Kako nastaje autoritarno društvo? Pa, tako što izgubi svoje demokratske predispozicije. Nema društva bez demokratskih preduslova, inače je ono samo zajednica koja je okupljena oko (samo)volje neke političke partije ili pak autoritarno raspoloženog pojedinca.

Kažu da danas živimo u svetu koji se „zamorio“ od demokratije… Ali to je zlonamerno iskonstruisana laž koju su plasirali oni kojima je „višak“ demokratije smetao u njihovim autoritarnim namerama, a koje su, opet, izvorno inspirisane željom za uvećanjem bogatstva i moći. Dosta je bilo te demokratije, ona nas je i dovela u ovakvu situaciju, sada nam treba čvrsta ruka i odlučan vođa, demokratija je apstraktna, i tome slično. Ovo su najčešći argumenti koje možemo čuti od one „umereno-antidemokratski-raspoložene ekipe“, kojoj je dosta „haosa“ i koji žele malo reda i discipline u društvu, a ne tamo nekog demokratskog prenemaganja u vidu prava, sloboda i ostalih drangulija. Takođe se često može čuti ili pročitati kako je demokratija još jedna šarena laža koju nam podvaljuje liberalno-kapitalistički Zapad kako bi nas, ubeđujući da ništa bolje ne postoji, lakše porobio, okupirao, opljačkao i slično.

Isti ti zagovarači antidemokratije, bilo da su hard core ili pak nosioci one soft varijante, prvi će da glasno zakukaju ukoliko im neko ugrozi njihova prava i slobode, ne uviđajući koliko su, u stvari, kontradiktorni, jer za sebe traže ono što bi drugima rado ukinuli. I tako samo-za-sebe-demokratski-raspoloženi građani&pojedinci lako pređu u totalitarni amok, smatrajući da je demokratija kao neka lepa devojka koja se, kada se osvoji/zavede, više ne može deliti sa drugima – ona je moj plen. Da li je to nešto kontradiktorno u samoj demokratiji ili je do lošeg antropološkog materijala i (ne)svesti – ostaje kao pitanje za sve misaono/delatno raspoložene homo sapiense, homo luduse, homo fabere i ostale. Ali da je, generalno, došlo do zamora demokratije, to je evidentno danas gotovo svuda u svetu, samo što se uzroci ovog zamora mogu različito tumačiti.

Mišljenja sam da se ovaj „zamor“ namerno propagira od strane onih istih interesnih polit-ekonomskih formacija kojima, očigledno, ne odgovara demokratija kao garant jednakih prava i sloboda za sve; ovim zagovornicima antidemokratije ne odgovara čak ni potpuna sloboda tržišta, mada smatraju da je tržište glavno merilo i reper svekolikih društvenih odnosa, jer oni žele sve za sebe, a ostalima šta preostane. Ovako jednostrani ili razroki pogledi na društveno-demokratski svet danas su rak-rana savremenog društva koje ubrzano tone u autoritarizam, a bogami i totalitarizam koji nam „svetli“ negde na horizontu.

Gde je danas naše društvo u „vrlom novom svetu“? Pa, moramo priznati da, u ovim savremenim društveno-polit-ekonomskim trendovima, ne samo da pratimo svet već smo i u određenoj „prednosti“. Još od poslednjih balkanskih ratova, krajem prošlog veka, naše društvo je krenulo u proces ubrzane antidemokratizacije mada se to želelo predstaviti, kako onomad tako i danas, kao otklon od “mračne komunističke prošlosti” koja je ubijala svaki pokušaj stvaranja slobodnog i otvorenog društva. Ono što sam nam doneli nosioci novih društveno-političkih vrednosti – a pri tome su žrtvovali jednu zemlju i na desetine hiljada ljudskih života – nije bilo ništa drugo nego tuga i jad za sve obične ljude dok su se ovi “nosioci” enormno obogatili na našoj muci. E, sada ti isti, što su nas vratili dva veka unazad, žele da zadrže svoje bogatstvo, moć i privilegije, pa, shodno svojim željama i potrebama, potenciraju autoritarno raspoložene vladare i društvo u kojem će demokratija biti relatizovana, iskvarena do neprepoznavanja, ismejana i na kraju odbačena kao nepotrebna i pogubna za naše nacionalno biće. Na tome je i zasnovana ta famozna nacional-tradicija od koje žive nove elite, a stradaju obični i osiromašeni građani – a ukoliko se usudite da posumnjate u njihove “dobre” namere, proglasiće vas izdajnikom, plaćenikom, slugom stranih interesa i sl, jer ta “vaša demokratija” se nalazi na suprotnoj strani od onoga što čine tradicionalne vrednosti iza kojih, opet, ne stoji ništa drugo “do mržnje i sujete vlasti” – kako je to Džoni Š. lepo ispevao.

Kako sam već napomenuo, ovo antidemokratsko raspoloženje nije se pojavilo spontano kao odgovor našeg “zdravog nacionalnog bića” na bolesne društvene pojave već je plod kalkulantsko i sistematski sprovedene propaganda koja je imala za cilj da uništi zmajevo seme demokratije. Nažalost, ovakvi trendovi nisu samo prisutni samo kod nas već i u daleko bolje razvijenim demokratskim zemljama zapadne Evrope na primer, ali mi smo, takvi kakvi smo – skloni paroksizmu, baš debelo zabrazdili u antidemokratskim tendencijama koje su već uveliko postale naša realnost. AV&Co su nosioci antidemokratskog raspoloženja kod nas i oni su tu kako bi sačuvali moć onih ultrabogatih koji ih izdašno finansiraju. To je njihova “istorijska” uloga, i zato i ne zaslužuju ni da častan čovek pljune na njih, a kamoli da učestvuje u njihovom izbornom igrokazu.

Zato – bojkot, ali potpuni, a ne samo izborni. Ne slušajte više njihovu propagandu, ne dajte se potkupiti sendvičima i sitninom, ne verujte njihovim obećanjima – lažu nas već više od sedam godina. Samo bojkot, a njima “lanac i lokot”!

(Autonomija, foto: Beta)