U nemačkom gradu Hamburgu haos ovih dana… Samit G20 su, po običaju, propratile velike demonstracije stotinu hiljada ljudi na ulicama, a tu su, pored mirnih, i oni radikalniji demonstranti koji smatraju da se „konkretnijim“ metodama mora “apelovati” na svetske moćnike. Tvrdo jezgro demonstracija, koje predvode predstavnici anarholevičarskih organizacija, ne beži od sukoba sa policijom i u tu svrhu koriste razna oružja i oruđa: molotovljeve koktele, bejzbol palice, kamenice, petarde, dimne bombe…

Policija nije našla adekvatan način da odgovori na „nasilje“ demonstranata koji su odlučili da ne dozvole samit G20 i po cenu sukoba sa policijom i o tome nam svedoči stotine povređenih policajaca – dosta više nego povređenih i privedenih/uhapšenih demonstranata, barem tako kažu mediji. Gradske vlasti su primorane da zovu policiju iz drugih gradova u Nemačkoj, jer ne mogu da izađu na kraj sa radikalnim demonstrantima koji su skloni i nasilju, a verovatno su se ovom tvrdom jezgru, po običaju, pridružili i kriminalni elementi koji koriste situaciju kako bi palili, pljačkali i pustošili supermarkete, robne kuće i druge prodavnice (setite se Beograda na dan proglašenja nezavisnosti Kosova i velikog patriotskog protesta kada je „ogorčena“ omladina opajala butike po Beogradu).

Dobro, sve su to manje-više poznate scene koje su postale uobičajene kada G20 zaseda (setite se Sijetla), ali ovaj skup u Hamburgu ostaće upamćen i po izjavi poljskog ministra unutrašnjih poslova Marijuša Blaščaka, koji je ponudio Nemačkoj poljske policajce za razbijanje demostracija. Zanimljiva je opaska poljskog ministra unutrašnjih poslova kojom je prokomentarisao ovu svoju „velikodušnu“ ponudu nemačkom gradu Hamburgu: “Na delu imamo Evropu u dve brzine. Prva brzina je pokazana u Poljskoj. Poljska je gostoprimljiva i bezbedna zemlja. Predsednik SAD dočekan je veoma srdačno. A šta se dešava u Nemačkoj, u Hamburgu – neredi, tuče, gore automobili. To je ta Evropa druge brzine“ – rekao je Blaščak poljskom radiju.

Poljski ministar je rekao i kako se Melanija Tramp slobodno šetala Varšavom, a u Hamburgu ne može ni iz hotela izaći, jer joj to ne dopuštaju demonstranti, kako je u Francuskoj vanredno stanje, a u Poljskoj nema nikakvih problema ili naznaka terorističkih napada… A zašto je to tako? Po njemu, zato što poljska vlada nije dopustila, kao Nemačka na primer, da u Poljsku uđu ratne izbeglice među kojima je, po njemu, dosta ekstremista i radikalnih islamista. Poljska je zajedno sa Mađarskom i Češkom otvoreno odbila politiku tzv. izbegličkih kvota, za koju se najviše zalagala Nemačka, i pokazala se kao stožer antiislamskog pokreta u samoj EU. Poljska je, elem, danas mirna zemlja u kojoj nema terorizma ni nasilja – kako zaključuje ministar unutrašnjih poslova Poljske!?

Dok je većina evropskih država muku mučila sa izbeglicama, Poljska je udarila barijeru na svoje granice i nije dozvolila haos unutar države, a što su se sada nekada „prvobrzinske“ zemlje EU probudile u islamističko-terorističkom haosu – to je sada njihov problem, a ne „drugobrzinske“ Poljske koja se na vreme zaštitila od pošasti, poručuje ministar. Sada Nemačka, Francuska, Belgija neka razmišljaju šta će da rade sa izbeglicama i teroristima, dok Poljaci uživaju u blagodetima mudre politike svoje vlade…. Poljska vlada se rukovodila vrlo jednostavnom parolom: nema izbeglica, nema ni problema! Sve ovo naravno nema nikakve veze sa logikom, ali očigledno pali kod jednog, na žalost ne malog broja građana.

Sreća je da na skorašnjim izborima u Francuskoj i Holandiji nisu pobedili desničarski ekstremisti, a bilo je najava i upozorenja da će se to desiti zbog njihove populističke politike zasnovane na mržnji prema izbeglicama i islamskoj kulturi, pa sada ne mogu da se priključe“ drugobrzinašima“ u težnji da poblem sa izbeglicama reše blokadama granica ili vraćanjem migranata u njihove matične zemlje – kako to sada predlaže ministar vanjskih poslova Austrije Sebastian Kurc. Da su na izborima u Francuskoj, Holandiji ili pak Italiji pobedili ekstremni desničari – čekamo da vidimo šta će da se desi u Nemačkoj – danas bismo imali ozbiljan skup evropskih država koje bi sigurno tražile promenu izbegličke politike. Ova evropska „osovina“ se sigurno ne bi zaustavila samo na izbeglicama, već bi proširila svoju netrpeljivost na strance koji „otimaju poslove domicilnom stanovništvu“ – kao što je to tvrdila propaganda u Mađarskoj – zatim na homoseksualce, pa na NVO sektor, pravo na abortus… Sve smo to gledali, i znamo kuda ide…

Već smo imali dosta ispada vlasti u Poljskoj ili Mađarskoj koje su svesno uskraćivali i neka osnovna ljudska prava, kako bi dokazali svoju bespoštednu borbu za „soroševcima“ i svoje „pravo“ na totalitarno-samostalno vođenje države. Ono što se događa, po pitanju ratnih izbeglica, u Mađarskoj i Poljskoj na primer, veći je i opasniji problem za EU od Bregzita… Zašto? Pa ako poljsko-mađarski „standardi“ odnosa prema izbeglicama prevagnu u EU, onda možemo reći zbogom jedinstvenoj Evropi kakva je bila do sada, i to ne samo u jednom segmentu već i u njenoj samoj suštini. Ako ovi iz „druge brzine“ pobede, onda slobodno možemo reći da je Evropa izgubila dušu kao i da je izgubila bitku sa teroristima iz svojih redova.

(Autonomija, foto: Beta/AP)