Dok stižemo na Čarobni breg, razmišljam kako se Man promenio posle Davosa. Ja sam se promenio pre Davosa. Sam Davos davno pre mene… Danas je ovde sve drugačije. I svi su drugačiji. Srbija postaje drugačija. Zato smo ovde. Na Čarobnom bregu.
(Vučić piše za Blic: Dnevnik iz Davosa, 24. 1. 2015)
Da li ste čitali ovaj tekst našeg AV-a u kojem je opisao, u stilu Hansa Kastorpa, svoj dolazak na Davos. Zašto kažem Hansa Kastorpa, koji je protagonista romana Čarobni breg, a ne – Tomasa Mana, koji je i autor ovog slavnog dela? Zato što nam se i sam AV obraća nekako više “kastorpovski” – ako tako može da se kaže – poletno, mladalački, ali u isto vreme herojski i sa lakim tonovima sete i Weltschmerza. Video je sebe AV upravo kao ovog mladića koji odlazi na Davos i ne sluteći da će ostati tamo tako dugo (mislim na Hansa K.) i da će , mada zdrav, živeti sa bolesnicima te čuvene vazdušne banje. Simbolično, zar ne? AV odlazi na Čarobni breg, pun elana i neke podzemne, romantično-mistične snage, kao onaj tigar iz pesme Vilijama Blejka (Tyger! Tyger! burning bright/ In the forests of the night), i dolazi među “bolesne” evropske dekadente koji mada su oštećenog zdravlja ipak još “drmaju” svetskom ekonomijom. I tu naš AV, iako svestan svoje uloge i dekadentnog bogatstva protagonista skupa u Davosu, skromno traži svoje mesto, a u isto vreme je u potrazi za partnerima sa kojima bi, eventuano, napravio neki dogovor i tako ostvario ekonomski boljitak za Srbiju. Kreće se tu AV bez straha i stida jer zna šta hoće i koga predstavlja, ali je opet svestan sa kakvim “zverkama” se našao na istom mestu i da mu neće biti lako…
“Rojtersov i Blumbergov forum. Kratko sa predsednicom MMF Kristinom Lagard. Pa Herman Gref iz Zberbanke. Johan Šnajder, potpredsednik vlade Švajcarske i ministar ekonomije. Premijer Turske Davutoglu. Prijatelj Mohamed Alabar, direktor ’Iglhilsa’, koji gradi Beograd na vodi. Džared Koen iz ’Gugla’… I svaki put pazim šta pričam. Oni su ovde da čuju šta Srbija ima da im kaže. Šta nudi. Šta može i šta hoće. I nikada nisam sreo nikoga ko te prati sa tolikom pažnjom. Svaki i najmanji detalj im je važan. Otvorili su sve prijemnike, a ja pažljivo šaljem signale. Sve ih zovem u Srbiju.”
Od svih ovih imena prosečnog čoveka zaboli glava i počnu da mu klecaju kolena… Zamislite da se nađete sa čovekom koji gradi Beograd na vodi ili Džaredom Koenom iz kompanije „Gugl”? Pa to je nešto neviđeno i nedoživljeno! I da još imate priliku da ponudite tim ljudima “da čuju šta Srbija ima da im kaže” – pa to nema u svijet, što bi ono rekli Crnogorci. To može da se desi samo na Čarobnom bregu kakav je Davos i našem premijeru koji je, svestan svoje istorijske uloge, došao da pokaže da Srbija nije divlji balkanski zapad već uređena država kojoj trebaju sveže ideje i frišak kapital, a ostalo ćemo mi sami. Dugo se AV pripremao za ovo (First we take Manhattan, then we take Berlin) i sad je spreman da preporodi Srbiju, prvo štedeći i stežući kaiš, a onda dovodeći nove investicije na tako pripremljen teren gde sve puca od dobre infrastrukture: nema više glomazne birokratije i zakona koji samo komplikuju stvari; nema favorizacije domaćih tajkuna i obeshrabrivanja stranih investitora; dozvole za otvaranje firmi biće izdavane po kratkoj procedure, a tek izgrađeni putevi ili oni koji će se graditi su garancija da Srbija želi da strani kapital stigne na njenu teritoriju i da će sam AV dati sve od sebe da ga tu i zadrži. Kao što reče sam premijer: Sledeće godine bićemo kao Francuska!
I tako AV sreo ovoga i onoga, a sve ljudi bitni i važni za ekonomski preporod Srbije, mada bi zbog premijerovog pesničkog duha i senzibilne duše više odgovaralo da je susreo nekog originalnog lika iz romana Čarobni breg, na primer Setembrinija, prosvetitelja koji bi mu natuknuo kuda da usmeri svoj pravno-teorijski background koji je tako zapustio. Da je premijer obraćao više pažnje na na svoje pravno obrazovanje, a manje na političku praksu, možda bi već pomogao Srbiji da liči na modernu državu, a ne na Domanovićevu Stradiju. Svojim političko-poduzetničkim duhom AV je više štetio sebi, a bogami i Srbiji jer nije uvek bio na visini zadatka kada je to otadžbina tražila od njega; bilo je tu lutanja, stranputica, izletanja iz koloseka itd, ali to je samo deo prošlosti o kojoj AV i ne razmišlja puno jer je usmeren, pre svega, na budućnost. A možda je i bolje da nije sreo nekog iz originalne postavke Čarobnog brega… Zamislite da je sreo mračnog Naftu, pa se onda vratio sa svim tim konzervativno-mračnim idejama u Srbiju. Bogami bi bio jauk i škrgut zuba, kao onomad 1999. kada je današnji premijer bio ministar informisanja i kada je u mraku neznanja ugnjetavao slobodne medije. Sreća pa nije (mislim na Naftu), što se može primetiti ako posmatramo medijsku scenu u Srbiji koja nikada nije bila šarenija i egzotičnija, a isto tako, moram primeti, ni sklonija i privrženija svom premijeru.
“Ni sam ne znam kada je i kako došlo vreme da se vraćamo kući. Ogroman posao smo završili. Na licima su nam osmesi. Na samom kraju, dok počinjemo dugačko spuštanje, kažem u sebi: Zbogom, Hanse Kastorpe. Ti si otišao u niziju u kojoj su grmeli topovi i uzeo pušku u ruke. Mi idemo u Srbiju. Naša grmljavina je prestala. Idemo da radimo! U život.”
Potpuno u manovskom stilu svoje pisanije završava i AV… Stil mu je malo više hajdegerovski (kratke i subonosne rečenice) i to iz vremena kada je ovaj nemački mislilac (M. Hajdeger) bio naci-rektor, tamo davnih tridesetih godina prošlog veka – ali to je samo do stila. Inače, AV je i primetio da je Tomas Man takođe imao svoje velikonemačke zablude i da se svađao sa bratom Hajnrihom, da bi kasnije, kaže AV nakon Davosa (prim. aut.), bitno korigovao svoj stav. Šta sve premijer zna! I kako zgodno, koristeći kraj romana Čarobni breg, dočarava situaciju u Srbiju i svoju istorijsku ulogu u istoj. Kako je AV primetio: “Naša grmljavina je prestala” (skoro kao Ernst Jinger); “Idemo da radimo” – a rad oslobađa (prim. aut.); “U život” – egzistencijalistička krilatica koja označava oslobađanje od metafizičko-moralnih stega i otvaranje za nove mogućnosti.
Nešto mi zameraju da sam mračan i da širim defetizam u našim redovima (a defetizam je AV mrzeo još kada je bio ministar informisanja) ili, bolje rečeno, da ne nudim nikakva rešenja. Pa ko sam ja da nudim rešenja pored ovakvog genijalnog premijera, a osobito sada kada se vratio sa čarobnog brega, to jeste Davosa. U ime bolje budućnosti ja više neću mračiti i govoriti eventualnim čitaocima: Teško tebi! Već ću u duhu novog doba reći: Blago tebi, blago tebi i opet blago tebi.
(Autonomija)