Protesti u Srbiji traju već bezmalo tri meseca, ali AV&Co ne pada na pamet da priupita šta to građanima smeta, iako je i sam tvrdio da među demonstrantima, osim „pokvarene opozicije“, ima i pristojnog sveta, običnih građana koji su nezadovoljni. Izgleda su ih ovi bezobrazni opozicionari zaveli svojom mržnjom prema AV-u i naveli da misle kako je AV krivac za njihove probleme.

Očigledno se AV-ov stručni štab, ili veoma širok kružok prodavaca magle i iluzija, ne snalazi u situaciji kada priče o ljubavi srpskog naroda prema liku i delu tzv. predsednika AV-a više ne piju vodu. Naprosto, vreme „zaljubljenosti“, pa čak i onog perioda „sitnih svađa“, prošlo je i sada se odnos između AV-a i građana može okarakterisati kao nepodnošljivost, jer je i vakat „zamrznutog konflikta“ takođe prevaziđen. Ne može više AV nikog da ubedi kako je narod uz njega, jer sve je više građana na protestima i broj demonstanata se rapidno povećava, kao i broj gradova koji se priključuju protestu – sada su počeli i naši ljudi u inostranstvu da se bune, ustao je Prag i Beč!

Ali zašto se AV tako ponaša? Zašto ne želi – setimo se da je devedesetih i Slobodan Milošević pričao sa studentima – ama baš nikakav dijalog, i čega se toliko plaši? Pa razloga sigurno ima više… Sa obzirom da građani nemaju memoriju poput kišne gliste ili zlatne ribice, onda sigurno neće pasti na AV-ova obećanja koja će se ispuniti „za dve do tri, a najviše pet godina“, jer on apsolutno ništa nije ispunio od tih silnih obećanja, naprotiv samo je stara dopunjavao novim, još većim iluzijama.

A šta bi to AV sad i mogao da ponudi? Ništa, sem novih laži… Ah, da, ponudio bi izbore, jer se samo na izborima može smeniti vlast demokratskim putem, kako to vole da pišu i izjavljuju AV-ovi botovi i AV-ovi korumpirani političari. I to je to…

Koliko je AV, sa sve stručnim štabom, zbunjen protestima i događanjima u poslednjih tri meseca, govore i neuspesi u predizbornoj kampanji koju je već započeo. Poslednji incident i fotografisanje sa detetom u bolnici, bez maske, u vreme proglašene epidemije, samo govore koliko je pogrešno sve čime AV pokuša da ponovo pridobije poverenje građana; a o pokušaju ministra zdravlja Lončara da opravda AV-a i da ne govorimo, jer onim čime je on želeo da „iskupi“ AV-ovu posetu – želja nekog teško obolelog deteta da vidi predsednika – samo je još više pogoršala stvar i dovela do opšteg zgražavanja kod građana što AV-ovi poslušnici, kao što je Lončar čiji je moralni kredo razvijen kao kod amebe, ne mogu da shvate pa se pitaju: U čemu smo pogrešili?

Očigledno je da protesti građana izluđuju AV-a&Co i da oni ne umeju da odreaguju na valjan način, tako da su ove višemesečne šetnje dale odličan rezultat, samo da opozicija sada ne počne da pravi „greške u koracima“ i ne obesmisli ovaj bunt građana. Vlast & moć su zavodljive i privlačne političarima i oni ne mare da li se tu možda radi o Scilama i Haribdama, koje će ih nasukati na stene i hridine njihovih ambicija. A još kada znamo da se radi o „oprobanim“ političarima koji su imali šanse da pokažu šta znaju i umeju, bojazan o mogućnosti „trulih komprimisa“ opozicije sa vlašću itekako realna…

Nismo to jednom videli, kako su kompromisi uništili pozitivnu građansku energiju i kako su neki političari, bez problema, svoje ideale zamenili ministarskim mestima ili pak poslaničkim klupama, tako da oprez građana nije za čuđenje, kao ni potreba da se vrši stalni monitoring nad delovanjem i akcijama opozicionih političara. No, ne treba biti ni paranoičan pa na svako istupanje opozicije, ili pak na iznošenje zahteva usmerenih prema vlasti, reagovati kao na prevaru i izdaju. Opoziciono „biće“ trenutno je vrlo šaroliko i održavanje ove raznolikosti je sigurno vrlo zahtevan posao, ali to ih sigurno ne abolira od krivice zbog nepromišljenih ili pak kalkulantskih poteza.

I meni smetaju razni „obradovići i dveraši“ u opoziciji, ali zbog toga ne možemo odustati od našeg opravdanog bunta. Moramo i opoziciji pokazati da samo sfera građanskog delovanja ima smisla i da se političari moraju prilagođavati onome šta žele i rade sami građani, a ne obrnuto… Mi smo izašli na ulice, jer želimo promene, a ne vlast koja će nas ponovo obmanuti, i na to današnja opozicija mora da računa ukoliko žele da zadobiju naše poverenje. Smenjivost vlasti jeste jedna od najvažnijih tekovina demokratije, a to znači da vlast nije bogom dana i da niti jedna ne može biti toliko zaslužna da se sme naći iznad zakona i pravila koje postavlja građansko društvo. Štaviše, vlast nije i ne može biti iznad građana…

Vlast jesu sami građani koji preko svojih predstavnika deo svog suvereniteta prenose i na te poslanike njihove političke volje, a ako se političari, bilo na vlasti ili pak u opoziciji, na bilo koji način ogreše o slobodnu volju građana ,onda oni i zaslužuju da odu iz politike jer nisu razumeli osnovna načela građanskog društva i njegovog demokratskog uređenja. Dakle, političari moraju biti „serviseri“ demokratskog društva i ništa drugo…

Toga trebamo biti svesni dok šetamo ulicama, jer tada držimo čas demokratije i političarima koji moraju da nauče da je naša volja zakon i da se oni moraju povinovati tome, inače nemaju šta da traže u politici. I da, još jedna vrlo važna stvar, politika nije samo posao, nego poziv kojim se bave odgovorni ljudi koji su, opet, svesni svoje društveno-političke uloge. Poziv i odgovornost – to je ono na čemu se moraju zasnivati osnovni principi delovanja svakog političara ili pak svest da su pozvani od građana, kao i da svoj posao/poziv obavljaju u dobroj veri (bona fide) jer su odgovorni pred građanima. To je ono na čemu se zasniva demokratsko društvo i ujedno i ono čemu stalno teži – slobodi i jednakosti, a slobodni građani su garanti i čuvari njegove budućnosti.

(Autonomija, foto: Beta)