Skup pod nazivom „Parada u četiri zida“, čije je organizovanje najavljevo nakon zabrane Parade ponosa, počeo je danas u beogradskom Medija centru, uz veliko prisustvo policije kod tog objekta i u širem centru grada. Velika sala Medija centra u potpunosti je ispunjena a „Paradi u četiri zida“ prisustvuju u šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer i švedska ministarka za evropska pitanja Birgita Ulson. (Beta, 6.10. 2012)

Premijer Ivica Dačić izjavio je za „Pres“ da je 80 odsto građana protiv održavanja gej parade i da bi u Beogradu došlo do „krvoprolića“ da Prajd nije zabranjen.
Član Organizacionog odbora Goran Miletić poručio je ranije da „Parada nije cirkus koji će nestati“ iz grada i istakao da će predstavnici LGBT populacije „biti i ostati tu i narednih godina“. 
„Predstavnici vlasti su pogrešili, ako su mislili da ćemo se umoriti i odustati“, kazao je Miletić. 
On je podsetio da je Ustavni sud ranije proglasio neustavnom odluku prema kojoj zbog bezbednosnih rizika nije dozvoljeno održavanje Parade ponosa 2009. godine i istakao da će se insistirati na realizaciji takve odluke. 
Organizatori Prajda najavili su da će se zbog odluke policije da zabrani šetnju obratiti Ustavnom sudu. (B92, Beta, 6.10.2012.)

Zašto se Srbija i danas nalazi “između četiri zida”? Zašto smo skloniji samoizolaciji i mazohističkom podnošenju muka zbog sopstvenih zabluda – naše muke su nam draže nego tuđe…? Da li je Srbija danas autoritarno društvo?

Srbija se danas nalazi u stanju posttraumatskog šoka od koga ne može da se oporavi. Ratovi, ekonomski lom devedesetih, sankcije, bombardovanje NATO pakta, i na kraju razočarenje u petoktobarsku revoluciju učinile su da građanke/građani Srbije postanu bezvoljna “masa” koja se ne buni jer ne zna protiv koga i zbog čega. Postali smo idealna meta za kojekakve ekonomsko-političke eksperimente domaćih i stranih avanturista jer prihvatamo sve samo da ne diraju našu crkavicu od zarade i naš mali, zatvoreni krug tzv. privatnosti, da ne kažem slobode. Ubili su nas u pojam, slomili nam kičmu, pretvorili u bespogovorne poslušnike koji se još pitaju samo kada glasaju, mada su i tu “sugestije” političkih elita od presudnog značaja. Postali smo društvo bez kritike, idealno za sprovođenje samovolje i autoritarnosti svekolikih megalomana i gramzivaca.

No, što ja to tebi/vama pričam kada si i sam svestan toga, ali ništa nećeš učiniti da promeniš svoju situaciju nego ćeš samo kukati kako je sve propalo i kako više nemaš volje da se boriš. Većinska, apatična masa poslušnika, bez svojstava i samosvesti, je model podanika, a ne građanina, koji je devedesetih želeo da stvori režim Slobodana Miloševića. Interesantno da je ovaj “projekat” dovršio njegov učenik Ivica Dačić koji se ne libi ničeg kada je “Srbija u pitanju” i koji će pljunuti i na međunarodne dogovore/ugovore (interesantno je i “simpatično” da je u miloševićevskom, tzv . žabljačkom ustavu pisalo da ćemo međunarodne ugovore ispunjavati u dobroj “meri” umesto u dobroj veri – bona fide… Da li je u pitanju bila greška pri pisanju ili pak suptilna podvala, prosudite sami po ličnom iskustvu iz devedestih), otvoreno izražavati antipatiju prema EU, širiti plitki populizam, bez osnove i smisla, uzdajući se u zaboravnost svojih podanika.

No, svoj populizam Dačić nije isisao iz malog prsta već ga je bazirao na temljima konkretne moći koju poseduje, a ona je zapanjujući velika – podsetimo, mada to često ističem, da je Dačić premijer vlade i ministar unutrašnjih poslova što znači da ovaj čovek drži silu u svojim rukama kao realnu moć, vrlo primenljivu ukoliko mu porastu autiritarni apetiti. Pazite, ukoliko Ivica Dačić proceni da je njegova politička moć ugrožena iz bilo kojeg razloga, on se sigurno neće libiti da “izvuče pendrek” i oko Srbije izgradi još jedan zid; on se neće ustručuvati da, poradi svojih i interesa njegovih bliskih saradnika, rasprodaje državnu imovinu ruskim “prijateljima” bez razmišljanja o posledicama u budućnosti; Dačić neće imati problem sa tim da nas ponovo izoluje, dovede do očaja, opljačka, proda, prevari, zatvori u zatvor, izbatina itd. Za svoje eventualno “preobraženije” Dačić će imati podršku SPC kao i dobrog dela građana koji žude za “čvrstom rukom”, da ne kažem palicom, a o Rusiji i da ne govorimo jer njihovim planovima sigurno više odgovara autoritarna vlast i građani koji se ne bune. Dačić ima i dobru “ekipu” oko sebe – Vučića koji mu je i velika konkurencija jer njegova je vojska i tajna služba, ali dogovoriće se već, a tu je i veliki majstor iluzije Mlađan Dinkić, koji je u stanju da ubedi građane da žive dobro i onda kada su gladni. Ako se njima prohte da zatvore Srbiju ili je pak prodaju nekim ruskim milijarderima – ili pak urade i jedno i drugo – bojim se da neće biti načina da ih zaustavimo, a plašim se i da nema ko.

Iz svega proizilazi da je zabrana Parade ponosa i njeno proterivanje “u četiri zida”, kao i pozivanje na bezbednost građana, jer je bezbednost bitnija od ljudskih prava, samo uvertira, predigra za “velike” događaje koji tek slede. Verovati u to da su se Dačić i Vučić promenili, da su politički sazreli i da imaju mnogo iskustva iza sebe koje im neće dopustiti da naprave iste greške iz prošlosti – jednako je i naivnom uverenju da će vuk biti u stanju da sačuva stado ovaca – prvom prilikom kada pastir ne bude pazio vuk će krenuti u svoj krvavi pir… Ovo kako se danas predstavljaju Dačić i Vučić jeste samo maska ili bolje rečeno jagnjeća koža koja služi za opsenjivanje zvaničnika EU, a kada im to više ne bude trebalo ili ako se, kuku nama, nađu u opasnosti, brzo će oni skinuti masku jagnjeta i pretvoriti se u krvoločne vukove.

Srbija danas jedno je nezrelo-autoritarno društvo koje je u svom sazrevanju prošlo kroz vrlo traumatične momente, a još ima tu nesreću da su se na vlast vratili oni koji su u dobroj meri i krivi za njene traume. U Srbiji govoriti o gej pravima ili o pravima bilo koje manjine znači pričati gluvima ili pak obraćati se nezrelim adolescentima koji znaju samo za mržnju, jer ništa drugo i nisu imali priliku da vide ili čuju. Srbija se sprema za još jedan destruktivan serijal i njene vođe se uveliko spremaju za orgijanje i mučenje sopstvenih građana.

Građanke/građani Vojvodine, vi ne zaslužujete još jedan zulum koji podrazumeva pljačku,progone, zatvore i slično. Ne pričam vam zato što sam antisrpski raspoložen jer nisam – mada sam već umoran od pravdanja i objašnjavanja pred velikosrpskim nacionalistima – ovo vam govorim zato što znam i verujem da Vojvodina može bolje i da su njeni građani dovoljno samosvesni da sami odluče o svojoj sudbini. Ne morate slušati mene, samo delujte po savesti i ličnom iskustvu i u skorijoj budućnosti možemo živeti u slobodnoj i bogatoj Vojvodini, koja više neće biti dužna da finansira nečiji lopovluk ili pak popunjava tuđe budžetske rupe. Ako smo građani, a ne podanici i poslušnici, onda se moramo izboriti za Vojvodinu u kojoj neće niko moći da zabrani gej paradu na primer. Ako smo građani onda ćemo se boriti za našu, slobodnu Vojvodinu!

Zlatko Jelisavac (Autonomija)

Tekst „Između četiri zida“ izrađen je uz podršku Internjuza (www.internews.org). Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Nezavisno društvo novinara Vojvodine i redakcija „Autonomije“. Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju stavove Internjuza.