Vlast u Srbiji, što će reći AV-ovci i njihovi sateliti, se ponaša kao da ima eksteritorijalni status i kao da za nju ne važe zakoni i pravila koja su predviđena za sve građane ove napaćene zemlje.

Pogledajte & poslušajte vi javne nastupe AV-a ili pak njegovih pulena, pa kao da se takmiče ko će se pokazati bahatijim i bezobzirnijim – a naravno da je tu AV neprikosnoveni lider koga svi njegovi subordinirni servilno imitiraju&hvale. Evo, na primer, premijerka Ana Brnabić koja uživa u tome da nam vređa inteligenciju svojim izjavama i ponašanjem… Poslednji njen hit je objava u javnosti kako je na AV-a spreman atentat u Beogradu za vreme otkrivanja spomenika Stefanu Nemanji, a da pri tome nije umela da iznese niti jedan dokaz za svoju tvrdnju, osim što je stupidno ponavljala kako je dobila informacije od tajnih službi. Mada je svima jasno da se ovde radi o spin-informaciji i da će ona, kada joj prođe upotrebni rok, biti zatrpana novim, verovatno još apsurdnijim, ali koga je briga za to ako je cilj postignut. Važno je da vlast sačuva svoju eksteritorijalnost, što znači da nas mora ubediti kako nije odgovorna za svoje postupke, a ako i jeste mi im ne možemo ništa jer oni ne podležu zakonima normalnog sveta.

Razmislite, koja bi i kakva vlast, u bilo kojoj drugoj evropskoj državi, a bogami i svetskoj, mogla da preživi aferu „Jovanjica“? Zamislite da u jednoj Portugaliji osvane vest da je pronađena plantaža marihuane i da je zaplenjeno više tona ove droge (a ne samo jedna tona kako je tvrdio AV); zamislite da u toj istoj Portugaliji vlast počne da brani optužene za uzgajanje marihuane, a napada i omalovažava policajce koji su izvršili akciju otkrivanja plantaže i zaplene marihuane; zamislite da vlast počne da širi spinove o tome kako se ovde i ne radi o kanabisu već o industrijskoj konoplji koja je „pod stresom“ (dobro ste pročitali); zamislite da onda neki portuglaski Đuka alias Bizon javno, na televiziji, napravi intervju sa optuženim za uzgajanje droge, nekim portugalskim Koluvijom, gde ovaj iznese niz goveđih gluposti a sa ciljem da se skine sumnja sa predsednikovog brata – portugalskog Andreja, a za celu aferu optuži nekadašnjeg ministra policijskog, a sada vojnog, portugalskog Nebojšu Stefanovića. Teško je ovako nešto i zamisliti, u Portugaliji, ali u Srbiji je sve moguće pa i da se vlast potpuno odvoji od sveta i postane nedodirljiva po svim osnovama i prema „nepisanim“ pravilima koje je sama izmislila i postavila kao „standard“ sopstvenog ponašanja.

I ova vlast obrazuje i stvara nove generacije (akademija političkih „izuzetnika“) koje više neće imati bilo kakve veze sa našom stvarnošću već samo sa „onom“ njihovom koja će, opet, vremenom potpuno da zameni realni svet i sopstvenu iluziju postavi kao jedinu, eksteritorijalnu stvarnost.

Svoju eksteritorijalnu prirodu AV-ovci izražavaju i kroz tzv. strane investicije, a najočitiji aktuelni primeri su kineski Linglong i internacionalna kompanija Rio Tinto – poznati i zloglasni zagađivači ekosistema svuda po svetu, gde god su već boravili ovi inicijatori ekonomskog „preporoda“ Srbije. Rio Tinto sebe reklamira kao velikog ljubitelja prirode, kao i neviđenog borca&ekologa koji se bori za zdraviji i lepši svet dok mu je eksploatacija litijuma tek usputna rabota jer od nečega mora i da se živi. AV sa svojim poslušnicima predano i otvoreno brani i propagira kompaniju Rio Tinto i poručuje nam kako moramo biti jako srećni jer će neka strana firma da crpi naša rudna bogatstva a po cenu katastrofalnog zagađenja, a pri tome, građani neće imati ama baš ništa od toga sem zatrovane zemlje&vode. A šta tek reći za Linglong?! Ovde su se eksteritorijalna ekonomija&psihologija povezale na do sada neviđen način jer se kineska kompanija ponaša kao da fabriku guma pravi na sopstvenoj teritoriji, a vlast je zdušno podržava jer ima očigledan finasijski interes koji se, opet, sintetiše i sa psihološko-propagandnim ratom sa tzv. opozicijom i svima onima koji ne žele da žive ili pak da se presele na njihovu eksteritorijalnu oblast obitavanja. Linglong je dobio zemljište, infrastrukturu, novce kao i sve što im je palo na pamet dok se lokalna javnost (opština Zrenjanin) naravno nije ni pitala jer pregovore sa ovom kompanijom vodi sam AV&Co. Rukovodeći se “opštim” interesom ili pak tajnošću poslovnih ugovora AV je kineskoj kompaniji dozvolio da bespravno, bez građevinske dozvole, gradi fabriku guma, a u blizini (samo nekoliko kilometara) prirodnog rezervata “Carska bara” gde živi mnoštvo autentičnih vrsta ptica, insekata, biljaka ali koga je briga za to kada je ekonomski razvoj u pitanju… No, nije samo ekosistem Carske bare u opasnosti već se vlast kocka sa zdravljem i životima Zrenjaninki&Zrenjaninaca kao i svih ljudi koji žive u naseljima u blizini buduće fabrike guma. Naravno da vlast bahato odbija i da priča na ovu temu, kao i na temu eksteritorijalnog statusa kineske kompanije koja je, na primer, dovela kineske radnike da grade fabriku i niko ne zna po kome osnovu su ovi strani građani došli u Srbiju, kakav im je status, u kakvim uslovima žive (u krugu još nezavršene fabrike) – a prema nekim svedočanstvima ovi kineski radnici egzistiraju i rade na rubu civlizacijskih normi. Na pitanje novinara kako žive kineski radnici Linglonga AV je arogantno i u svom osiono-bezobraznom maniru odgovorio pitanjem: A šta vas briga kako žive kineski radnici? I zašto ste vi, kao, sada tako zainteresovani za sudbinu tih radnika?

Očigledno je eksteritorijalni život samog AV-a uticao i na moralno-empatijska osećanja, o svesti teško može i da se govori, pa on ne može ili ne želi da razume da se ovde radi i o ljudskim bićima a ne samo tamo nekima kineskim radnicima. Da li onda ista sudbina čeka i domicilne radnike? Teška je i tamna budućnost svih ljudi koji se nisu još preselili na eksteritorijalnu oblast AV-ovskog El Dorada i Rio Tinta ili Linglonga jer oni su, nažalost, stvarnost našeg sveta koji tone u totalitarizam gde su “sve krave crne” i svi ljudi samo poslušni robovi.

Zlatko Jelisavac (Autonomija, foto: Pixabay)