Kikinđanin Milan Blagojević poslednjih 15 i po godina vodio je veoma popularan kafić „PUB J“ u prostoru koji je u vlasništvu opštine. Zbog podrške studentskim protestima i pokretu koji je iz toga nastao, lokalna vlast nije mu produžila ugovor o zakupu. Na taj način bez posla su ostali i on i njegova supruga, inače prosvetna radnica, koja u obrazovnom sistemu nije mogla da dobije posao pa je radila u kafiću svog muža. Njih dvoje sada sa ćerkama pripremaju kofere i sele se u Sloveniju.

Blagojević je u izjavi za Autonomiju rekao da je naznake da mu ugovor neće biti produžen dobio još letos, a da je od početka studentskih protesta vlast u lokal slala sve moguće inspekcije, pokušavajući da zatvore kafić.

„Nema koja inspekcija nam nije bila i iz Zrenjanina i iz Novog Sada. Ništa nisu našli. A onda sam počeo da dobijam informacije da mi ugovor neće biti produžen“, kaže on.

Dodaje da je produžetak ugovora o zakupu rutinska stvar za sve koji su redovno izmirivali naknade i koji žele da nastave da rade u lokalu. I tako je bilo svih 15 godina.

Sada su se stvari izmenile. U novembru je isticao ugovor o zakupu, na vreme je poslao zahtev da bude produžen, a od predsednika opštine je dobio odgovor da to neće biti učinjeno. Drugog obrazloženja nije bilo.

„Niko meni ništa javno nije rekao, sem što sam dobijao naznake, ali je sasvim jasno da su nam zabranili da nastavimo sa radom jer sam otvoreno na strani studentskog pokreta. Nisam nikada bio ni za jednu stranku i to je bilo u redu, ali ovo im je zasmetalo“, kaže Blagojević.

Podneo je tužbu protiv opštine.

„Pozvali smo se na član zakona iz 2019. godine gde svaki zakupac, ukoliko je izmirivao sve obaveze redovno i na vreme, dobija produženje ugovora. Dostavio sam dokaze da nisam kasnio ni sa kirijom ni sa računima, izmirivao sam sve obaveze, poslovao pozitivno, plaćao porez, sve kako treba. Ispunjavao sam i drugi uslov – ugovor se produžava ukoliko je gradu to isplativo“, kaže nam ovaj Kikinđanin i dodaje:

„A treće i najbitnije, Evropski sud za ljudska prava ima praksu da ukoliko porodica živi isključivo od tog posla, grad ili država, ukoliko je vlasnik lokala, nema prava da izbaci osobu dok joj ne nađe drugi posao ili slično. Moja supruga je tad bila nezaposlena, to jest radila je u kafiću isto sa mnom, neprijavljena, jer realno ne može nigde da dobije stalan posao. Ona je prosvetni radnik i godinama ne može nigde da dobije posao za stalno. Tako da su nam uskratili pravo na život“.

Tužba je odbijena. A onda ga je tužila opština jer se nije iselio iz lokala.

„Žalili smo se na oba rešenja, a sud je istog dana prošle nedelje doneo odluku po pitanju obe žalbe. U korist opštine, naravno. Sada ostajemo bez posla i osnovnih prihoda za život“, dodaje.

U međuvremenu, kada je shvatio da se vlast nameračila da ga izbaci iz opštinskog lokala, Milan je dozvolio da se u kafiću održe tribine koje su organizovali i studenti i zborovi građana.

Upravo oni u subotu su se okupili u lokalu i ispred njega, kako bi pružili podršku porodici Blagojević u njihovoj „borbi sa vetrenjačama“.

Par stotina ljudi stajalo je strpljivo ispred lokala jer slobodnih stolica nije bilo ni u zatvorenom prostoru, ni u bašti. Mirno su čekali da budu usluženi.

„Drago mi je da ipak ima dovoljno ljudi koji će se suprotstaviti svemu tome što nas okružuje“, kaže Milan.

A „PUB J“ večeras u 18h organizuje oproštajnu žurku.

Milan će sa suprugom i dve ćerke uskoro napustiti državu i preseliti se u Sloveniju. Nadaju se mirnijem životu i sigurnijem poslu.

„Naprednjačka vlast bukvalno nas je proterala iz Srbije“, kaže na kraju razgovora Milan.

(Autonomija)