Na poslednjem protestu „1 od 5 miliona“ građani su izneli jasan zahtev Aleksandru Vučiću: Ostavka! I nema tu više šta da se polemiše… Može AV sad da se poziva na legitimitet i legalitet koliko hoće, može da „preti“ novim-vanrednim izborima i poziva se na rezultate svojih marketinških organizacija – ništa to više ne vredi, gotovo.

I ovaj zahtev o odlasku diktatora mora biti i ostati zahtev svih zahteva jer jedino on ima smisla… AV jedino još može da mirno preda vlast građanima, ukoliko ne želi biti oteran „fekaliziranom motkom“ – kako je to lepo rekao, doduše jednom drugom prilikom, profesor Čedomir Čupić, inače i jedan od govornika na poslednjem protestu.

Može sad AV da obećava ovo i ono i da pokušava da izigrava dobrog i pravednog predsednika koji hapsi i mangupe u svojim redovima (slučaj predsednika opštine Grocka) ili da se hvali kako je pohapsio mnogo kriminalaca – nema više vajde od tih propagandnih šarenih laža. Niko mu više ne veruje.

Može AV da se busa u prsa i da se hvali svojim prijateljstvom sa Angelom Merkel, na primer, koliko hoće, ni to mu više ne može pomoći. Svi su već odavno prozreli njegovu igru koja je, očigledno, neslavno propala u neveštim pokušajima da svima obeća sve, a da uradi malo ili pak ništa.

Ono što je najvažnije jeste činjenica da je konačno splasnula fama o njegovoj „nepobedivosti“ i sada je svima jasno da je „car go“, samo što ga treba naterati da to i sam prizna. Nemački filozof Fridrih Ničeje govorio da ono što propada treba malo i pogurati. Nema pregovaranja, nema novih zahteva i nepotrebnog trošenja energije, poruka građana je jasna: Vučiću odlazi!

In medias res!

Skoro je ekonomista Mijat Lakićević (Ko je stvarno opljačkao Srbiju, Peščanik) dao na uvid sažetu istoriju pljačke građana koju je organizovala nekadašnja crno-crvena koalicija. Izračunao je Lakićević da je nekadašnja vlast, iz devedesetih godina prošlog veka, građanima otela oko 10 milijardi eura preko „legendarnog“ Zajma za preporod Srbije, zatim hiperinflacije, piramidalnih štedionica, prodaje Telekoma, ekonomije „na crno“ (šverc, carine, dilovanje sa devizama na ulici i sl).

Ko zna kolika će šteta biti od ove današnje crno-crvene koalicije na vlasti? I to je jedan od razloga zbog kojeg moramo te štetočine treba što pre da odu sa vlasti na smetlište istorije.

Ali, ovaj put ne sme da se ponovi greška učinjena posle Petog oktobra kada su bili prepušteni „sudu vremena“, već o njima mora da se izjasni pravosuđe, kako o novim, tako i o starim gresima.

Ono što budi nadu i govori o zrelosti i dalekosežnosti aktuelnih građanskih protesta jeste i zahtev koji je ispostavljen opoziciji, a izražen je kroz pitanje: šta ćete vi učiniti kada AV ode sa vlasti?

Zanimljivo, opozicija se založila za to da ona sama neće odmah preuzeti vlast, ili pak odmah raspisati izbore, nego će prvo formirati ekipu stručnjaka koji će voditi privremenu vladu Srbije. Nakon što bi zemlju doveli u red i stvorili uslove za fer izbore onda bi se isti i raspisali, pa bi se ponovo vratili u neke normalne i demokratske tokove.

Ovo nam govori da su neke stvari ipak sazrele i kod nas i da ima nade za jedno bolje i pravednije društvo u kojem više neće biti neposredne opasnosti od uzurpatora demokratije i građanskih sloboda, jer građani više neće dopustiti da se manipuliše njihovom voljom.

Zato AV više nema nikakve šanse i verujem da je i sam svestan toga da su mu dani odbrojani, da mu je još preostalo samo da napravi plan za „izlaznu strategiju“… On je na rubu provalije i čeka da se nešto desi… Opet ću citirati Ničea: „Ako predugo gledaš u ambis, ambis će pogledati u tebe“!

(Autonomija)

Ovaj tekst su finansirali građani u okviru crowdfunding kampanje Spasimo Autonomiju!