Redovno zasedanje Skupštine Srbije naglo je prekinuto u četvrtak zbog vanredne dodele priznanja donatorima koji su učestvovali u humanitarnoj akciji Fonda B92 „Bitka za bebe“. Pored B92 domaćina Verana Matića, ovom veselom happeningu prisustvovali su predsednik Srbije Boris Tadić, predstavnica Hrvatske sa prijavljenim boravkom u Srbiji Severina Vučković, ministri, tajkuni, predsednica Skupštine, bebe, majke, očevi, nejač i starci. (E-novine, 17.11.2011. – Ludi četvrtak u skupštini Srbije)

Srbija je B92… Posle jedne decenije postrevolucionarne Srbije možemo zaključiti da je Srbija, realno, danas tamo gde je i B92, i to nije slučajno. Novo, neoliberalno lice Srbije, umiveno i čisto kao i njeno srce, na B92 tek postaje lepo i zadovoljno, to jeste sija od sreće. B92 je ovlašten da razotkrije neku aferu, na primer,  Kolubara i svi njeni ljudi!; B92 voli male bebe koliko i Borisa Tadića, pa će nabaviti, preko Deda Mraza Verana Matića, na stotine inkubatora; B92 je ovlašten i da vas zabavi, pa možete uživati uz Ludi četvrtak; Ko ne voli B92, voli Koštunicu i ne sme pogledati Veranu u oči; A ko ne može pogledati Verana, njega se i Srbija stidi, mislim ona demokratska i proevropski orijentisana; Ko ne gleda Utisak nedelje, ne može biti deo javnog establišmenta sve i da hoće; Ko više voli Peščanik od Brakusa, taj nije B92 itd. i tome sl.

Negde 1998. ili 99. godine radio sam ja – još sam bio student – na novosadskom radiju 021. U „neko doba“ dođe ti nama neki „stručnjak“ za medije, otposlan od B92, da nas nauči kako savremeni radio-program treba da se uređuje. Učio čovek posao u USA i tamo svašta naučio… Već prvog dana ga umalo nismo bacili niz stepenice i čvrsto zalupili vrata pred njegovim neo-libero idejama o uspešnom poslovanju jednog radija. Novinari su, blago rečeno, bili iznervirani, a mi „muzički“ urednici i onako ne važni, postali smo nepotrebna smetnja na modernim talasima radija koji „zna kome se obraća“. Sreća pa i ova nepogoda ne potraja dugo… Ode ovaj neo-libero instruktor za medije, a mi ostasmo da radimo kako znamo i volimo. No, ostalo je čuđenje i pitanje: šta ovakav lik radi na B92? (tada je B92 bio samo radio – za one koji su mlađi ili su pak zaboravili) No, posle nekog vremena mogao je da se vidi ili bolje rečeno čuje uticaj ovog predstavnika „novog talasa“. Radio B92 postajao je sve komercijalniji i sve dosadniji, ali je svejedno zadržao status najkvalitetnijeg i najuticajnijeg medija među slušaocima „bolje“ Srbije. Ali „stvar“ se pogoršavala i danas, osim noćnih muzičkih emisija , nema se više šta dobro čuti na ovom radiju. Dobro, ovo može biti i ličan stav i stvar ukusa (mada, o ukusima vredi raspravljati), ali je evidentno, posle otpuštanja ili samoinicijativnih odlazaka nekih ljudi sa radija B92, da je programski kurs usmeren prema široj publici i potpunoj komercijalizaciji. Opet kažem i to je stvar ukusa, ne moram ja to slušati ako neću, ali me jako nervira što ovaj radio pokušava da održi „oreol“ dobrog-starog – kritičko-ciničnog duha, a u isto vreme forsira odvratne emisije kao što je Coca Cola World Chart Show i sl. Ali nije to najgore…

Televizija B92 je nastala na talasima Petooktobarske revolucije i bila je vesnik jedne bolje, pravednije i pametnije Srbije. Ali revolucija je „krmača koja ždere svoj nakot“, a B92 mi danas izgleda prilično „proždrano“ ili pak možemo stvari postaviti i ovako: da nije B92 proždrao revoluciju, kao i modernu Srbiju? Bilo kako bilo, više nije ni bitno ko je koga ždrao i zašto se to desilo. Važan je proces „varenja“, a on ume biti težak i sklon različitim „gasovima“…  A koliko su ovi gasovi kužni i opasni govore nam lica, teme i dileme na televiziji B92.

Nema nas više dobri moji Otporaši i svi oni koji su se nadali da će biti bolje posle Petog oktobra. Pojela nas tama našeg naivnog verovanja da smo srušili jedan diktatorski režim sa partijsko-dirigovanim medijima. Prevareni smo jer smo verovali da prava opasnost vreba sa raznih RTS-ova ili Pink-ova , ali zmija nam se svijala oko nogu, a da to nismo ni primetili. Svojim pitonski-dobrim osmehom uveravala nas je ova zmija da se ona bori za nas. I tako dok smo se snašli Veran nabavlja inkubatore i ljubi se sa Tadićem, a mi se zbunjeno smeškamo i grizemo u sebi. Jeste, teško je priznati sebi da si ispao naivac i budala koju su vukli za nos, a potom i ubedili da je to za tvoje dobro. I šta nam drugo preostaje nego da se smejemo do suza dok gledamo Ludi četvrtak na B92-Srbija. A kada prestane smeh onda ostaju samo suze.