Reditelj Želimir Žilnik rekao je njega ne iznenađuje ovaj “manevar” i odluka UO FCS da ne podrži odluku komisije FCS o finansiranju filmova trojice eminentnih reditelja među kojima je i on.

„Pamtim iz prošlosti desetine primera ovakvih i gorih administrativnih opstrukcija, koje su zaustavljale ili zabranjivale projekte. Obradovala me je, međutim, solidarnost mlađih kolega. Pored uvažavanja našeg rada, oni osećaju da se oštre cenzorske makaze. Osećaju da je ‘seča afirmisanih seniora’ tek uvertira. Savetujem mladim koleginicama i kolegama da se bore kroz lavirinte administracije, koliko se može. Ujedno, neka se spremaju da gerilski rade. U umetnosti to nije zločin. Nemali broj filmadžija je, bez podrške administracije, kreirao genijalna dela. Od Čarlija Čaplina, do autora iz Rumunije, Radua Žudea, čiji sam film ‘Baksuzni kres i luda pornografija’ gledao sinoć. Dobio je Zlatnog medveda na ovogodišnjem Berlinalu. A Žude ga je uradio ‘o svom ruvu i kruvu’“, kaže za Danas Želimir Žilnik.

Kako ističe, on je Jelenu Trivan upoznao 2019. u Parizu. „Tada sam imao retrospektivu u centru Žorž Pompidu, sa dvadeset dva filma, koja je trajala od 12. aprila do 12. maja. Gospođa predsednica Upravnog odbora je bila šef delegacije Filmskog centra Srbije. Važna je bila, gospođa Trivan, u Parizu. Dok nisam gospođi, kao i francuskim medijima izložio činjenice: nastanak nijednog od dvadeset dva filma pokazanih u sklopu retrospektive u Boburu, nije pomognut ni sa jednim jedinim dinarom od Filmskog centra Srbije“, navodi jedan od naših najcenjenijih i najnagrađivanijih filmskih autora u svetu.

Ono što je zajedničko svim odabranim filmovima na ovom konkursu, i što bi moglo da bude razlog ovog dramatičnog događaja jeste angažman.

Žilnikov film “Sloboda ili barbarizam” (komisija je preporučila podršku od 16 miliona dinara), kroz priču o tri generacije daje prelomne trenutke ovdašnje prošlosti i otvara pitanje građanske slobode koju treba prepoznati kao poželjno ishodište i boriti se za nju.

Goran Marković je konkurisao sa filmom “Doktor D”, pričom o čoveku optuženom za ratne zločine kome Služba državne bezbednost pomaže da promeni identitet i da se “presvuče” u dobroćudnog čudaka, za koju je, po predlogu komisije, kao podršku iz kase FCS trebalo da dobije 24 miliona dinara. Za “Škartove” Srđana Dragojevića, mračnu komediju koja je osmišljena kao deo trilogije “Lepa sela lepo gore” i “Rane”, komisija je opredelila podršku od 30 miliona dinara.

„Jako mi je stalo do ovog filma, sa njim konkurišem već nekoliko godina, svašta sam preživeo i mnogo mi je žao što se sve ovo dogodilo“, kaže za Danas Srđan Dragojević, ističući da će zajedno sa Žilnikom i Markovićem svakako uložiti žalbu Ministarstvu kulture.

„Iskoristićemo krovni Zakon o kulturi, članovi UO moraće da daju obrazloženje za svoju odluku i da kažu šta nije bilo u redu, neka nam reditelj Miroslav Lekić javno kaže šta se dogodilo i kako je on glasao. S druge strane, UO je prekršio Statut FCS, odnosno, ZOP, zakon o upravnom postupku, jer je svoju odluku objavio posle četrdeset dana, a regularni rok je petnaest dana. Ceo skandal je vrlo neprijatan, ali ja sam strpljiv čovek, a ova naša profesija je maraton, i moramo da se borimo sa nepravdama. Uteha u svemu ovome mi je to što sam u istom društvu sa dvojicom velikana filmske umetnosti – mojim profesorom Goranom Markovićem i Želimirom Žilnikom, koji mi je pomogao za prvi profesionalni film Mi nismo anđeli, navodi Dragojević.

A možda je, kako ističe, sve ovo trebalo da se dogodi da bi se filmski radnici konačno udružili u borbi za svoju profesiju i kreativnost.

„Jedini naš put je da Filmski centar očistimo od uticaja politike, da ne mogu neki izabranici vlasti i oni koji se ne bave filmom da odlučuju o našoj kreativnosti i o tome šta ćemo snimati. U FCS i njegovom UO moraju da budu ljudi iz esnafa, i to je jedini način da opstanemo“, smatra Dragojević, ističući da jedino tako neće moći da se dogodi da Marković u istoj nedelji dobije visoku nagradu za životno delo, i bude ponižen na konkursu od nekih “stručnjaka” u UO FCS.

Goran Marković kaže da odluku Upravnog odbora Filmskog centra Srbije da ne podrži predlog konkursne komisije doživljava kao da ga je neko pozvao na svečanost, posvećenu njemu, a onda ga portir nije pustio u zgradu.

„Tu ne vredi mnogo objašnjavati. Oni imaju svoju crnu listu, na kojoj se nalazimo Žilnik, Dragojević i ja, i možemo mi pokušavati da nešto snimimo do kraja života, Jelena Trivan će to uvek sprečavati. Naravno, i one ništarije koje su je u UO podržavale i za to dobijale veće ili manje privilegije, ako se snimanje filmova po ukusu Jelene Trivan može uopšte smatrati privilegijom. Kada ovaj režim nestane, ona će ostati u blatu, odakle je i došla, zaboravljena i prezrena“, rekao je za Danas Goran Marković.

(Danas)