Nekoliko stotina građana i građanki okupilo se u lokalnom parku na prvom zboru dve susedne mesne zajednice u jednom novosadskom naselju. Sa improvizovane bine moderatori pozivaju prisutne da, na za to predviđenim mestima, ostave svoje podatke i potpis i tako potvrde prisustvo na zboru.

Zbor građana počinje čitanjem dnevnog reda na kojem je prva tačka izražavanje podrške studentima i njihovim zahtevima. Nakon glasanja i usvajanja dnevnog reda, kreće diskusija u kojoj mogu da učestvuju svi prisutni. Teme predviđene dnevnim redom tiču se razrešenja vlasti u gradskim organima i mesnim zajednicama, ali i lokalnih problema, poput deponije i bezbednosti u naselju i školama. Svako ko želi može da iznese svoje mišljenje, stav ili da predlog kako problem zajednički rešiti. Pravila se znaju, pa se za reč javljaju podizanjem ruke, a za govor imaju manje od dva minuta.

Nakon više od sat i po diskusije zbor je završen, a novi zakazan za dve sedmice.

Pojednostavljeno, ali otprilike ovako su izgledali prvi zborovi građana koji su proteklih dana održavani širom Srbije. Organizovali su ih sami stanovnici mesnih zajednica koji su se povezali preko vajber grupa.

Do pre mesec dana zbor je bio samo pojam o kojem se u praksi nije znalo mnogo, baš kao ni da je Zakonom o lokalnoj samoupravi predviđena mogućnost i pravo građana da organizuju zborove.

Advokatica Kristina Đapa pojašnjava da su građanski zborovi jedan od najvažnijih mehanizama direktne demokratije, na kojima građani mogu da diskutuju, razmenjuju ideje i nude rešenja za lokalne probleme.

“Godinama u Srbiji vlada velika apatija po pitanju toga da građani uopšte mogu da učestvuju u donošenju bilo kakvih odluka. U pravnom smislu dometi zborova nisu veliki kao kod nekih drugih vidova okupljanja, ali su vrlo važni, jer dovode do transparentnog delovanja na organe lokalne samouprave” – kaže Kristina Đapa.

Odluke i zaključci zborova dostavljaju se organima lokalne samouprave, koji imaju rok od 60 dana da razmotre, prihvate ili odbace predloge i zahteve. Zakon kaže da nemaju mogućnost da se uopšte ne izjasne o odlukama koje su građani usvojili na zboru. Ali živimo u Srbiji, zemlji u kojoj se dobri zakoni često ne primenjuju i zato se od zborova najviše očekuje buđenje naroda iz političke i društvene apatije.

“Ljudi zborove ne treba da shvate samo kao naše zahteve i da se tu priča završava. To što ćemo mi da podnesemo predlog ili primedbu, ne znači da se naš aktivizam i neposredno učešće u demokratiji tu završava. Mi smo tek počeli i moramo da razvijemo svest o aktivnom učestvovanju u rešavanju problema” – ističe advokatica Đapa.

Jasno je da odluka o smeni gradskih funkcionera doneta na zboru ne znači mnogo. Samo izražava mišljenje jednog dela građana, ali redovna okupljanja i povezivanje komšija po mesnim zajednicama jačaju zajednicu i doprinose aktivizmu građana.

Čedomir Lalošević bio je moderator zbora u mesnoj zajednici u kojoj živi. Kaže zadovoljan je odzivom građana i spremnošću da učestvuju u diskusiji. To mu, dodaje, pokazuje da ljudi shvataju svrhu zborova.

“Ljudi koji žive u mesnim zajednicama treba da odlučuju o tome šta se dešava u njihovim mesnim zajednicama i to je dobar vid organizacije i davanja ideja šta bi moglo da se radi. Mi smo na našem zboru izglasali depolitizaciju mesnih zajednica, jer to bi zaista trebalo da ostane između komšija i onoga šta komšije žele da urade u mestu gde žive” – priča Čedomir Lalošević.

Nakon duge apatije, biće potrebne godine za promenu svesti građana

Zborove treba shatiti samo kao pokušaj da se sistem izgradi “odozdo na gore”, odnosno da građani budu pokretači promena, a ne pasivni posmatrači, smatra novinar Igor Mihaljević. Ovo je vek u kojem bi mesna zajednica svakom pojedincu trebalo da budu najvažnija institucija.

“Iz prostog razloga zato što bi mesne zajednice trebalo najbolje da znaju koje su naše potrebe i kako živimo. To je ono što je lepo kod zborova. Ono što je manje lepo je to što nisam siguran da li imamo ljudske kapacitete da to izvedemo do kraja” – navodi Mihaljević. On dodaje i to da zborovi mogu dati rezultate samo ako se angažuje veći broj ljudi, a ne isti, uglavnom ograničen broj onih koji se već aktivno bave društvenim pitanjima.

Nezainteresovanost za probleme u zajednici, čekanje da ih neko drugi reši i strah od aktivnog delovanja razvijani su godinama na različite načine. Ukoliko zaživi ideja zborova, godine će biti potrebne da bi se svest ljudi promenila.

“Da budem optimističan i da kažem da će nam biti potrebno 20 godina rada na promeni društva. Narodni zborovi zaista imaju veliki mobilizacijski kapacitet, ali, kao i kod celog studentskog protesta, fali nam završnica” – smatra Igor Mihaljević.

Jedna od prepreka koja može ozbiljno ugroziti ideju zborova je brzo odustajanje građana, povlačenje i razmišljanje da, ipak, ništa ne mogu da promene. U zakonu zaista ne postoje mehanizmi koje bi građani mogli da koriste kako bi uticali na lokalnu samoupravu da uvaže odluke zborova, ali treba imati na umu da stalni pritisak javnosti ima veliku moć.

“Odluke nemaju pravnu težinu, nikoga ni na šta ne obavezuju, ali nije svejedno tom političaru kada vidi te ljude i čuje tu slogu koliko žele njegovu ostavku” – kaže Igor Mihaljević.

Kao potvrdu da je promena ipak moguća, advokatica Kristina Đapa navodi primer svoje mesne zajednice u kojoj su, kaže, upornost i zajedništvo doveli do rešavanja deponije smeća koja je dugo bila veliki ekološki problem. Ako građani do sada nisu koristili zborove kao vid neposredne demokratije, sada imaju priliku da to promene.

“Sada se nalazimo u međuprostoru. Ili ćemo da se zatrpamo još više ili ćemo da izađemo iz rupe u kojoj se nalazimo i udahnemo svež vazduh. Ljudi treba da daju sve od sebe i moraju da veruju” – zaključuje Kristina Đapa.

(Storyteller/foto: Autonomija)