzira na siromašne gra?ane i spremni su da to rade dok je sveta i veka, to jeste dok gra?ani poslušno pružaju „infuziju“ lopovskim režimima svojih lokalnih samouprava. Svaki grad ili opština imaju svoju pri?u o tome kako ih potkrada vlast i o tome se pri?a dugo, decenijama, ali matrica lopovluka ostaje nepromenjena, samo se menjaju akteri.

Evo, na primer, grad u kojem živim… Verovatno znate da Zrenjanin godinama muku mu?i sa pitkom vodom, što je u 21. veku – nedopustivo. Od 2004. voda u Zrenjaninu je zabranjena za pi?e i tek ove godine je kona?no izgra?ena famozna fabrika pitke vode koja je trebala da reši naše nasušne probleme (A koliko je miliona eura otišlo u razne projekte koji su trebali omogu?iti pitku vodu gra?anima – to više i niko ne zna, a platili su, naravno, gra?ani Zrenjanina). Me?utim, iako je najavljen po?etak rada fabrike vode još negde u maju ili junu mesecu, ništa se nije desilo – gra?ani još nemaju pitku vodu i niko iz gradskih vlasti im još nije dao bilo kakvo suvislo objašnjenjenje. Fabrika vode radi, pitka voda bi tebalo da je u sistemu za snabdevanje, ali Zrenjaninke i Zrenjaninci vode za pi?e nemaju i dalje su prisiljeni da kupuju flaširanu vodu (ina?e smo rekorderi u zemlji po koli?ini prodane flaširane vode) ili pak da uzimaju vodu sa nekih ?esmi gde je tako?e vrlo upitan kvalitet. I šta sad? Pa otprilike ništa… Gradski ?elnici ?ute. Gra?ani i dalje kupuju vodu ili ?ekaju u redu na nekoj od ?esmi sa „pitkom“ vodom – kao da smo izgubili svaku nadu da ?e se ikada rešiti problem sa vodom u ovom gradu.

Ili uzmite slu?aj splava na zrenjaninskom gradskom jezeru… To je tek haos od kombinacija i alavosti lokalnih mo?nika, popularne sprege biznismena i vlasti. Na gradskom jezeru, koje se nalazi u blizini centra grada, lokalni biznismen je odlu?io da postavi splav sa ugostiteljskim objektom, zbog ?ega su se gra?ani pobunili i to mu nisi dopustili. Danima i no?ima gra?ani su, uglavnom penzioneri, dežurali pored jezera kako lokalni boss ne bi potajno, dok nikog nema, spustio svoj famozni splav u vodu. Slu?aj je na kraju završio na sudu i, gle ?uda, mo?nik je dobio presudu, a potom i tužio gra?ane koji su ?uvali jezero. ?ovek ima, crno na belo, dozvolu lokalne vlasti da postavi splav na jezeru i nakon tri godine borbe i natezanja sa sudom, naš biznismen je uspeo u svojim namerama i sada ubrzano radi na pripremama. Grozna skalamerija od pontona i metalne konstrukcije pluta na jezeru dok radnici podižu ovo ?udo. I niko se više ne buni… Nema ljutih penzionera koji su danono?no dežurali pored jezera, nema ni peva?a Caneta, koji je podržavao njihovu borbu, nema ni?ega, samo radnici na splavu i patke koje plivaju oko sivih pontona.

Svaki grad, opština imaju neki svoj „Beograd na vodi“ ili „Savamalu“ i gomilu nerešenih pitanja koje treba da rešavaju lokalne vlasti, a one su opet prezauzete punjenjem partijskih fondova ili pak obezbe?ivanjem sopstvene i budu?nosti svoje dece. A kada ?emo mi, gra?ani, da po?nemo da mislimo na svoju budu?nost i sklonimo ovu pošast od vlasti? Zašto ?utimo i gutamo nepodopštine koje nam prire?uju lokalni i „nacionalni“ vlastodršci? Valjda smo još uvek u procesu u „akumulacije“, a kada dovoljno nakupimo besa i jeda onda ?e nastati, biblijski re?eno, jauk i škrgut zuba… Ako budemo još imali zube do tada.

(Autonomija / foto: pixabay)