Hej, Gringo, možeš li da nas prevezeš preko granice? – pitaju senjorite tamnih španskih očiju plešući na mesečini… Samo im reci da sam tvoja poco loco (malo udarena) kćerka… Hej, Gringo, prevezi nas preko granice, radićemo na drugoj strani makar i za trice (kvorter – 25 centi)… (J.J. Cale)

Oni vole svoju (meksičku) služavku, ali mrze sve druge koji su ilegalci. Oni neće ili ne žele da vide da bi bez imigranata život u Kaliforniji bio ne samo manje udoban već i mnogo skuplji. Ko bi još hteo da vam za tako male pare uređuje kuću ili baštu, da vam pere kola? Poskupelo bi mnogo toga, gotovo sve; izlasci u restorane, brojne usluge i mnogi proizvodi u čitavim granama koje su potpuno oslonjene na imigrantsku radnu snagu, ilegalnu i onu drugu… (Tihuana: Neodoljivi zov severa, Danas, 27-28. februar 2016)

Ako u trci za predsednika SAD pobedi “lucidni” Donald Tramp biće to težak udarac za sve emigrante koji žele postati deo američkog sna… Tramp je svojom antiemigrantskom retorikom i izrazito agresivnim stavom prema muslimanskoj populaciji emigranata već ucrtao smernice svoje buduće politike ukoliko, ne daj bože, postane predsednik. Koristeći strah građanki&građana od terorizma i islamskog fundamentalizma, ovaj američki milijarder je uspeo da ubedi dobar deo konzervativnih Amerikanaca kako im najveći naprijatelj dolazi sa “Istoka” u vidu ratnih izbeglica, a kojima je opet jedini cilj da unište “veliku naciju” i američku demokratiju. Zato SAD ne sme, po Trampovoj logici, nikako dozvoliti ono što je sebi učinila Evropa koja je “naivno” primila stotine hiljade izbeglica iz Sirije, Iraka, Avganistana i drugih zemalja, već se mora suprotstaviti islamskoj najezdi.

Ukoliko ovaj očigledno psihički nedovoljno stabilan čovek doista preuzme kormilo SAD – iskreno se nadam da neće – a u kombinaciji sa ogromnim bogatstvom i interesima moćnih ljudi koje predstavlja, plašim se da nam je jedan novi oblik fašizma na pomolu, koji veoma lako može povući ceo svet u katastrofu. Nažalost, i Evropa posustaje pod teretom izbegličke krize i sve se više poseže za represivnim merama koje će zaustaviti emigraciju fizičkim preprekama u vidu zidova i žičanih ograda, a ne isključuje se ni primena vojne i policijske žive sile. Bez obzira na sva ubeđivanja o neophodnosti takvih mera, straha od ekonomskih posledica, širenja bojazni da će Evropa postati pribežište za celokupnu azijsku i afričku emigraciju – sve to ostavlja veoma gorak okus, jer su više izraz nemoći nego spremnosti da se naprave neki hrabri i odlučni koraci u rešenju izbegličke krize.

Koliko je hipokrizije u stavovima pojedinih evropskih država koje se najodlučnije zalažu za radikalne mere kako bi se zaustavila izbeglička “okupacija”… Poslušajte vi samo te orbane, zemane ili neke druge fašistoidne tipove koji su zakukali kako će izbeglice uništiti njihove svete države satkane od hrišćanskih vrednosti ili će ih pak ekonomski upropastiti, jer će povećati nezaposlenost i uvećati socijalna davanja. Pa kako bi reagovale iste ove osobe kada bi, na primer, neke bogatije članice EU odlučile da građanima Mađarske, Češke, Slovačke, Poljske uskrate mogućnost da rade u njihovim zemljama jer uzimaju poslove građanima Nemačke, Francuske, Velike Britanije? Zakukali bi ovi orbani i zemani o velikoj nepravdi & diskriminaciji i tražili da se poštuje jedno od osnovnih ljudskih prava: pravo na rad. Da, nacionalisti i ksenofobi su veliki legalisti kada su oni ili pripadnici nihove nacije u pitanju, ali to ne vredi za druge “manje vredne” nacije, naprotiv…

Možda sve to i ne bi bilo tako iritantno kada bi najuticajnije zemlje EU odlučile da začepe usta ovim zagovornicima zapravo ekstremističkih ideja, ali, nažalost, sve govori da je ova orbano-zemanska “logika” prevladala i da se čak i jedna Nemačka ili Velika Britanija odlučila više baviti amortizovanjem unutrašnjih problema i smirivanjem političkih strasti zbog izbegličke krize nego borbom protiv onoga što se može nazvati “puzajućim” fašizmom. Danas vam mogu izgledati smešno tipovi kao što su Donald Tramp ili Miloš Zeman, ali verujte da oni uopšte nisu za šalu jer lako sutra mogu, oni ili takvi, da postanu ljudi koji odlučuju o sudbinama građana sveta i Evrope, o našem golom životu (biću) – što bi rekao filozof Đorđo Agamben. Pogledajte samo ko o sudbinama ljudi odlučuje u Srbiji, pa će vam biti sve jasno.

Danas češki parlament traži od Zemana da ne blamira zemlju svojim ispadima, a sutra, đavo bi ga znao, može on biti čovek od poverenja za Donalda Trampa, njegovo “istureno odeljenje” u Evropi, njegov politički satelit. I Hitler je ispočetka bio smešan i nebitan za velike svetske sile, ali su uskoro počeli da uviđaju koliko je opasan i uticajan taj kepec sa brčićima i kukastim krstom na ruci. A on je lukavo tražio svoje saveznike i lako ih pronalazio gotovo u svim evropskim državama, a ni SAD nije bila imuna od njegovog uticaja – setimo se koliko je podršku imao od strane jednog od najbogatijih ljudi na svetu – industrijalca Henrija Forda, koji je držao Hitlerovu sliku na stolu.

Dobro, znam, ko sam ja da dajem ovakve “paušalne” ocene o svetskim zbivanjima… Šta ja znam, osobito ako sam iz jedne male zemlje na brdovitom Balkanu… Kakvog prava imam moralisati ili pak kritikovati kada je zemlja u kojoj živim do skora bila ogrezla u krvi, zemlja u kojoj je vladao balkanski kasapin, a danas, pa makar i formalno, vlada jedan grobar… I premijer je čovek koji je, poput Hitlera, obećavao da će za jednog čoveka – ubiti sto… Pa, možda upravo zbog toga i smem ili mogu nešto da kažem jer nam je iskustvo užasno… Video sam šta su bili u stanju da učine lokalni moćnici, osvetoljubivi vladari i grabežljivi hajduci dok se Evropa iščuđivala i bila užasnuta i zatečena ratnim događanjima na eks-jugoslovenskim prostorima. A i doživeo sam šta znači i kako je biti izbeglica u toj istoj Evropi… I kako je biti “ilegales i indocumentados”… Doduše, to sam jedno vreme bio i u Srbiji ili tadašnjoj SRJ… Kako je biti niko… Imati samo goli život… I ništa više… Kao danas ljudi koje gledate na svojim televizijskim ekranima koji mole za milost na evropskim granicama…

(Autonomija, foto: http://mercyrefugeeshouse.org/)