"Da se suočimo sa stanjem u društvu i delujmo"
Ženska platforma za razvoj Srbije izrazila je saosećanje sa roditeljima, porodicama i prijateljima svih ubijenih devojčica i dečaka i radnika obezbeđenja beogradske osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ i pozvala profesionalce da pruže psihološku pomoć traumatizovanoj deci, nastavnicima i porodicama nastradalih u masakru.
U saopštenju za javnost aktivistkinje i aktivisti ove organizacije ukazali su i na pojave u društvu koje su dovele do zločina, a na koje su izostali sistemski i efikasni odgovori:
„Godinama se nasilje relativizuje, a njegove posledice umanjuju, što ga danas čini društveno prihvatljivim oblikom ponašanja. Dominira mačo kultura, zloupotreba moći, muško nasilje u porodičnom i partnerskom kontekstu. Nastupe ličnosti iz našeg javnog i političkog života kakteriše agresija, govor mržnje, verbalno nasilje a u poslednje vreme i spremnost na fizičko nasilje.“
Dodaje se i da su deci i mladima preko video igrica, medija i društvenih mreža dostupni sadržaji prepuni nezamislive destrukcije i brutalnog nasilja, te da se u slučajevima nasilja čiji su počinioci deca uočava odsustvo vrednovanja sopstvenog i tuđeg života.
Ističe se da je medijsko izveštavanje o nasilju sa teškim posledicama tabloidno, senzacionalističko, sa učestalim povredama etičkog kodeksa i profesionalnih standarda u izveštavanju, dok je školi oduzet autoritet i značaj a generacije roditelja nisu u stanju da odgovore na izazove vremena i okruženja niti za to imaju odgovarajuću podršku.
„Suočeni smo i sa velikom količinom oružja u legalnom i ilegalnom posedu i nedovoljnom kontrolom nad vatrenim oružjem, što za posledicu ima visok rizik od njegove zloupotrebe, u šta smo se na najstrašniji način uverili“, napominje Ženska platforma.
U saopštenju se upozorava da je narednih dana i meseci od velike važnosti suočavanje sa svim okolnostima slučaja, utvrđivanje odgovornosti pojedinaca i institucija koje su bile u mogućnosti da preveniraju nasilni događaj. Poručuju takođe da je još važnije da se „suočimo sa stanjem u društvu i delujmo, svako u svojoj oblasti, bez uzmicanja i odustajanja, zrelo, poštujući ulogu svakoga od nas“.
(Autonomija)