Nakon što je Rusija odustala od projekta “Južni tok”, Srbija se okreće američkim vezama za snabdevanje gasom, saznaje “Blic”. Dogovor je postignut na sastancima premijera Aleksandra Vučića s potpredsednikom SAD Džozefom Bajdenom i pomoćnicom državnog sekretara Viktorijom Nuland u subotu u Minhenu. Izvor “Blica” iz Vlade Srbije kaže da se “stvari maksimalno ubrzavaju”. (Blic, 9. 2. 2015.)
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić sastaće se danas sa ambasadorom Ruske Federacije Aleksandrom Čepurinom, saopšteno je iz Nikolićevog kabineta. Ovaj susret je zakazan samo dan nakon što je premijer Aleksandar Vučić sa potpredsednikom SAD Džozefom Bajdenom dogovarao saradnju u snabdevanju gasom. (isto)
Eto ti ga sad… Ali ko će to uopšte da primeti? Rusija, USA, UAE, EU, Dža Bu… Sve uspe da za nas prihvati, pojede i svari poštovani nam premijer AV, a onda tu amorfnu, ali jestivu masu, nam isporuči u samostalnom i originalnom pakovanju. Nema veće sreće – kliče AV a terciraju mu AV-ovci iz svih stranaka (Da, i to je moguće… ), nego napraviti u čast Putina veliku vojnu paradu, potom uzeti novi kredit od Svetske banke, a onda dogovoriti gasni aranžman sa USA… Pa to je sve tako lepo, (ne)logično i spontano i odražava razigrani, da ne kažemo gotovo postmoderni duh koji vlada kod SNS-ovaca. A odmah potom i poentirati, a bogami i preduprediti eventulne kritike uvek nešto narogušenih i neraspoloženih kritičara-opozicionara ili bolje rečeno onih DS-ista – sve je to DS što nije SNS, kao što je “Metalika” sve što nije turbo-folk. Dakle, mogu ovi kritičari-opozicija-DS da pričaju šta hoće i da se žale gde god mogu, ništa im to neće pomoći jer mi (Srbi i ostali građani) “verujemo jer je apsurdno” (credo quia apsurdum est) i podržavamo našeg premijera šta god da odluči i ma koliko se to nekome činilo kontradiktorno ili pak apsurdno.
Kako razumeti ove cinizme koji nam se serviraju iz same vlasti? Pa kao tipičan primer odnosa autoritarne vlasti spram svojih podanika/istomišljenika. Ono što vam se kaže vi prihvatate bez mnogo razmišljanja – a o eventualnim kritikama ili odbijanju i da ne pričamo jer to naprosto ne dolazi u obzir – jer ovi cinizmi i ne služe ničem drugom do utreniravanja svesti građana kako bi pozitivno reagovali na odluke vlasti ma kako one loše ili nerazumne bile. Isto tako se uvežbava “kultura ne-sećanja” kako bi se što lakše prevazišli očigledni gapovi i hijatusi između sadašnjih i pređašnjih odluka vlasti, a mi smo tu neprevaziđeni šampioni, jer da se sećamo šta su nam sve činili današnji predstavnici vlasti, u ne tako dalekoj ili pak vrlo bliskoj nam istoriji, verovatno ih ne bi samo oterali sa vlasti nego bi ih i sklonili daleko od društva i civilizacije. Zato nam je svest, još uvek, više podanička nego građanska (slobodna); zato smo više palančani nego građani.
Rat je mir. Sloboda je ropstvo. Neznanje je moć. Ako ste čitali 1984. Onda ste verovatno svesni da se Orvel nije samo zabavljao pišeći svoje disutopijsko remek-delo već je ukazivao, izoštreno i ogoljeno, kako funkcionira autoritarna vlast kao i poslušno-podanička svest. Ova navedena tri postulata zatvorene i totalitarne države nisu puki cinizmi već mantra koja mora postati deo svesti svakog podanika, bez izuzetka… Dakle, sve ono što predstavlja postulate savremenog društva i temelje demokratskih režima naspram onih prevaziđenih (ancien regime), sada se okreće na glavu i namerno se postavljaju u suprotnom značenju kako bi se originalni postulati obezvredeli, a ujedno i postavile nove prevrednujuće “tablice”. Vremenom, ponavljajući ove mantre, a uz “malu” pomoć vlasti i njihovih jurišnika, shvatate šta su “prave” vrednosti i bez obzira na argumente razuma počinjete da verujete svom vođi i doživljavate ga kao nekog ko zna šta i kako treba raditi, pa makar to značilo i proterivanje neistomišljenika i njihova internacija u logore, na primer, ili pak bezrazložne sukobe i ratove sa izmišljenim neprijateljima.
E sad, što ja sve ovo vama napisa/napriča? Možda zato što ne mogu da ćutim dok gledam kako tonemo u totalitarizam i diktaturu; možda zato što čujem poznati “Udar zuba o zube” (Osećam mrak čeljusti, Koji mi oči otvara – Vasko Popa). Možda zato što se “stvari maksimalno ubrzavaju” – kako kaže neimenovani izvor iz Blica, a iz Vlade Srbije.
(Autonomija)