Nije bilo nikakve komunikacije sa predstavnicima vlasti u Srbiji oko učešća predstavnika hrvatske nacionalne manjine u novoj Vladi, rekao je za N1 lider Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Tomislav Žigmanov.

On je kazao da postoje nesporazumi i zlonamerne tendencije da se DSHV predstavlja kao produžena ruka Zagreba u Srbiji, ali da je iz njegove perspektive Beograd glavna adresa za rešavanje problema.

“Nastaju problemi kada je u pitanju nemogućnost komunikacije sa Beogradom, a komunikacija sa službenim Zagrebom je redovna kao što i Milorad Pupovac redovno komunicira sa Beogradom”, rekao je Žigmanov u emsiji “Iza vesti”.

Komentarišući inauguracioni govor predsednika Aleksandra Vučića, u kom je rekao da će vlada biti manjinski inkluzivna, on kaže da se pokazuje spremnost da stolu pristupe i predstavnici drugih manjinskih zajednica, pored bošnjačke i mađarske, koje već učestvuju u vlasti.

Ocenio je da višestruko ponavljanje parlamentarnih izbora u Velikom Trnovcu “dokaz da Srbija ima problema sa funkcionisanjem demokratije”.

Prema njegovim rečima, izaziva sumnju to što naizgled samo na jednom izbornom mestu postoje problemi sa izbornim procesom, i to baš tamo gde su Albanci u većini, iako su i domaći i strani akteri imali brojne pritužbe na izbore na drugim mestima.

“Sve se svelo na to da u Velikom Trnovcu po četvrti put budu održani izbori”, rekao je Žigmanov i dodao da je sklon da poveruje da odugovlačenje sa konstituisanjem skupštine i formiranjem Vlade odgovara vlastima.

Kako je kazao, DSHV želi da bude deo vlade koja je posvećena evropskim integracijama i koja želi da reši pitanja hrvatske zajednice, za koju je više puta ponovio da je “najomraženija u Srbiji”.

Na pitanje da li bi mogao da sedi u Vladi, s obzirom na odnos aktuelnih vlasti prema ratnim zločinima, Žigmanov je rekao da veruje da je došlo do pomaka kad je u pitanju odnos prema Hrvatima.

Upitan gde vidi suštinski pomak, rekao je da ga je bilo nakon susreta tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića sa bivšom predsednicom Hrvatske Kolindom Grabar Kitarović 2016. godine.

Dodaje da DSHV nije odustao od narativa da je zločina bilo, i da insistiraju da se oni moraju priznati.

Ako budu učestvovali u vlasti, tražiće da ratnim zločincima ne bude dat prostor da deluju, naročito u mestima gde su se zločini događali, naglasio je Žigmanov.

Na komentar da aktuelni ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin objavljuje saopštenja u kojima često koristi uvredljive termine, poput “ustaša”, Žigmanov kaže da sigurno neće stavljati sebe u “sadomazohističku poziciju”.

“Ako to bude dopušteno sigurno nećemo biti na taj način prisutni (u vlasti)”, rekao je on.

(N1, Foto: UDS)