Pre skoro dve decenije radio sam na Radiju 021 kao muzi?ki urednik… Bio je to jezivo, Miloševi?evo vreme – kada su vladali isti ovi koji danas vladaju – ali ekipa na radiju je, barem ona koju pamtim, bila energi?na i spremna da se bori za pravo na slobodnu re?. I prili?no je nervirala tadašnju vlast.

Jednog jutra, kada sam pristigao na posao, vidim ekipu novinara okupljenu oko koleginice koja im nešto ?itala dok oni vrište od smeha. Pomislio sam: šta je sada vlast smislila u ludilu borbe za opstanak po svaku cenu? Kakvu su sad apsurdnu odluku doneli? Pri?em bliže, i iskreno se zaprepastim, jer je koleginica ?itala novine pod nazivom Zona sumraka…

Tekst je nosio naslov Albanka rodila vanzemaljca ili tako nešto krajnje blesavo i sumanuto, nešto što prili?no podse?a na naslove današnjih listova kao što su Alo ili Informer ili Srpski telegraf. Zona sumraka se bavila – a to ?udo još izlazi u nekakvom svom obliku – misti?nim i nerešivim zagonetkama paranormalnih pojava, dok se spomenuto tabloidno sme?e bavi istim tim pojavama, ali u politici ili na estradi.

Potom sam doživeo još ve?i šok. Saznao sam da jedan kolega piše za doti?ni ?asopis i tekst koji je koleginica ?itala bio je upravo njegov. Nisam mogao da verujem šta se dešava… Posle mi je novinar-honorarac Zone sumraka priznao da to radi zbog novca, jer su jako dobro pla?ali, a njegova jedina obaveza je bila da svoje urnebesne izmišljotine spakuje u neku „smisaonu“ celinu, kako bi to ipak delovalo koliko-toliko uverljivo.

Dok ?ekam u redu ispred trafike da kupim novine vidim, ispred mene, stariju gospo?u koja kupuje Zonu sumraka. Odmah sam se setio epizode sa Radija 021 i kolege koji je pod pseudonimo pisao za Zonu. Upitao sam gospo?u zašto kupuje to sme?e od novina i pokušao da joj objasnim o ?emu se tu radi. ?ak sam joj i spomenuo da sam poznavao jednog od pisaca tih tekstova iz Zone. Ona me je za?u?eno pogledala, odmahnula glavom, bez re?i platila ?asopis i otišla… Prodava?ica u trafici mi je potom rekla da joj kvarim biznis i da se Zona prodaje mnogo, mnogo bolje od novina koje kupujem. Gledam oko sebe da nisam možda upao u pravu Zonu sumraka ili je možda u pitanju neka od onih TV zezalica tipa Skrivena kamera… Ništa od toga. Srbija 2017.

I tako, mnogo pre nego što je Zona sumraka po?ela da izlazi, mi smo polako, pa sve ja?e i ja?e po?eli da tonemo u mrak, iz kojeg je teško videti svetlo. Ova vrsta „javne re?i“ – Zona sumraka i njeni politi?ki parnjaci, tabloidi – ne samo da su zavladali medijskom scenom nego su potpuno zaokupili svest gra?anki/gra?ana. Nemogu?e je izbe?i ovu navalu primitivizma i opsceno-opskurne mentalne destrukcije, jer ona je svuda oko vas ili u vama. Izbombardovani smo slikama nagih ženskih tela u kombinaciji sa kvazipoliti?kim aferama koje se produkuju po potrebi: bilo da se ne?ija glava (obi?no nekog opozicionog politi?ara ili nekog drugog arhi-neprijatelja) traži za se?u ili pak da se kukumav?i nad sudbinom predsednika kojeg „mra?ne sile“ žele da likvidiraju.

Ovde se ne radi ni o ?emu drugom nego o svesnoj i planiranoj manipulaciji našom podsvesti koja se konstantno puni iracionalnim sadržajima, a ti sadržaji, opet, mogu da se koriste kao inicijalne kapisle za izazivanje ili pak smirivanje besa kod gra?ana, na primer. U tome je smisao svih tih isprodukovanih atentata na premijera/predsednika, gde se direktno ili indirektno ukazuje na mogu?nost da nacija ostane bez vo?e, što se predstavlja kao najve?a mogu?a katastrofa od koje se nikada ne bismo oporavili. Onda se uz te poluinformacije ili ?iste laži ubacuju slike opozicionih politi?ara, novinara, glumaca, muzi?ara – ma bilo koga, kako bi se stvorila „jasna“ veza izme?u atentata i ovih prozvanih li?nosti. Tu su, naravno, i aktuelne mantre za javnost koje se vrte do iznemoglosti ili pak do trenutka dok je ne zameni neka druga.

Trenutno svuda odjekuje u našoj javnosti ili pak u našim glavama: „Pi…. na vaše grobove“ – što je u sasvim drugom kontekstu, od tog isproducirano-atentatorskog, napisao na svom tviteru glumac Sergej Trifunovi?. I sad šta god da izjavi ili ne izjavi doti?ni glumac, svaki njegov gest ili pokušaj objašnjenja ?e se tuma?iti kao novi uvod u atentat. Isfabrikovana je informacija, sistemom gore spomenute sinteze, da Trifunovi? želi da pi.. na Vu?i?ev grob i to se vrti po bulevarskoj štampi i tabloidnim televizijama & elektronskim medijima do besvesti. Još jedan klasi?an primer primene propagande koja se rukovodi ?uvenim Gebelsovim geslom: stotinu puta ponovljena laž postaje istina!

Režim se sprema na teror. To više nije upozorenje nego stvarnost. Iskopan je grob ne samo pojedincima nego celom društvu koje teži demokratskim vrednostima. A ako svoje mra?ne namere sprovedu u delo, do kraja, onda nam hladna raka postaje izvesna sudbina, kao i pi… po našim grobovima. Da li ?emo stvarno dopustiti da nam to urade?

(Autonomija/foto: Pixabay)