– Manite me više tih priča o ljudskim pravima. Kakva ljudska prava, u pitanju je bezbednost ljudi! Ima zemalja gde nema gej parade, pa su članice EU. Da li je moguće da je to i dalje glavna tema, da se i dalje bavimo gej paradom kao glavnim problemom, kao ulaznicom u EU, što je smešno – rekao je Dačić novinarima u Vranju.
– Izem ti takvu Uniju u koju je gej parada ulaznica – rekao je Dačić.
On je rekao da istovremeno nema razumevanja ni za „psihopate koji prete da će poubijati učesnike gej parade i koji kažu da parade neće biti“:
– Ne pitaju se u ovoj zemlji ni ‘Dveri’, ni ‘Obraz’, pita se država. Malo su se zaneli. U ovoj državi mora da postoji red i zakon ili država neće postojati – rekao je Dačić.
(Dačić: Izem ti takvu Uniju u kojoj je gej parade ulaznica, Blic, 15. 9. 2012.)

Premijer ponovo u akciji… Ali što voli da “nakrpi” EU, ma više nego da ‘leba jede. Mnogo nerviraju našeg Premijera ti razni zvaničnici EU, koji drsko i bezobrazno čas traže ovo, čas ono, čas ovo-ono i tome slično. Taman se Ivica malo opustio, pa čak i pokrenuo inicijativu da se oslobode žrtve-ubice onog navijača Tatona, jer su „novoistinite indicije“ izašle na videlo – čovek je u nastupu ludila sam skočio niz stepenice, kad ne lezi đavle evo opet ovih EU-provokatora koji traže da Kosovo priznamo što pre, jer bez toga nema ulaska u EU. Taman nas direktor kancelarije za Kosovo Aleksandar Vulin, svojom herojskom posetom Srbima na Kosovu, ubedio da je isto naše i ničije više i time izbio iz ruke sve “adute” zvaničnicima EU, kad evo ga opet: morate priznati Kosovo i tačka. I kako onda da se naš Premijer ne iznervira i kako da ne poruči da ga nerviraju ti isti zvaničnici i da moraju malo da spuste ton jer Srbija je deo Evrope!

I šta su bre ovi gejevi zapeli da naprave tu svoju paradu? Samo još više jede našeg Premijera, kao da on nema dovoljno problema.

I nek je rekao i gejevima i EU: “Izem ti takvu Uniju u koju je gej parada ulaznica”!

Šalu na stranu, da li smo uopšte svesni šta nam se priprema? Mogu Dačić i Vučić da izigravaju proevropski orijentisane političare koliko hoće, ali ono mračno, iskonsko, mrziteljsko-autoritarno začas ispliva iz njih i prosija u svojim “najlepšim” bojama. Kako glupo stoji Vučiću onaj njegov izveštačeni dobronamerni kez kojim časti novinare na konferencijama za štampu, pa čak i kada mu postavljaju neprijatna pitanja. No, ne verujem da će to potrajati dugo, zver će uskoro ponovo da pokaže zube i počeće da sipa otrov svog svima-nama-dobro-poznatog cinizma koji mu tako “dobro” stoji.

Premijer Ivica Dačić postaje sve smeliji i drskiji u svojim izjavama, osobito kada su zvaničnici ili pak sama EU u pitanju. Voli Ivica da pokazuje mišiće na televiziji i da se pravi važan pred auditorijumom koji željno iščekuje novog vođu kako bi krenuli u bolju budućnost: “Sišli smo s uma u svetao dan”. Šta bi drugo moglo da znači Premijerovo javno psovanje do demonstraciju sile države i lične snage Ivice Dačića. Očigledno je da Ivica šalje “nekom” poruku koja kaže da se Srbijom sa njim na čelu ne sme zezati inače će vrlo brzo da “sevnu” mere za bezbednost i očuvanje državnog poretka i suvereniteta zemlje. Da li su to Rusi Ivici napumpali mišiće i dali mu mig da pokrene proces zahlađenja odnosa sa EU – to ćemo tek da vidimo, ali se čini da procesi idu upravo tim tokom, to jeste istorijskim okretanjem Srbije ka svom „večitom savezniku i zaštitniku“ Rusiji.

Ne plašim se ja Dačićevih izjava i pretnji kojih sam se naslušao u poslednjih dvadesetak godina, već me strah od mogućnosti da ovaj svoje pretnje ne sprovede i u delo uz malu pomoć prijatelja sa istoka. Nisam od onih koji misle da je EU idealna tvorevina i da nas tamo čeka “med i mleko”, ali mi je neprijatna pomisao da nas sadašnji lideri sve više guraju u naručje Rusije, koja svakako nije oličenje demokratije i građanskih sloboda. Nemam ja ništa protiv Rusije kao države, a pogotovo ništa nemam protiv Rusa kao naroda, ali se bojim da lako možemo postati njihova kolonijalna gubernija koju će iskoristiti za svoje strateško-ekonomske ciljeve, a potom nas ostaviti da tavorimo u bedi i očaju, kao što su to oduvek i činili. Nimalo mi se ne sviđa onaj Putin, koji u svojoj zemlji sprovodi mere koje su protiv duha slobode i demokratije i više nego podseća na nekog od mnogobrojnih ruskih autoritarnih vladara, bilo da spadaju „slavnoj“ prošlosti carske Rusije ili pak komunističkog SSSR-a. Dobro, sad već čujem “one” evroskeptične glasove koji tvrde da EU i ne čini ništa drugo nego porobljava Srbiju, to jeste zadužuje je i ucenjuje svojim tzv. demokratskim diktatima. Ne verujem da je EU u svemu bila dobronamerna i da sigurno tu ima svega i svačeg – i ekonomskog avanturizma i diplomatskog karijerizma – ali smatram da nam je mesto u EU, mada se za to mesto moramo izboriti i dokazati da nismo “nedonošče” o kome se stalno mora voditi briga. No, taman kada pokažemo malo dobre volje, kooperativnosti i demokratskog potencijala, onda se pojave razni dačići i vučići da nas vrate nazad i udalje od evropskog puta. A što je najgore, građani su im “dali poverenje” bez obzira na sve što su učinili u prošlosti i sada je naš put ka Evropi ponovo doveden u pitanje. Koliko ćemo puta da pravimo istu grešku? Zašto dopuštamo da najgori među nama vladaju ovom zemljom?

(Autonomija, Foto: Blic)