Podeli pa vladaj – stara je formula uspešne vladavine koju su Rimljani koristili kako bi održali stanje poslušnosti nad pokorenim narodima i teritorijama. Aleksandar Vučić, sa svojom „strateškim timom“, takođe se koristi ovom dokazano uspešnom formulom vladanja, ali njegov metod podele nije usmeren toliko na druge narode i teritorije koliko na građane same Srbije. Političku opoziciju Vučić uspešno održava u stanju teške podeljenosti, ali to i baš nije teško jer opozicija u Srbiji jedva čeka da se razjedini i oslabi svoj zajednički kapital, a prihvati od vlasti mrvice sa stola ili pak prazna obećanja. No, ne bi ni sa ovakvom opozicijom – takv a je kava je – bio toliki problem da je Vučić fokusiran samo na borbu sa njom, što je u neku ruku i legitimno – veći je problem široki front kontrole građana koji Aca uspešno održava uz nesebičnu pomoć svojih političkih saveznika, medija i državnih institucija koje uzurpiraju građansko poverenje i izlaze u susret potrebama vlasti. Svaka vlast nosi u sebi izvesan domen političke manipulacije, ali ova sadašnja je uspela da svoju celokupnu agendu izgradi na manipulisanju sa samom svešću građana, što je zahtevan posao i iziskuje puno psihološke akrobatike i ekvilibriranja između podeljenih polova građanske svesti. Vučić je uspeo da ovu svest u potpunosti podeli i da postavi svoj centar moći, taman negde u sredinu, između pocepanih polova. Posao ovog centra moći je da održava podelu svesti u što je mogućoj veći meri ili da podstiče samo one delove koji u datom trenutku odgovaraju potrebama vlasti. Ako Vučić obeća građanima da će sledeće godine prosečna plata biti 500 eura, na primer, a onda, posle godinu dana tu svoju projekciju smanji na 450 eura ili i manje, a realno je reći da taj prosek plate verovatno je bliži 300 eura, onda odlazeći premijer a dolazeći predsednik mora nekako da objasni ove disproporcije. No, glavni štos je u tome što Vučić ne mora da objašnjava te očigledne razlike o gore navedenim ciframa… Kako to? Zato što je centar moći već unapred u svesti građana anulirao kritičko-odbrambeni mehanizam, tako da se svesti cifra od 500 eura ispostavlja kao neupitan fakat ili pak ako je i smatra nerealnom i isimuliranom onda će naprosto reći sebi da je to još jedna neistina u nizu i dalje od toga neće ići. Podeljena svest ne samo da je naučena da reaguje samo na konkretne događaje/doživljaje bez povezivanja sa nelogičnostima iz nekih prošlih događaja ili pak onima koji se najavljuju, već je i uljuljkana u sopstvenoj podeljenosti nesposobna da se pobuni i izrazi određeni kritički stav. Poslušnost i defetizam su osnovne karakteristike podeljenje svesti građana.

Hegel je filozof koji je pisao o ovoj pocepanoj svesti koja je nesrećna upravo zbog svoje podeljenosti, ali ona ne ume da uspostavi jedinstvo i tako ostvari jedan viši sintetički momenat – samosvest. Da bi ostvarila jedinstvo u sebi svest mora da se prevaziđe i uspostavi identitet nad sopstvenim razlikama i tako nejasnu i razlivenu sliku stvarnosti prevaziđe, ali u isto vreme je pojasni i konkretizuje i to upravo kroz kritičko propitivanje. Ovo prevazilaženje svesti putem samosvesti kasnije će Marks konkretizovati i nazvati revolucijom koja nije ništa drugo do rezultat kritičkog promišljanja i prevazilaženja razlika – bilo da su one pitanje subjektivne svesti ili pak objektivnih društvenih klasa. Znači, dobri moji, da Vučić sa svojom kompanijom nije izmislio toplu vodu kada je svoj centar moći usadio u sredinu same svesti i tako joj onemogućio kritičko promišljanje i sintezu različitosti; na taj način Vučić blokira proces sinteze ili pak prostog logičkog promišljanja koji će dovesti u vezu, na primer, onih obećanih 500 eura sa realnih 300 eura. Kako, inače, drugačije razumeti da građanke&građani vrlo slabo reaguju na velike logičke diskrepancije koje nam se isporučuju iz centra moći, a građani to ili ne razumemju pa uzimaju zdravo za gotovo ili ih je pak baš briga: svi su oni isti, šta ja tu mogu da promenim itd. A onoga trenutka kada postanemo svesni toga odakle nam dolaze smetnje zbog kojih nemamo čistu sliku o stvarnosti oko nas i u nama, tada ćemo biti u stanju da lošu situaciju rešimo prostim logičkim zaključkom: vlast nas laže i obećava ono što ne može ili neće da ispuni. Kada to konačno dođe do pune svesti i razumevanja kod građana onda će ovu vlast otresti sa sebe kao dosadnu muvu koju je, iz nekog razloga, dugo trpela na telu. E to je „makedonski scenario“ od koga strepi Aleksandar Vučić sa svojim satelitima – znači ne onaj o kome nam priča mesecima zalažući se za „mir i stabilnost“ već ovaj koji se više tiče naše svesti o tome gde živimo i koga trpimo na vlasti. Zbog toga Vučić ulaže ogromne napore da nam drži pažnju maltene 24 sata dnevno; zbog toga nam iskače iz frižidera i okupira nam svest propagandom koja umrtvljuje potrebu za kritičkim promišljanjem. Zna dobro Vučić da kada građani povežu 2+2 i konačno izvedu rezultat onda će i njegovoj vlasti doći definitivno kraj; neću tu moći da mu pomognu ni poslušni mediji, ni angažovani intelektualci i glumci –naprosto će, bez svojih šarenih laža, izgubiti moć koju poseduje. Vučićeva vlast se zasniva na simulaciji i manipulaciji sa svešću građana i zato moramo što pre rešiti se tog centra moći koji nam ometa zdrav razum. I ne smemo napraviti opet istu grešku i dozvoliti da nam se neki novi politički moćnici usele u svest i tamo naprave svoj centar moći. Sloboda je naša svest, a svest o slobodi je samosvest iz koje se gradi pravedno društvo.

(Tačno)