Predsednik političkog saveta Socijaldemokratske partije Vojvodine i šef koordinacionog odbora sazivača Treće vojvođanske konvencije, Živan Berisavljević, kaže da predloženi Statut Vojvodine nije dokaz rešavanja vojvođanskog pitanja „pošto se zasniva na Ustavu Srbije koji je po svom karakteru antivojvođanski“, ali smatra da je njegovo usvajanje važno sa stanovišta realizacije postojećeg ustavnog okvira. U intervjuu za portal www.autonomija.info, on, međutim, ocenjuje da „godinu dana sramnog ponižavanja Vojvodine i njenih institucija nije slučajno“, te da se iz takvog odnosa centralne vlasti prema pokrajinskim organima može izvući nekoliko poruka.
– Prvo, da taj partitokratski i apsolutistički vrh centralističke Republike Srbije kabadahijski može da ne sprovodi Ustav koji je kabadahijski nametnuo, što je slučaj bez presedana u savremenoj Evropi. Druga poruka je da Vojvodina iz toga treba da izvuče pouku da će imati toliko autonomne regulative koliko to centralna vlast dozvoljava, te da ne treba da ima iluziju da može da računa na bilo kakvu suštinsku autonomiju. Poruka je i da je vojvođanska autonomija nesuštinska i da je njen konstitutivni akt podzakonski akt, te da sve vojvođanske institucije, bez obzira što imaju izborni legitimitet, centralna vlast može da ponižava onoliko koliko joj se prohte i kad joj se prohte. A cilj državnog vrha Srbije je da se na taj način potpuno obeshrabri autonomističko krilo koje je danas već regionalističko-federalističko, i koje je na Trećoj konvenciji zatražilo trajno rešenje vojvođanskog pitanja, kao najkrupnijeg unutrašnjopolitičkog pitanja ukoliko Srbija želi da se demokratizuje. Ali, to je i neizbežno krupno međunarodno pitanje, ukoliko Srbija to ne želi. Ne treba predvideti i da cela drama oko Statuta fingira situaciju koja treba da skrene pažnju s toga da se produžava pljačka Vojvodine, kao i sa svih teških socijalnih i drugih problema – istakao je Berisavljević
Da li bi Statut mogao da bude tema koja bi mogla prerasti u međunarodno pitanje?
– To je ono što previđa centralistički vrh u Beogradu. Dva procesa su neminovna posle svega što se događalo sa vojvođanskim Statutom i zakonom o nadležnostima, što će se vrlo brzo pokazati. Naime, vojvođansko pitanje ovakvim tretmanom, otvoreno je na velika vrata kao krupno političko pitanje bez čijeg rešavanja nema ustavno-pravne konsolidacije i političke stabilizacije Vojvodine i Srbije kao države. Uz to, ovo pitanje će se neminovno upravo u meri u kojoj su se centralne vlasti igrale sa Statutom, otvoriti i kao međunarodno pitanje. Treba pažljivo pogledati sve instrumente EU koji se odnose na regionalizaciju evropskih država, pa će se videti da je sukob srbijanske političke elite, koja smatra da je Milošević udarom na Vojvodinu rešio vojvođansko pitanje, sa Evropom neminovan oko vojvođanskog pitanja. Isključujući čak manjinsku dimenziju ovog pitanja, koja samo dodatno jača motive Evrope da to pitanje otvara u meri u kojoj se ovde to rešenje odbija. Umesto da se to reši kao jedno demokratsko pitanje jednim razumnim i na trajnim osnovama postavljenim dogovorom o tome kako će Srbija i Vojvodina kao dva geopolitčka regiona živeti zajedno, u toku je novo silovanje Vojvodine u funkciji njenog raubovanja, ponižavanja i poništavanja njenog subjektiviteta i identiteta.
Očekujete li da će slučaj Statut dovesti do jačanja značaja koncepta federalističkog uređenja Srbije koji i sami zagovarate?
– Pa to je već najsnažnija tendencija u političkim procesima u pokrajini. To se još ne vidi kroz strukturu parlamentranih stranaka iz bezbroj oportunističkih razloga. Ali, ta tendencija se već iskazala i kroz Treću vojvođansku konvenciju čiju platformu su podržale skoro sve političke stranke iz pokrajine. A koliko će trajati taj proces i kroz šta će sve morati da prođe ovde u Vojvodini da bi se stvorio jedna moćan politički blok oko tog regionalističko-federalističkog koncepta, videće se. Mi danas ipak imamo praktično ujedinjenu Vojvodinu u borbi za stvarno rešavanje problema ustavnog položaja pokrajine kad je reč o vojvođanskim političkim strankama.
Ima li odgovornosti pokrajinske administracije u ovom dugom procesu iščekivanja na potvrdu predloženog statuta?
– U prvoj fazi ta administracija pokušala je da uradi ono zbog čega smo i podržali neophodnost usvajanja Statuta, odnosno da na častan način izvuče optimum iz postojećeg Ustava. Ali, pošto su se otpori Statutu najviše razvili u nedrima one stranke koja ima najviše poslanika u vojvođanskom parlamentu, to je postalo unutarstranačko pitanje za Demokratsku stranku. I lideri vojvođanskog odbora Demokratske stranke pokušavali su da pomire nepomirljivo, u pokušaju da donesu statut protiv kojeg je jako krilo DS-a u kojem oni ne igraju glavnu ulogu nego su provincijalna administracija, po viđenju iz prestonog Beograda.
(www.autonomija.info)