"Nasilje prema ženama nije sporadično i slučajno već duboko ukorenjeno u društvenim normama i institucionalnim praksama"
Tokom prethodne godine, od pada nadstrešnice u Novom Sadu i pogibije 16 ljudi, prava građana sistematski su u Srbiji bila suspendovana i to od strane državnih institucija.
Nasilje prema ženama nije sporadično i slučajno već duboko ukorenjeno u društvenim normama i institucionalnim praksama. Femicid, porodično nasilje i represija države nisu odvojene pojave već deo istog kontinuuma rodno zasnovanog nasilja – poručile su članice Aktivističke grupe Žene za promene i njihove saborkinje, na večerašnjoj tribini čiji je ovogodinji moto „Ne prostajemo na tišinu! Žene u borbi za promene“. Razgovor je održan u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine u Novom Sadu, u završnom danu međunarodne kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“ , a na Dan ljudskih prava.
Tribina je organizovana u saradnji sa organizacijom FemPlatz, feminističkim organizacijama i savezničkim kolektivima Novog Sada Iz kruga – Vojvodina, Irida, Omladinski centar CK13, Kuhinja solidarnosti i zborovi Novog Sada.
-Danas na Međunarodni dan ljudskih prava, čiji je ovogodišnji moto u svetu „Ljudska prava, naše svakodnevne potreba”, moramo se zapitati šta je sa tim pravima u Srbiji – rekla je moderatorka tribine aktivistkinja grupe Žene za promene Marija Srdić. Ona je iznela da su – tokom prethodne godine, od pada nadstrešnice i pogibije 16 nevinih ljudi u Novom Sadu koja je posledica korupcije i zapadanja u duboku društveno-političku krizu popraćenu masovnim protestima i studentskim pokretom – prava građana sistematski bila suspendovana kao nikada pre u proteklih nekoliko decenija i to od strane državnih institucija koje bi morale da ih obezbeđuju. Samo deo onoga što nam pokazuje da su ljudska prava u Srbiji na najnižem nivou su I slike i video snimci policijske brutalnosti nad studentkinjama i studentima i građankama i građanima na ulici, slučaj „zvučni top“, ilegalno paramilitarno šatorsko naselje u srcu Beograda, neregularni izborni proces na lokalnim izborima, nekažnjivost političkog vrha i ljudi bliskih vlasti …
U okviru tribine predstavljeno je istraživanje FemPlatza “Između megafona i tišine: Žene u borbi za promene”.
U istraživanju su zabeležena iskustva, izazovi i otpori žena koje učestvovale na protestima širom Srbije tokom 2024/2025. godine.
Nedostatak javne reakcije i osude
U istraživanju se posebno upozorava da “nepostupanje i tišina svih institucija zaduženih za zaštitu žena od rodno zasnovanog nasilja nije propust već obrazac. Rodno zasnovano nasilje prema ženama koje učestvuju na protestima je na taj način normalizovano u najvažnijim institucijama sistema u našoj zemlji. Od nedostatka razvrstanih podataka, nepostojanja sistema beleženja situacija nasilja prema ženama, nedostatka bilo kakve javne reakcije i osude, do neadekvatnog postupanja kao što je pomilovanja nasilnika”.
Govornice na tibini – ispitanice u istraživanju, podelile su iskustva ženske borbe – Andrijana Čović, projektna saradnica FemPlatza, Tanja Todorović, docentkinja na Filozofskom fakultetu UNS, Helena Šešum, aktivistkinja i članica zbora Novo naselje, Marija Vasić gimnazijska profesorka i aktivistkinja i Lea Apro, novinarka N1.
U istraživanju, koje je predstavila Andrijana Čović, navodi da su protesti pokazali da su žene u Srbiji, kroz sopstveno delovanje i solidarnost, u prvim redovima društvenih promena.
U istraživanju je učestvovalo 170 žena iz Novog Sada, Beograda, Pančeva, Vršca, Leskovca, Kraljeva, Niša, Novog Pazara, kroz dubinske intervjue, fokus grupne diskusije i upitnik sa studentkinje. Najmlađe učesnice u istraživanju su imale 16, a najstarije preko 70 godina. Učesnice su bile srednjoškolke, studentkinje, prosvetne radnice, novinarke, političarke, aktivistkinje, profesorke na fakultetima, pravnice, sociološkinje, medicinske radnice, nezaposlene žene, penzionerke…
Najčešća motivacija za učešće u protestima je osećaj odgovornosti prema deci i mladima, nezadovoljstvo postojećim stanjem u državi, borba protiv korupcije, osećaj pravde i pravičnosti. Solidarnost među ženama na protestima odraz je političke i emotivne podrške poput ohrabrivanja, razmene poruka podrške, nova prijateljstva, međusobne zaštite od mogućih verbalnih ili fizičkih napada. Učesnice istraživanja posebno ističu važnost međuverske solidarnosti i podrške. Gestovi podrške su važni i za bezbednost žena na protestima.
Promene i lekcije
Na pitanje moderatorke kako bi opisale svoju jednogodinju borbu, te šta smo iz dosadašnje borbe naučili, sagovornice su odgovorile:
Lea Apro: Imam utisak da ne izazimo iz vanrednog stanja, događaji se lepe jedan za drugi. Tokom ovih promena solidarnost je najbitnija promena koja nam se dogodila. Izveštavam i vidim da su žene u prvim redovima borbe. I svedočim da je policija u Novom Sadu, gradu sa najvećom traumom, nabrutalnija.
Tanja Todorović: Filozoski fakutet u Novom Sadu je imao svoju blokadu i pre studentskih blokada. Doživeli smo tokom godine blokade potpunu transformaciju odnosa – plenumi, otvoreni razgovori, kolektivna terapija, promenio se način sagedavanja nekih kolega. A, posebno je naglašeno što je izašlo na videlo da postoji duboko struktuirano i diskretno nasilje na Univerzitetu. Profesorica Jelena Kleut doživljava jednu vrstu akademskog nasilja.
Helena Šešum:Organizovanje u zborovima je inovativni oblik građanskog otpora. Konstantno smo na ulici i svuda je veoma prisutan i vidljiv gest ženske solidarnosti i borbe. Sleduje nam kontinuitet i vrlo važna i velika borba i podrška izborima u lokalnim samoupravama.
Marija Vasić: Gde smo stigli, Stavovci i drugi aktivisti – nismo stigli daleko, stigli smo do suđenja. Više smo proveli u pritvoru nego na slobodi . Sada se branimo sa slobode. U Novom Sadu na Klisi, neposredni sam svedok, imamo najgori pritvor u zemlji . Iz ugla ljudskih prava pritvor na Klisi je vrlo uznemirujući i strašan. Primenjivane su restriktivne mere za svih 12 učesnika nelegalno prisluškivanog razgovora. Još uvek nemamo odgovor koje taj koji je naložio da nas se snima, ko je to poslao u Informer…
Ovome svemu se kraj ne vidi. Biće još mnogo prilike da učimo i naučimo. Treba da prestanemo da se iznenađujemo zbog svega što nam se dešava. Od političkih aktivista se svi ograđuju, nezaštićeni smo i svima smo meta. Jedino nas javnost na suđenju i međunarodni posmatrači mogu spasiti. Režim se potkusuruje s našim životima. Trude se da nas psihički i fizički unište.
Porazno je da učesnice protesta, pokazalo je istraživanje, više strahuju od policije nego od drugih učesnika protesta. Ovo se posebno odnosi na specijalce ili kordone, jer se to doživljava kao podsetnik da tokom protesta može biti incidenata.
Istraživačice organizacije FemPlatz zabeležile su i 48 incidenata i situacija nasilja prema 71 ženi (od novembra 2024. do septembra 2025. godine). Čak 73% žena pretrpelo je lakše ili teže fizičke povrede od drugih osoba ili usled upotrebe prekomerne sile tokom privođenja. Navodi se da su u najvećem broju slučajeva, žene su doživele više oblika nasilja istovremeno – fizičko, seksualno, psihološko, digitalno nasilje. Dodatno zabrinjava što su mnoge žene, nakon nanetih povreda, javnog svedočenja o napadima i izostanka reakcije institucija, bile izložene i dugotrajnom digitalnom nasilju
Zabeležena su i prebijanja, udarci pesnicom, naletanja automobilom, davljenja, napada nožem i drugim oruđem, odgurivanja, verbalnih pretnji i uvreda od drugih građana ili huligana. Policija je tokom postupanja, potvrđuju svedočanstva žena, udarala pendrekom, povlačila i bacala na zemlju, pretila seksualnim nasiljem i silovanjem, upućivala seksističke komentare, vređala, pretresala do gole kože. Pretresi su obavljani nelegalno i invazivno, a skidanje žena nakon privođenja na protestima koristili su se kao tehnika zastrašivanja i ponižavanja žena. Žene su svedočile da svako skidanje izaziva strah od seksualnog nasilja i prouzrokuje osećaj stida i poniženja. Zabeleženi su i seksistički komentari u medijima i na društvenim mrežama, nedozvoljeno deljenje intimnih snimaka i fotografija, otkrivanje privatnih informacija, vređanje, pretnje smrću. Nasilje prema ženama se koristilo za ugrožavanje bezbednosti, ali i kao vid političkog pritiska, pokušaja diskreditacije i zastrašivanja.
U istraživanju se navodi i da se tokom protesta svedoči velikoj otpornosti žena, ali da ta otpornost ima i granice. Bez sistemske podrške, ženski aktivizam postaje borba za opstanak, što ne treba posmatrati kao znak slabosti, već upozorenje društvu – navodi se, između ostalog u istraživanju organizacije FemPlatz.
Branislava Opranović (Autonomija)
STUPS: Déjà vu