Nedavno je generalni direktor RTS Dragan Bujošević izjavio da su tviteraši izvršili pritisak na javnost, kako bi se onemogućilo daljnje emitovanje serije Nemanjići na javnom servisu. Kada pročitate ovako nešto, onda se stiče utisak da neka tamo mračno-zaverenička ekipa tviteraša hara Srbijom, to jest javnim mnenjem, i da se sve to događa kako bi se nanela šteta ne samo javnom servisu već i celokupnoj javnosti, a pre svega aktuelnom predsedniku takozvanom.

Aleksandar Vučić bi dodao i da je u pitanju napad na srpski narod u celini. On je inače dokazani ekspert za poznavanje stanja, osećanja i raspoloženja naroda, a narod, opet, nije niko drugi do sam Vučić. Ovakva predsednikova identifikacija sa narodom i državom je česta i zasnovana je na onoj staro-romantičarskoj ideju uosećavanja sa narodom ili pak kovanicom koja je i iskovana baš u to doba u Nemačkoj: Narod je bog! Kasnije su nacisti ovu vezu naroda i boga povezali sa idejom vođe Trećeg Rajha: jedan narod, jedan rajh (ili carstvo), jedan vođa…

Ali da se mi vratimo na Bujoševića i tviteraše… Kako se to desilo da tviteraši „oskrnave“ devičanstvo prve epizode serije Nemanjići, i to tako snažno da su se glavni i odgovorni ljudi na RTS zapitali da li je ova serija zaista vredna tolike halabuke? Valjda gledaoci RTS-a, javno mnenje, a bogami i narod bolje znaju, od tamo nekih tviteraša, šta je dobra serija… Tviteraši moraju znati da su gledaoci RTS obrazovani na serijama tipa Bolji život, Srećni ljudi, Baba gori, a selo se češlja, i da ih nije lako prevariti, pogotovo kada se radi o istorijskim epopejama poput Nemanjića. Setite se kako je prošla serija Ravna gora… Gledaoci-javno mnenje&narod bili su oduševljeni i ne mogu da prežale što ne mogu i dalje da gledaju Dražu&Co na malim ekranima. I sve je to bilo tako lepo, nevino, neoskrnavljeno dok nisu, na prepad, došli tviteraši i upropastili idilu između RTS-a, i napravili pregršt problema generalnom direktoru Bujoševiću, koji više nije imao kud nego da razotkrije strašnu tajnu posle koje više ništa neće biti isto: tviteraši nam *ebu kevu!

Ne znam da li je i sociolog Vladimir Vuletić, predsednik UO RTS, osetio ovaj pritisak i kako se oseća posle toga, ali ćemo sigurno čuti i njegovu sociološku analizu situacije – kao onomad kada je razjasnio vezu između loših studenata, koji umesto da sede na fakultetu i slušaju predavanja ili polažu ispite – šetaju Beogradom i uznemiravaju pošten narod, i protesta protiv taze izabranog predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Ako tviteraši stvarno misle da su pametniji od Bujoševića&Vuletića, onda moraju znati da su u grdnoj zabludi, jer oni poseduju, u izvesnoj meri, tu prefinjenu karakternu crtu uosećavanja sa narodom i oni dobro znaju šta treba da se prikazuje na RTS. Naravno, to što oni uosećaju narod tek je mali deo onog što u sebi krije predsednik Vučić koji svoj redak dar nosi kao blagoslov, ali i kao prokletstvo. Vučić oseća sudbinu naroda i nema tog tviteraša koji to može da promeni.

Jednom prilikom sam gledao&slušao Vučića kako se svađa sa tviterašima na Hepiju – kod Marića. Tada je predsednik objasnio jasnu vezu između tviteraša i „pete kolone“, ili kako tviteraši pokušavaju da se infiltriraju u srpski narod. Ova infiltracija je naravno započela napadom na nosioca narodne volje – samog predsednika i publika-gladna-senzacija-u-ulozi-naroda bila je konsternirana kakve su sve laži, sramne neistine i poluistine tviteraši izneli protiv predsednika Vučića, a samim time i celokupnog srpskog naroda. To je bilo toliko strašno da je jedan od predstavnika naroda pao u nesvest, pa ga je sam predsednik morao polivati vodom kako bi došao sebi. Strašno, strašno…

A izbezobrazilo se to tviteraško leglo pa krenulo da napada predsednika i na konferencijama za štampu… Pa što ovo, a što ono? Zašto niste ovo, nego ono? Ne daju predsedniku ni da odogovori na postavljeno pitanje, a već ga zasipaju novim koja su očigledno napisana negde drugde, kako je to jednom prilikom primetio i sam predsednik, a novinari-tviteraši su samo određeni i instruirani da ta pitanja postavljaju Vučiću. Ali čita njih predsednik kao bukvar, nisu tviteraši dorasli čoveku koji nosi narodnu volju u sebi, i ne znaju tviteraši da je njihova bitka unapred osuđena na propast, jer nemaju nikakve šanse protiv predsednika naroda. Nakon atentata na Olivera Ivanovića podigla se ova tviteraška žgadija kako bi nam ocrnili predsednika i doveli ga u vezu sa ovim terorističkim činom. Umesto da osluškuju bol i tugu, koju je predsednik iznosio kroz dušu samog naroda, novinari-tviteri su postavljali pitanja kojima su insinuirali vezu sa upaljenim automobilima i ubistvom Ivanovića, to jeste o vezama mafije na severu Kosova i vladajućih struktura u Srbiji. E tu je predsednik pao u težak amok – što bi rekao Basara, i otvorio svoju narodnu dušu…

Više nije imao obzira prema nemoralnim tvitosima i rekao im je sve što misli o njima: i da su prevaranti, i da rade za „nečije“ interese, i da ne vole srpski narod,i da su falsifikatori, i da su krivi za smrt avangarde, i tako dalje, i tome slično. Osetili su ubrzo tviteraši predsednikov narodno-pravednički bes tako što su preko istih tih društvenih mreža dobili stotine pretnji i uvreda od spontanog građanstva. Pa sada neka dobro razmisle pre nego što opet napadnu na predsednika.

(Autonomija)