Korov koji probija između betonskih ploča. Bicikli iskrivljenih kormana puni prašine, i dalje privezani za rešetke desno od glavnog ulaza. Polomljeni prozori iza kojih se naziru osušene biljke u saksijama. Ukratko, slika glavne zgrade Železničke stanice u Novom Sadu 13 meseci nakon urušavanja betonske nadstrešnice.

U taj deo stanice građevinski inženjeri još nisu kročili.

Jesu u njene bočne delove, krila A i D, čiju su rekonstrukciju, više od godinu dana nakon tragedije, najavili iz Javnog preduzeća “Infrastruktura železnice Srbija”.

U petak, 5. decembra, je raspisana javna nabavka za sanaciju staničnih zgrada u Bačkoj Topoli, Subotici, te krila A i D Železničke stanice u Novom Sadu.

Iz Infrastrukture železnice najavili su da će izvođači biti birani po skraćenom postupku, jer su elaborati rađeni za te zgrade pokazali da je “neophodno hitno preduzeti mere sanacije radi otklanjanja uočenih nedostataka i obezbeđivanja bezbednosti objekata”.

U tom javnom pozivu nije se našla i glavna zgrada Železničke stanice, ili krilo B, gde se 1. novembra prošle godine urušila betonska nadstrešnica i usmrtila 16 osoba, te nanela težak, doživotni invaliditet jednoj mladoj ženi.

“Krila A i D potrebno ojačati zbog seizmičke otpornosti”

Republički građevinski inspektor je još 8. novembra 2024, osam dana nakon pada nadstrešnice, a po sprovedenom vanrednom inspekcijskom nadzoru, naložio proveru statičke stabilnosti Železničke stanice.

Nakon što su u proteklih godinu dana tenderi tri puta obustavljani  – u dva navrata zbog toga što nije bilo zainteresovanih za taj posao, a u jednom slučaju zato što inženjeri nisu dobili odobrenje da u objekat uđu, JP Infrastruktura železnice raspisalo je novi poziv. Ovog puta za kontrolu konstrukcije krila A i D, izostavljajući glavnu zgradu.

Posao je dobio Konzorcijum sastavljen od tri firme – novosadskog Instituta za ispitivanje, procenu stanja i sanaciju konstrukcija, te Građevinskog biroa “Aksis” iz Sremske Kamenice i “Geomehanike” iz Beograda.

Imali su zadatak da izrade elaborat o oceni stanja konstrukcija krila A i D Železničke stanice.

U odgovoru na pitanja VOICE-a, direktor Instituta za ispitivanje, procenu stanja i sanaciju konstrukcija Vlastimir Radonjanin, pojasnio je šta su sve istražni radovi podrazumevali – od geomehanike, preko kontrole uzoraka ugrađenog betona, otkrivanja eventualne opasnosti od korozije armature, do detaljnog vizuelnog pregleda, registrovanja svih defekata i oštećenja betona i armature i drugo.

Na konstrukcijama oba objekta (krila A i D, prim.aut.) nisu uočena oštećenja koja bi mogla da ugroze njihovu nosivost i stabilnost, ali s obzirom na to da su objekti  projektovani i izvedeni pre više od 60 godina, odnosno pre donošenja propisa o aseizmičkom projektovanju objekata, oni danas ne zadovoljavaju odredbe najnovijih standarda, pogotovo u pogledu seizmičke otpornosti, pa je zato zaključeno da se konstrukcije tih delova moraju ojačati da bi se mogli koristiti kao javni objekti”, napomenuo je Radonjanin.

Dodao je i da pad nadstrešnice nije izazvao bilo kakva oštećenja na konstrukcijama krila A i D stanične zgrade, zato što su svi delovi Železničke stanice projektovani i izvedeni kao nezavisne celine.

Iz Javnog preduzeća Infrastruktura železnice Srbije (IŽS) na pitanja VOICE-a nisu odgovorili ni nakon više od mesec dana. Osim što nisu omogućili uvid u Elaborat koji su izradili stručnjaci, nadležni nisu odgovorili kakvi su im dalji planovi u vezi sa novosadskom Železničkom stanicom, kada će biti kontrolisana stabilnost krila B, gde se nalazila srušena nadstrešnica, niti da li se godinu dana nakon tragedije razmatra kakva će biti upotreba stanične zgrade i od čega će ta odluka zavisiti.

Infrastrukture železnice ostale su neme i na pitanje zbog čega građevinskim inženjerima sa Fakulteta tehničkih nauka ranije nije bio dozvoljen pristup glavnoj zgradi Železničke stanice.

Iako su krajem januara prihvatili poziv IŽS i zajedno sa Institutom za ispitivanje materijala dostavili ponudu za proveru stabilnosti stanične zgrade, nikada nisu dobili odobrenje tog javnog preduzeća da posao započnu.

“Infrastrukture železnice Srbije treba da izdaju dozvolu za ulazak, a razlozi koji to prolongiraju nisu poznati Fakultetu tehničkih nauka”, rekao je profesor tog fakulteta i direktor Departmana za građevinarstvo i geodeziju Andrija Rašeta za Al Jazeeru Balkans još u maju.

Tu je informaciju potvrdio i dokument sa saslušanja pred višim javnim tužiocem u Novom Sadu u koji je uvid imao Forbes Srbija, a iz kog proizilazi da je problem mogao nastati u činjenici da bi se u timu stručnjaka za proveru stabilnosti Železničke stanice mogli pronaći i pojedinci koji su nakon 1. novembra radili građevinsko veštačenje.

Predsednica Društva arhitekata Novog Sada, Ana Ferik Ivanovič smatra da u Srbiji ipak postoje inženjeri koji bi bili spremni da uđu u glavnu staničnu zgradu i provere njeno stanje.

“Sada im je možda i lakše jer imaju, našla se u međuvremenu, početnu dokumentaciju koja će nama u mnogome reći kako je ta zgrada od početka građena. Ona kako je isprojektovana šezdesetih godina, mislim da ona tako u suštini izgleda i sada. Naravno, bez nadstrešnice”, kazala j eza VOICE predsednica DANS-a.

Prema njenim rečima, građevinski inženjeri trebalo bi da analiziraju stanicu i procene na koji način ona može da se vrati u funkciju, a za to je, sigurna je, potrebno i izvođenje nove nadstrešnice.

“Ne verujem da će iko insistirati da ona bude od istog materijala, mislim na betone koji su dosta teški i u današnje vreme se ne koriste u tolikoj meri. Ono što je suština, ona sa spoljašnje strane mora ostati ista. Za to je potrebno uraditi analize i novi projekat, ovog puta sa mnogo više uvažavanja struke i poštovanja onoga što struka kaže. Da se sa velikom pažnjom ta Železnička stanica završi”, istakla je Ana Ferik Ivanovič.

Privremeno rešenje za putnike i vozove

Uporedo sa javnim pozivom za sanaciju železničkih stanica, Infrastrukture železnice Srbije raspisale su u petak i javnu nabavku uređenja tehničko-putničke stanice (TPS) u Novom Sadu. Ona podrazumeva parterno uređenje, izgradnju pristupnih saobraćajnica i parkinga, kako bi drumska vozila mogla da priđu tom stajalištu sa Rumenačkog puta. Planirana je i izgradnja pešačko – biciklističke staze, a rok za izvođenje radova je 180 dana.

Iz Kabineta gradonačelnika Novog Sada nisu u proteklih mesec dana odgovorili na pitanja VOICE-a u vezi sa zgradom Železničke stanice. Ipak, nakon raspisivanja javnog poziva, gradonačelnik Žarko Mićin oglasio se na društvenim mrežama.

“U pitanju je veoma značajna stvar za Novosađane, ali i za građane Petrovaradina. Po završetku radova na uređenju nove tehničko-putničke stanice Novosađani koji koriste voz, više neće morati da idu u Petrovaradin, nego će putovati iz Novog Sada. To će ujedno rasteretiti saobraćaj u Petrovaradinu, a posebno u delu uz železničku stanicu”, napisao je Mićin, uz napomenu da je dobro što će početi radovi na sanaciji krila A i D Železničke stanice.

Privremeno rešenje za punike i vozove u Novom Sadu, predsednica Društva arhitekata Novog Sada Ana Ferik Ivanovič vidi kao pogrešno i skupo.

“Kod kružnog toka pre Gradskog groblja, mogu da kažem u njivama, jeste napravljeno jedno malo stajalište sa dve kućice, ali urbanistički gledano, do tog prostora nema pristupa. Da bi putnici tu mogli da priđu i da koriste to stajalište, neću ga nazvati stanica jer to nije, moraju da obezbede prvo da se može doći javnim prevozom, pešačke staze, pristupne saobraćajnice itd.”, napominje sagovornica VOICE-a.

Dok stojimo ispred zgrade Železničke stanice, pokazuje na stepenište koje sa spoljne strane vodi direktno do pružnog koloseka, uz napomenu da ono može poslužiti kao već dostupno privremeno rešenje.

“Mi imamo od početka Železničku stanicu napravljenu iz dva segmenta i ovog trećeg koji je spoljni i koji je, pretpostavljam, i u vreme projektovanja predviđen kao neka brza evakuacija u slučaju da Železnička stanica bude zatvorena. Dakle, ovde imamo već urađeno stepenište koje samo treba da se doradi, u smislu mogućnosti kretanja ljudi sa invaliditetom – dodati rampu, ili pokretnu stolicu. Čak imamo pored i plato na kom se mogu postaviti kućice za prodaju karata i kontrolore. Znači, imamo prostor koji može da zadovolji sve te potrebe i kuda se putnici slobodno mogu kretati do perona”, navela je Ferik Ivanovič.

Drugi problem najavljenog uređenja tehničko-putničke stanice, kao privremenog stajališta za vozove, predsednica DANS-a vidi, osim u obimu posla, u vremenu koje će do tada proteći.

“Jedan dosta velik i skup urbanistički zahvat koji za dve ili tri godine, kada se Železnička stanica bude vratila u funkciju, neće imati toliki značaj koliki može imati sada. Ono što mi je takođe upitno je činjenica da to stajalište nema nikakve bezbednosne mere koje bi sprečile da neko ne padne na prugu i tako ugrozi svoj život. Prosto, pitanje je kako može voz koji vozi 200 na sata, da projuri tuda i ne ugrozi nečiji život. Potrebno je dosta ulaganja, dosta intervencija i, naravno, dosta vremena da se to izvede”, ocenila je predsednica Društva arhitekata.

Za uređenje privremenog stajališta za vozove u Novom Sadu Vlada Srbije obezbedila je 150 miliona dinara, ili oko 1,3 miliona evra. Za sanaciju krila A i D novosadske Železničke stanice, te staničnih zgrada u Subotici i Bačkoj Topoli još blizu 454 miliona dinara, odnosno 3,9 miliona evra.

I dok rok za podnošenje ponuda za radove na tim objektima ističe 22. decembra, još ni u naznakama nije jasno kada bi građevinski veštaci mogli ući u rekonstruisanu glavnu zgradu Železničke stanice, sa koje se 1. novembra 2024. obrušila nadstrešnica. Niti kakva bi mogla biti njena sudbina.

Nataša Kovačev (VOICE)