Skoro je Boris Dežulović poručio ultra-desničarima u Hrvatskoj: Jebo vas Vukovar! Nije Boris više mogao da otrpi komemorativno-tanatološko iživljavanje nad žrtvama rata kojih se vlast, zajedno za ultra-desnicom, seti jedanput godišnje kako bi pokazala svoje „saosećanje“ – ali samo sa hrvatskim braniteljima i nekim građanima koji su stradali u Vukovaru, dok su „ostali“ valjda samo koletaralna šteta rata ili pak i zaslužuju zlu sudbinu.

Nije to Boris slučajno ili u afektu izjavio, a nije mu ni prvi put da psovkom reaguje na neljudsko ponašanje vlasti koja se uporno dodvorava ili pak otvoreno sarađuje sa ekstremnom desnicom. Povodom ubistva porodice Zec u Zagrebu – srpske porodice koja su hladnokrvo ubili pripadnici hrvatske vojske/policije, a revoltiran nečinjenjem ili pak otvorenim zataškavanjem, od strane države, ovog slučaja klasične egzekucije u kojoj je ubijena i maloletna devojčica, Boris je izjavio: Jebo državu koja nije u stanju da presudi zločincima zbog ubistva nedužnih ljudi! Nakon što ga je aktuelna vlast, sa svojim ultra-glasnogovornicima, optužila da podriva državu jer se usudio da dirne u vukovarsku svetinju, Dežulović je izjavio da je on prodrivao i da će podrivati svaku vlast (državu) dok god živi i piše. Ali to je Boris koji se više od tri decenije beskompromisno bori sa raznim vlastima, a manje/više istim ultradesničarima, i ne želi da ustukne ni centimetra ispred nacionalističke orljave koja postane naročito glasna&nepodnošljiva kada se obeležava neki državni praznik vezan za domovinski rat i prvenstveno žrtve hrvatske nacionalnosti.

Isključujući jako retke izuzetke, u Srbiji nemamo nekoga kao što je Boris Dežulović, ko bi se jasno suprotstavio ultra-nacionaističkoj pošasti koja nas ubija već, barem, tri decenije. Mašinerija vlasti je uspela da u potpunosti poravna i one slabašne „drugosrbijanske“ glasove i oni su danas ili uz vlast ili ćute zgroženi i poraženi…

Ako bi se neko u Srbiji usudio pa jasno i glasno odgovorio ovoj muralnoj pošasti zvanoj Ratko Mladić, a u stilu Dežulovića, šta mislite kako bi prošao? Zamislite vi da sada neko ode do onog murala-grafita u Njegoševoj u Beogradu i ispiše lakom ili bojom: Jebo vas Ratko Mladić! Ako bi taj neko to i uspeo da ispiše pored „narodnih patrola“ koje čuvaju mural, sigurno bi ga ugazili od batina ti isti patrolaši sa kojima vlast negira bilo kakvu vezu. Ukoliko bi i postojala neka kritična masa koja bi čuvala pisca, onoga što nikada nije napisano, od ultra-naci patroldžija, siguro bi se pojavila, u rekordnom roku, policija koja bi uhapsila izgrednike to jeste „pisca“ i njegove zaštitnike. To su doživele Aida i Jelena koje su gađale jajima Mladićev mural, njih je uhapsila policija u civilu za koju se, opet, i ne zna da li su organi reda jer se nisu predstavili, to jeste legitimisali. To znači da su mogli i oni „momci sa kapuljačama“ to isto da urade, znači da „uhapse“ Aidu i odvedu je na nepoznatu lokaciju, a da se niko od vlasti i državnih organa ne bi ni zapitao kako je to moguće da obični civili hapse građane na ulici. Da li to onda znači da postoji jasna veza između momaka sa kapuljačama i onih kockastih ćelavaca koje, očigledno, mrzi da pokazuju svoje policijske legitimacije?

A zamislite tek kada bi neko, revoltiran zbog konstantne presije sa kosovskim tragi-ciklusom koji se koristi kada god vlast upadne u krizu, javno napisao – pa makar i na zidu: Jebalo vas Kosovo! Tada bi taj neko verovatno završio kao krvava fleka na tom istom zidu na kojem se usudio da ispiše takvu jednu blasfemiju… A vlast bi se potom danima iživljavala nad svim nepodobnim elementima u državi i pri tome bi iskoristila priliku da nacrta mete (podeli adrese nepodbnih, na primer) na čelu svojim zakletim neprijateljima u koje spadaju svi oni koji nisu AV-ovski raspoloženi. Cela Srbija bi postala lovište za arhi-neprijatelje vlasti, a svi „pravoverni“ – narodna patrola.

Razbijanje nacional-suverenističkih mitova jeste zadatak svakog iole slobodno-mislećeg ljudskog bića, a ne samo Borisa Dežulovića. Iza ovih mitova ne stoji ništa sem mržnje i sujete vlasti (kako je to već Džoni B. Štulić ispevao) koja zbog svojih interesa i ciljeva ubeđuje građane da je bolje da veruju mitovima i lažima vlasti nego sopstvenom razumu ili pak da realnost zameni epskim izmišljotinama nacional-romantiziranih istorijskih događaja.

Međutim, kada se jednom konačno raspadne ta veštačka pra-slika koju je smislila i “naslikala” nacional-elita, doći će do buđenja građanske svesti koja je željna slobode i istine, a ne “zvona i praporaca”. Nestaće murali smrti sa zidova jer će ih građani sami okrečiti, kao što to rade u Novom Sadu sa onim “trikolornim zidovima”. Vlast može da piše i šara po zidovima šta hoće, ali ukoliko ima dovoljan broj savesnih građana koji su spremni da prekreče njihove parole onda se nemamo čega plašiti.

(Autonomija)