Suočene sa sve češćim sindromom posttraumatskog stresa i sklonošću ka samoubistvu kod svojih muževa, kao i sa nedovoljnom spremnošću društva da ovu pojavu uvaži i da im pomogne u borbi protiv nje, supruge američkih vojnika odlučile su da za mentalno zdravlje svojih muževa povedu sopstvenu “golu bitku”. Ideja je jednostavna – sve su ispisale istu poruku na svojim nagim telima i fotografije „okačile“ na Fejsbuk. (Blic, 28.06.2012. – “Gola bitka: Supruge američkih vojnika se skinule za Fejsbuk kampanju)

Još je u antičko-grčko vreme dobri-stari Diogen-Kinik voleo da svoje sugrađane (Atenjane) sablazni raznim ispadima kojima je želeo da ukaže na njihovo licemerstvo i nepoštenje. Ovi ispadi su se često ogledali u telesnim demonstracijama u vidu javnog uriniranja ili onanije, na primer, i tako je Diogen prkosio razmaženim Atenjanima. Često se Diogen sukobljavao i sa političkim autoritetima, a najčuveniji je primer njegov susret sa Aleksandrom Makedonskim, koji je došao da upozna Filozofa. Kada je Aleksanadar Veliki pitao šta može da učini za Diogena, ovaj je lakonski odgovorio iz svog čuvenog bureta: ”Skloni mi se sa sunca”! Od Diogena pa do danas drsko i provokativno ponašanje građanki/građana prema političkim autoritetima ostao je kao jedan od načina da se ukaže na neke društvene probleme, ali kroz ličnu demonstraciju – kao što je pokazivanje zadnjice, srednjeg prsta, golih ženskih grudi i sl. Profesor Teodor Adorno je šezdestih godina dvadesetog veka bio skandalizovan demonstracijom jedne studentkinje koja mu je pokazala svoje gole grudi. Mada je i sam Adorno svojom filozofijom ukazivao na nemoral i fašistoidnu mimikriju tzv. Zapada i borio se filozofsko-teorijski protiv neokolonijalne politike, ipak je ovaj čin njegove studentkinje delovao mnogo provokativnije od profesorovih mlakih poziva na bunt. Iako je Adorno svojom filozofijom udario na temelje zapadne civilizacije, ipak su razgolićene ženske grudi delovale efikasnije i konkretnije u ukazivanju na ”golu” istinu. Istina se može prikrivati ili tumačiti na razne načine, ali ona će se ipak, kad-tad, pojaviti u svojoj golotinji i jednostavnosti. To nam je nauk još od starih Grka kao i činjenica da će uvek biti građana, pojedinaca koji se neće miriti sa političkom stvarnošću i to će pokazivati i na svoj goli način.

Kako mi-građani da prihvatimo ili razumemo novu konstelaciju vlasti u Srbiji? Po mome slobodnom shvatanju, političke ”elite” su nam se otkrile u svoj golotinji i pokazale nam zadnjicu. Ne, nisam razočaran niti šokiran razvojem događaja i budućim formiranjem vlade od strane SNS, SPS-PUPS-JS i URS, mada sam, iskreno govoreći, bio ubeđen da će DS i SNS napraviti tzv. veliku koaliciju i da će to biti finale svih pregovora – to bi ujedno bio i vrhunac političkog cinizma naših elita koje već dugo vode bezglavu, haotično-samoljubivu politiku koja razumni osnov ima samo u sopstvenom interesu. No, više i nije važno… Najveći gubitnici smo ovde mi-građani koji smo prevareni po ko zna koji put. Vođeni svojom perverznom logikom, naši političari već godinama nam pokazuju kako im nije stalo do nas već samo do njihove zadnjice, a da smo mi samo ovce za klanje, pardon glasanje. I tako smo došli u jednu zanimljivu situaciju, retko viđenu, da nam političari otvoreno pokazuju svoju golu “istinu”, a da se mi zbunjeno češkamo po glavi i pitamo se da li je to moguće. Logika stvari govori da bi mi-građani, ili barem neki svesni pojedinci, trebalo da razotkrivamo političare u njihovoj golotinji i tako oslobađamo prostor za nove, bolje i progresivnije elite. Ne, kod nas vlada suprotna logika gde nas političari otvoreno lažu, obećavaju, a kasnije, da ne trepnu, rade potpuno suprotno od onoga što su rekli. Tako nas ismejavaju i prave budalama znajući da se poslušni puk neće buniti. Cilj je samo se dokopati vlasti, a pozicija vladara ih abolira od svake odgovornosti. Kako su inače preživeli svi ti dačići, nikolići, dinkići i sl.? Pa zar je potrebno nabrajati šta su sve ti ljudi uradili i koliko su štete naneli svojoj zemlji i građanima? Pa ne da nisu zaslužili da vode zemlju nego bi trebalo da ih proteramo “fekaliziranim motkama” – kako se lepo jednom prilikom izazio profesor Čupić.

Nedostatak svesti i građanske habrosti je naš najveći problem i zato nam se političke elite tako bahato i neodgovorno ponašaju, jer znaju da kazne neće biti. Sve mi progutamo i zaboravimo i zato ovde pobeđuju najgori: prostaci, špekulanti, lažovi, lopovi itd. Danas, kada nam političke elite pokazuju svoju zadnjicu i veselo se smeju svom uspehu, umesto da ih šutnemo u debelo meso i poželimo im da se više nikada ne vrate, mi skrušeno ćutimo i dopuštamo im da se šire kao korov. Halo, ljudi, premijer će nam biti Ivica Dačić, a predsednik nam je Tomislav Nikolić. Zar smo se za to borili? Ne vredi sada da krijemo oči i da se pravimo naivni, jer za ovo što nam se događa krivi smo mi zato što smo ćutali ili pak verovali u obećanja onih koji su nas pravarili toliko puta.

Srbija je danas voz koji stoji u mestu. Pruga je zarasla u korov, a “mašinovođa” nam obećava da ćemo krenuti svakog trenutka, samo da se pokrene lokomotiva i idemo napred u bolju budućnost. No, problem je u tome što mašinovođa ne zna kako da pokrene voz niti poznaje “majstore” koji bi mu u tome mogli pomoći.

Građanke i građani Vojvodine vreme nam je sići sa ovoga voza koji stoji… Mi ovde više nema šta da tražimo niti čemu da se nadamo. Ima Vojvodina svoje pruge i svoje vozove, pa što mi ne bi pokušali sami malo da “teramo”? To sigurno neće ići lako jer sada vlast preuzimaju oni koji su nas devedesetih skoro uništili, a sada nam pričaju o Evropi i budućnosti. Moraćemo malo da im pokazujemo svoju golu istinu jer dosta smo gledali njihovu, a oni na to sigurno neće blagonaklono gledati. Mi nećemo ništa tuđe, samo ono što je naše, kao što je i slavni Diogen jednom rekao: sve svoje sa sobom nosim! Mi ne tražimo ništa drugo nego da nam se sklone sa sunca. Zar je to puno? Tražimo li nemoguće?

(Autonomija)