Bez obzira na pritiske sa vlasti, ali i onih iz inostranstva – EU ili USA, za Srbiju je, što se izbora tiče, jedino rešenje – bojkot! AV-ovci su, za poslednjih devet godina, dokazali šta i koliko mogu, te više i ne možemo očekivati od njih; njihova je priča ispričana, a sada ostaje samo da vidimo da li su svi građani Srbije pristali na avovštinu…

Nažalost, opoziciono delovanje većine političkih stranaka i organizacija u Srbiji svelo se na preživljavanje, pa je sada ova koska vlasti o sniženom cenzusu na tri procenta mnogima zazvučala primamljivo, a nekima i kao jedina nada i šansa za toliko priželjkivanu „ulaznicu“ u parlament. Poznata je stvar da kod nas, u predizborna vremena, mnogi političari izgube kompas – racionalno-politički, te su počnu ponašati kao hijene koje se bore za preostali plen. Više im nisu važni ni građani, ni budućnost zemlje već samo ih zanimaju procenti: oni što dolaze bore se za ulazak u parlament, a oni već afirmisani pokušavaju da održe svoj, već ostvareni, kapital građanskog poverenja ili pak pokušavaju da ga malo podignu.

AV-ovska taktika je jasna – svoje glasačko telo, onu hard core bazu, čuvamo i održavamo stalnom mobilizacijim u vidu mitinga i non-stop propagandom putem režimskih medija, dok onu „drugu Srbiju“, koja sebe ne vidi i ne nalazi u režimskim lažima, vlast uporno obeshrabruje antiopoziconom propagandom i sveopštim beznađem kojim se poručuje da bolje ne može. Cilj ove propagande, za ne AV-ovski deo populacije, uglavnom je baziran na tome da izazove apatiju i indignaciju kod ovog nerežimskog dela građanstva, a naročito im je stalo da održe u stanju letargije one koji su neodlučni ili pak nezainteresovani za izbore i politiku uopšte. Nažalost, delovanje opozicionih partija samo još više zbunjuje građane i unosi još veću konfuziju.

No, bez obzira na sve opozicione ludosti i konfuzije, neko će reći i gadosti, ipak se pred ove prolećne izbore iskristalisao opozicioni blok koji će da bojkotuju izbore, kao što se sve jasnije oblikuje i onaj opozicioni deo koji će izaći na izbore i postati AV-ovska opozicija ukoliko preskoče famozni cenzus od tri posto. Bojkot je tema koja od njenog nastanka svađa i deli opoziciju, ali na ovaj način ipak je postignut konsenzus oko pitanja liberalizacije izbornog procesa i utvrđivanja jednakih pravila za sve učesnike predizbornog takmičenja. Postavljene su donje linije ispod kojih se ne može ići, to jeste opozicija je postigla dogovor da, ukoliko vlast ne ispuni standarde koji omogućuju fer izbore, onda će sama opozicija da proglasi bojkot izbora.

No, reakcija vlasti na mogući bojkot izbora pokazala je da je on najjači argument opozicije i da je to kapital sa kojim će moći da ucenjuju vlast kako bi ova pristala na bolje izborne uslove jer ipak je i AV-ovcima stalo da njihova vlast dobije legitimitet posle izbora i da parlament ipak ima neku opoziciju, a sve to, opet, radi sveta, to jeste najviše zbog EU.

Posle pregovora između vlasti i opozicije, tajnih ili javnih, a u kojima je EU učestvovao kao posrednik, pokazalo se da vlast nije iskrena u svojim namerama i promene na koje su pristali su kozmetičke prirode. Zato više nema nikakvog izgovora i to je jedna od pozitivnih stvari koju nam je priča o bojkotu donela. Bez obzira na sve legitimizme i legalizme, argumenti onih koji su za izbore po svaku cenu su tanki i neubedljivi. Ako je dužnost političara da se bore za građane koje predstavljaju onda je i njihova obaveza da te iste građane obaveste o nepostojanju minimalnih uslova za održavanje izbora. Ako vam je stalo do građana onda ćete svakako proglasiti bojkot jer se ovo ne tiče samo izbora već i osnovnih načela demokratije. Proglasite opšti bojkot! I to ne samo izborima već bojkot celom sistemu – neka sve stane i ova zla šarada od vlasti će se raspasti i rasplinuti sama od sebe. Ne trebaju nam više razni čanci&čede koji će da igraju za vlast, a nama da pričaju priče. Građanski bojkot je najveća mora ove vlasti, bez obzira na (ne)kvalitet opozicije, ali biće to i nauk za sve one koji imaju ambicije da se bave politikom, jer će razumeti da to isto sutra može da se desi bilo kojoj vlasti ukoliko odbija da služi građanima koji su je izabrali.

(Autonomija)