Taktika sluđivanja građana, barem onog dela koji se nećka oko izbora, izgleda da je uspela, sudeći prema događajima i relevantnim izjavama naših političkih trudbenika. I vlast i opozicija, koordiniranim akcijama, izvršili su zajednički pritisak na građane kako bi ih doveli do stanja potpune konfuzije i glasačke indignacije.
No, ruku na srce, ne dešava se ovo prvi put, ove predizborne zbunjele postale su pravilo gotovo svih naših izbornih ciklusa i predizborno-kampanjskih dešavanja. Kampanja vlasti, to jeste AV-a & Co, svela se na pokazivanje mišića i zlurado opanjkavanje opozicije čiju su egzistenciju sveli na čisto rušilački faktor bez smisla i cilja, a opozicija je, sa druge strane, svoju energiju usmerila ili na odbranu od napada od strane vlasti ili pak na aktivnosti koje joj više škode nego što donose koristi. Dok vlast sprema svoju glasačku armiju i podiže borbenu gotovost na viši stepen, opozicija se, sa druge strane, priprema za skok u ambis koji je sama stvorila baveći se ličnim sujetama, nezdravim političkim apetitima skoro svih opozicionara ili pak nepremostivim ideološkim razlikama između nekih stranaka.
Jedna opoziciona kolona odlučila se za izlazak na izbore jer misli, i to je potpuno legitimno, da se samo izborima može smeniti vlast, pri tome zaboravljajući kako su se AV-ovci odnosili prema opoziciji u Skupštini, kao i da će, vrlo verovatno, svojim učestovanjem ponovo dati legitimitet režimu da nastavi svoju „amandmansku“ praksu ubijanja opozicije. Dobro, reći će neko, moguće je i da „ujedinjena opozicija“ pobedi na izborima ili pak značajno promeni odnose snaga u parlamentu, ali dobro znamo da je ovo više domen fantastike jer opozicija u Srbiji, pre svega, nema takvu sintetičku moć. Ovoj koloni opozicije, koja teži izborima, u susret je izašla i sama vlast pa je AV spustio cenzus na tri posto, pa su i oni koji nisu imali šanse da se dokopaju mandata sada najedanput postali gorljivi pobornici izlaska na izbore.
Sa druge strane, imamo kolonu bojkotaša izbora čiji je stav barem u početku bio jasan: prvo jednaki i fer uslovi za sve, pa onda izbori. No, trenutno deluje da ni oni sami više ne veruju u ideju bojkota, pa su ličnim frustracijama i unutrašnjim podelama doveli sebe u nepodnošljivu situaciju. Neki opozicionari-bojkotaši pokušavaju da „promene“ svoje političke agende pa se usmeravaju na druge teme, kao što su Kosovo ili migranti, ali to očigledno, pored degutantnosti samih „tema“, ne daje očekivani efekat.
Ako se odlučite za izlazak na izbore, onda morate biti spremni na to da ćete svojim glasom, bez obzira za koga glasali, dati legitimitet budućoj vlasti koja će, najverovatnije, izgledati isto ili vrlo slično kao i ova sada. Možda AV zameni nekog ministra i obavi još neku kozmetičku izmenu; možda čak i uvuče neke trenutno-opozicione kadrove u vlast i tako pokaže kako je veberovski racionalan, a degolovski praktičan političar. Možda tako i zadovolji neke zahteve koji mu dolaze od EU ili USA ili od Rusa – sa AV-om je sve moguće… No, ono što se sigurno neće promeniti jeste to da će AV nastaviti da vlada, što znači da će i dalje građanima prodavati maglu, šarene laže i još „tri-do-četiri godine-a-najviše-pet“ pustih obećanja. Ovaj scenario, koji je vrlo verovatan, trebalo bi da svakog građanina, bez obzira na polit-ideološku određenost, ispuni užasom ili barem zebnjom jer ako AV dobije izbore onda će to značiti kraj i za ono malo preostalog slobodnog prostora u ovoj nesrećnoj zemlji, a pri tome ne mislim samo na retke, slobodne medije. AV nas sistematski davi, lomi, preoblikuje već skoro deceniju, zašto mislite da će sada stati? Naprotiv, pobeda na izborima biće mu samo podstrek da završi započeti posao, a to znači da će na već sprženu zemlju baciti so kako bi onemogućio da na tom tlu ikada više izraste nešto ili neko što (ko) će da štrči i suprotstavlja se njegovom režimu.
No, ako se odlučite za bojkot u stilu Obradović&Jeremić, koji će biti zasnovan na kosovskoj mitologiji i otvoreno-rasističkim stavovima protiv migranata, onda se spremite na daljnu radikalizaciju sopstvene duše jer ćete uskoro juriti neistomišljenike & emigrante po ulici kako bi odbranili žene i nejač od novo-muslimansko-terorističke najezde ili ćete opet rušiti i paliti ambasade po Beogradu želeći tako da ublažiti svoj bol zbog toga što je Srbija priznala Kosovo – a AV se, po svemu sudeći, upravo na to sprema.
Ima i treća solucija koja zavisi samo od nas građana i takođe se odnosi na bojkot, ali ne pod uslovima i pravilima koji nam određuju neki političari već prema odrednicama naše slobodne volje. Bojkot njima, kao što smo nekada govorili otpor. Ovo „njima“ bi trebalo da se odnosi na sve one koji svesno ili nesvesno, namerno ili nenamerno, podržavaju AV-ovsku vlast. Opšti bojkot, čime bi pokazali da više ne dopuštamo da nam budućnost ubijaju korumpirani političari i mržnjom zaslepljeni ideolozi smrti i uništenja. I njihova moć će biti obesmišljena. Ako se posle izbornog bojkota ne prizovu pameti, onda sledi naredna faza: bojkot celom sistemu. To je izuzetno zahtevno, ali nije neostvarivo, ako ste slobodni građani.
(Autonomija)
STUPS: Eskalacija