Žene su prve na meti govora mržnje u medijima i na društvenim mrežama u Srbiji, pokazuju rezultati novog monitoringa nevladine Mreže za izveštavanje o različitosti (Reporting Diversity Network – RDN).

Govor mržnje dominantan je i prema pripadnicima LGBTI zajednice i prema nacionalnim manjinama.

Više od 60 odsto poruka mržnje pretrpele su upravo ove tri grupe građana, pokazuje monitoring Mreže za izveštavanje o različitosti objavljen početkom aprila a koji se odnosi na period između maja 2022. i decembra 2023. godine.

„Problemi godinama ostaju isti i to je vrlo problematično“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) autorka istraživanja Anja Anđušić.

Govor mržnje prema ženama i osporavanje njihovih prava

U periodu tokom kojeg je rađen monitoring, od maja 2022. do decembra 2023, skoro četvrtina nalaza predstavlja govor mržnje koji se odnosi na žene i na rod.

Neki od najdominantnijih zabeleženih slučajeva uključuje uvredljivo, senzacionalističko izveštavanje o rodno zasnovanom nasilju i narative koji jačaju rodne stereotipe.

Kako stoji u izveštaju, antifeministički stavovi, koji osporavaju dugotrajnu borbu za prava žena, često su u medijima upotpunjeni dezinformacijama, koje neretko dolaze od neadekvatnih sagovornika.

Međutim, upravo je takvo izveštavanje u medijima pokrenulo niz ženskih protesta u Srbiji.

Oni su prvi put u Beogradu održani septembra 2022, zbog objavljivanja intervjua sa višestrukim silovateljem u tabloidu „Informer“, a pretvorili su se u bunt protiv nasilja nad ženama i diskriminacije.

„Jedna pozitivna stvar je da stvarno mislim da su žene sve glasnije i da su zaista feministkinje i aktivistkinje nametnule ovo kao teme u medijima – ženska prava generalno, ‘mesto žene’ u društvu, rodne stereotipe“, kaže Anja Anđušić, autorka izveštaja RDN-a.

Protesti su se u Srbiji održavali i u 2024, najčešće zbog porasta broja slučajeva femicida.

Prema podacima nevladine organizacije Femplatz, u 2024. godini zabeleženo je sedam slučajeva ubistava žena u kontekstu partnerskog odnosa ili u porodici. Ovaj podatak baziran je na medijskim izveštajima.

Samo tokom 2023. godine ubijeno je 28 žena, najčešće od strane partnera ili bliske osobe.

Pored izveštavanja o rodno zasnovanom nasilju, česta tema u medijima je bio i rodno senzitivni jezik.

Zakon o rodnoj ravnopravnosti , koji je usvojen pre tri godine, u širem smislu propisuje mere za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti u Srbiji.

Ovaj Zakon, između ostalog, propisuje da državni organi koriste rodno senzitivni jezik „u nazivima radnih mesta, položaja, zvanja i zanimanja“, a na korišćenje ženskih oblika za profesije i zvanja obavezuje i medije.

Upotreba rodno senzitivnog jezika propisuje se u nekoliko članova, a upravo su oni privukli najveću pažnju u javnosti.

Jedan od navedenih primera u monitoringu RDN-a je govor patrijarha Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfirija, u kom je kritikovao korišćenje rodno osetljivog jezika na Uskrs 2023. godine.

On je tada pozvao da se „obustavi nasilje nad srpskim jezikom“, kao i da se ukinu odredbe „protivustavnog zakona“ kojim se rodno osetljiv jezik nameće.

Na osnovu etničke pripadnosti Albanci najčešća meta

Kada je reč o govoru mržnje na osnovu etničke pripadnosti, u izveštaju RDN-a se navodi da su na meti neretko bili Hrvati, Bošnjaci i Romi.

Međutim, Albanci ostaju najčešće targetirana grupa.

„To je uglavnom zbog izveštavanja o dešavanjima na Kosovu. Najprisutniji je narativ da su Albanci pretnja i stvaranje tog nekog straha od potencijalnog sukoba“, objašnjava autorka izveštaja.

Napad u Banjskoj na Kosovu jedan je od događaja koji je pokrenuo talas štetnih narativa.

Naoružana grupa Srba je 24. septembra prošle godine napala policiju Kosova u mestu Banjska, kada je ubijen policajac Afrim Bunjaku, dok su u razmeni vatre ubijena i trojica napadača.

Kosovo je optužilo Srbiju da stoji iza organizacije ovog napada, što je Beograd negirao.

Odgovornost za napad preuzeo je Milan Radoičić, bivši potpredsednik Srpske liste, najveće partije Srba na Kosovu, koja ima podršku Beograda.

Kako se navodi u izveštaju RDN-a, mediji u Srbiji su najpre senzacionalistički objavili vrlo šture informacije, uključujući i neke dezinformacije, koje su kasnije razotkrivene.

Na naslovnim stranicama štampanih medija napadači su nazivani „kosovskim herojima“ i „žrtvama Kurtijevog terora“.

„Ovo je objavljeno nakon što je predsednik Aleksandar Vučić upotrebio iste izraze u intervjuu za televiziju Hepi (TV Happy)“, piše u izveštaju.

Anja Anđušić naglašava da mediji slične izjave često prenose bez ikakvog konteksta i objašnjenja, iako su u pitanju „štetni stavovi puni mržnje“.

Češći govor mržnje prema LGBTI zajednici nego ranije

Govor mržnje prema LGBTI zajednici pogoršao se i za oko četiri odsto je više prisutan u odnosu na prethodni izveštaj, kaže Anđušić.

Naglašava da je razlog tome održavanje manifestacije Evroprajd (EuroPride), posvećene LGBTI pravima, čiji je glavni grad Srbije septembra 2022. godine bio domaćin.

„Protiv Evroprajda je u Srbiji vođena jedna kampanja. To su radili javni funkcioneri i mediji. Stvarno je postojala velika količina, ne samo govora mržnje, nego i štetnih narativa protiv Prajda, uz, naravno, dezinformacije koje često prate ove štetne narative“, objašnjava Anđušić.

Evroprajd šetnju, centralni događaj ove manifestacije, 2022. godine je zabranilo Ministarstvo unutrašnjih poslova iz bezbednosnih razloga, jer je za taj dan bio zakazan i skup neformalnih desničarskih grupa, koje se protive Evroprajdu.

Ipak, šetnja je održana uz skraćenu rutu i veliko prisustvo policije.

Organizatori Evroprajd šetnje bili su suočeni sa velikim protivljenjem ultradesničara, ali i Srpske pravoslavne crkve.

Nevladina organizacija „Da se zna“, koja u Srbiji pruža pravnu i psihološku podršku LGBTI osobama, evidentirala je 94 napada na LGBTI populaciju u Srbiji tokom 2022. godine. Najveći broj napada dogodio se upravo tokom avgusta i septembra, kada se manifestacija i održavala.

„Evroprajd je ilustrativan primer koliko u stvari narativi mržnje u medijima mogu da utiču na realnu situaciju, jer smo mi imali zaista veliki porast straha kod građana i građanki“, podvlači Anđušić.

Sledeće, 2023. godine, dokumentovano je više od 80 slučajeva nasilja i diskriminacije prema pripadnicima te zajednice.

Duplo veći procenat govora mržnje protiv političkih protivnika

RDN je zabeležio skok sa šest na 12 odsto govora mržnje usmerenog protiv političkih i ideoloških protivnika.

„U prethodne dve godine imali smo nekoliko kampanja, ili čak deluje kao neprestana kampanja targetiranja političkih protivnika. To su nekad opozicioni političari, ali su vrlo često i novinari i novinarke, aktivisti i aktivistkinje, nekad čak i obični ljudi koji su samo išli na proteste“, objašnjava autorka izveštaja Anja Anđušić.

Ona kaže da je jedan od „uspona“ u govoru mržnje bio period posle masovnih ubistava u maju prošle godine.

Maloletni učenik osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ u centru Beograda ubio je 3. maja 2023. devet vršnjaka i školskog čuvara. Ranio je šest đaka i nastavnicu.

Dan kasnije u odvojenom incidentu u selima Dubona i Malo Orašje u okolini Beograda, napadač je vatrenim oružjem ubio osam osoba, mahom dece i mladih. U napadu je ranjeno 14 osoba.

Nakon ovih događaja mesecima su održavani protesti „Srbija protiv nasilja“ na poziv dela opozicije.

Vlast je tada optužila opoziciju da protestima „politizuje tragediju“.

„Tu smo imali ogromnu količinu targetiranja aktivista i aktivistkinja, opozicionih političara i stvarno običnih građana, koji su, recimo, slikani na tim protestima i onda su na društvenim mrežama zlostavljani zbog toga“, objašnjava Anja Anđušić.

Sledeći porast u govoru mržnje bio je u predizbornoj kampanji.

„Možda je najgori primer bio prikazivanje eksplicitnog videa poslanika (Đorđa) Miketića na TV Pinku, koji ima nacionalnu frekvenciju, u jutarnjem programu. To je stvarno bio jedan primer najgoreg mogućeg političkog targetiranja“, navodi Anđušić.

Televizija Pink prikazala je seksualno eksplicitan video snimak opozicionog političara i kandidata za odbornika u Skupštini Beograda liste „Srbija protiv nasilja“ Đorđa Miketića.

Taj snimak prikazan je 1. decembra u jutarnjem programu.

Nakon objavljivanja snimka, Miketić se povukao iz kampanje za izbore, koji su održani 17. decembra 2023. godine.

Ko je najčešće širio govor mržnje?

Mediji i medijski radnici, zajedno sa političarima, državnim funkcionerima i političkim partijama, bili su glavni generatori štetnih narativa.

Govori mržnje stizali su i od korisnika društvenih mreža i javnih ličnosti.

Iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog nisu odgovorili na pitanja RSE o nalazima ovog izveštaja.

Nevladina međunarodna organizacija Fridom Haus (Freedom House) je u svom izveštaju o stanju političkih sloboda i građanskih prava u Srbiji u 2023. godini, naglasila da je debata u Srbiji generalno otvorena, ali da je obrazac odmazde protiv kritičara vlasti doprineo neprijateljskim okruženju.

„Oni koji se smatraju protivnicima vlasti – uključujući novinare, univerzitetske profesore, lidere civilnog društva, poznate ličnosti i obične građane – suočeni su sa klevetama putem provladinih medija, krivičnim istragama i drugim merama odmazde poslednjih godina“, navodi se u izveštaju.

(Radio Slobodna Evropa/foto: Pixabay)