Da seksualnog zlostavljanja u Katoličkoj crkvi ima, priznao je i sam poglavar papa Franja obećavši da će crkva pružiti pravdu žrtvama zlostavljanja od sveštenika. O zlostavljanjima u Rimokatoličkoj crkvi govori i Oskarom nagrađen film „Pod lupom“ (Spotlight), istinita priča o grupi novinara Boston globa koji su istraživali navode o zlostavljanju dece u Katoličkoj crkvi i otkrili višedecenijska zataškavanja na najvišim nivoima. Za to vreme, Srpska pravoslavna crkva je navode o pedofiliji i zlostavljanju od strane svojih sveštenika gurala pod tepih, a slično se pokazala i država. SPC ni danas, na naša pitanja s tim u vezi – ne odgovara.

„Juda i Vuk Branković su istorijsko neopravdano sinonimi za izdaju, a (episkop vranjski) Pahomije i (vladika zvorničko-tuzlanski Vasilije) Kačavenda su opravdano sinonimi za pedofiliju, ali daleko od toga da su jedini. Oni su samo deo dobro organizovane pedofilske mreže unutar SPC koja hara decenijama“, tvrdi za N1 bivši đakon SPC Bojan Jovanović.

Advokat Aleksandar Olenik, koji zastupa Jovanovića koji je, pošto su postupci u Srbiji izostali ili zastareli, pokrenuo tužbu u Crnoj Gori, objasnio je za N1 da je to bio nastavak pravne borbe protiv zataškavanja seksualnog zlostavljanja u SPC.

„Kako SPC pokriva celu teritoriju Srbije i Crne Gore, a i deo Bosne, oni kad imaju svoje članove koji su begunci od zakona, prebacuju ih iz crkava i manastira u jednoj državi u drugu, kako bi izbegli krivičnu odgovornost“, navodi Olenik.

Podsetimo, u novembru 2012. je SPC dobila video-snimke koji su pokazivali Kačavendu u seksualnoj aktivnosti sa maloletnim dečacima. On je tada podneo ostavku, navodeći „zdravstvene razloge“, ali ju je kasnije povukao, da bi ga SPC 2013. godine trajno razrešila dužnosti upravljanja Eparhijom zvorničko-tuzlanskom i penzionisala.

Kačavendu je, nakon što je sporni snimak izašao u javnost, nekoliko osoba optužilo za seksualno uznemiravanje. Jedan od njih, Bojan Jovanović, govorio je i da mu je Kačavenda tražio da mu podvodi dečake.

Jovanović je tvrdio i da se zbog navodne nasrtljivosti vladike Kačavende mladi bogoslov Milić Blažanović ubio 1999. godine.

Bojan Jovanović je i autor knjige „Ispovest – kako smo ubili Boga“, u kojoj iznosi navode o pedofiliji u SPC.

„Praksa prikrivanja posebno je problematična za hrićanstvo kada se sprovodi u ime ‘čuvanja dobrog glasa Crkve’, što je izraz koji često koriste oni koji su učestvovali u prikrivanju seksualnog zlostavljanja“, priča Jovanović za N1.

Navodi i da veliki stepen pobožnosti kod nosioca pravosudnih organa i poistovećivanje vere i crkve dovodi do toga da se bilo kakav pomen krivičnih dela u okviru SPC smatra „udarom na veru“.

„Što dodatno prouzrokuje da nosioci pravosudnih organa neće da sude crkvi. Ovo je još izraženije kod nosioca funkcija i ovlašćenja u policiji. Korupcija u policiji, pravosuđu i svim drugim organima, odmetnuće interesnih i uticajnih grupa od zakona, upotreba sredstava van pravne kontrole, svakodnevna je pojava u Republici Srbiji“, tvrdi Jovanović.

Jovanović je bio i učesnik u akciji hapšenja jeromonaha Nikolaja Stamatovića, namesnika u manastiru u etno-selu „Stanišići“ kod Bijeljine, koji je 2013. godine sa jednim mladićem pokušao da za 100.000 evra Jovanoviću proda porno-film u kojem vladika Kačavenda navodno seksualno zloupotrebljava četvoricu mladića.

„U policijskoj akciji ispred Bogoslovije u Beogradu, prilikom primopredaje, uhapšeni su sveštenik i još jedan svodnik koji su inače bili uključeni u mrežu podvođenja. Oni su mi za CD tražili 100.000 evra, a za ceo laptop – dva miliona evra“, ispričao je za N1 Jovanović.

Navodi i da mu je jedan od policajaca dao jedan CD i rekao da ga sakrije.

„Ubrzo sam saznao i zašto. Sutradan u štampi se pojavio tekst dat od izvesnog službenika MUP da filma navodno nema, što je čista laž, a onda sam saznao da su uhapšena lica puštena na slobodu i prebačena u Bosnu i Hercegovinu. Uhapšeni sveštenik Nikolaj Stamatović, koji je trebalo da bude svedok pred državnim organima, prebačen je u Crnu Goru i služio je kod sadašnjeg mitropolita Joanikija, koji je vodio istragu o organizovanoj pedofiliji. Zapisnici i kompletan materijal nikad nisu stigli u Tužilaštvo“, tvrdi Jovanović.

Deo spornog snimka na kome se vidi vladika sa jednim mladićem se pojavio u javnosti, a o njegovoj autentičnosti se, kako se pisalo, policija nikada nije javno izjašnjavala.

Slučaj Kačavenda je, prema rečima Jovanovića, slučaj bez presedana u kome su, ocenjuje, država i crkva pokazale „koliko čovek može nisko pasti“.

„SPC je u tajnosti vodila istragu, kao i sve istrage o pedofiliji i zlostavljanju, kako pre, tako i posle slučaja Kačavenda. Ta istraga pokrenuta je po izjavama dečaka koji su seksualno uznemiravani, a inače su bili učenici Cetinjske bogoslovije. Po izjavama drugih učesnika svedoka, u tom postupku svedočilo je više od 40 sveštenika“, kaže Jovanović.

Olenik: Tužilaštvo u Crnoj Gori vodi istražni postupak

Portparolka Višeg državnog tužilaštva u Podgorici Lepa Medenica je 20. maja 2022. za Radio slobodna Evropa (RSE) potvrdila da je to tužilaštvo pokrenulo istražne radnje protiv Mitropolije Crnogorsko-primorske i mitropolita Joanikija, zbog navodnog prikrivanja pedofilije te da će nakon prikupljenih dokaza i njihove procene doneti odluku u tom predmetu.

Advokat Olenik, koji zastupa Bojana Jovanovića, kaže da Crkva svoje članove koji su „begunci od zakona“ prebacuje iz jedne u drugu državu, kako bi izbegli krivičnu odgovornost.

„To je bio slučaj sa svima koji su bili optuženi za pedofiliju u Srbiji, ali se pokazalo da takva mera predostrožnosti prosto nije bila potrebna, jer sud Srbije pod pritiskom vlasti nikog nije od njih osudio, pa ni Kačavendu, već su, pod pritiskom, sve sudije koje su postupale u ovim predmetima te iste predmete uvele u zastaru, a sada te iste vladike primaju ordenje u ime SPC, od predsednika Republike, do ministara“, izjavio je Olenik za N1.

Suštinski, dodaje, dok su trajali postupci u Srbiji, oni su veći deo optuženih prebacili u Crnu Goru.

„Što se narodski kaže – za svaki slučaj, ali ih nakon toga nisu vraćali, jer se pokazalo da na terenu rade isto što su radili u Srbiji, da to rade i u Crnoj Gori. Međutim, tužilaštvo se u Crnoj Gori pokazalo dosta bolje nego u Srbiji u ovom trenutku, jer nakon što su primili naše krivične prijave, naša obaveštenja o onima koji su ovde vršili krivična dela u vezi sa pedofilijom, da isto to rade u Crnoj Gori, Više javno tužilaštvo u Podgorici je pokrenulo istražni postupak“, kazao je Olenik.

Prema njegovima rečima, ono što su oni rekli tužiocu i tužilaštvu je „ono što svi znamo“.

„Da pedofil, bez obzira da li nosi crkvenu ili bilo koju uniformu, oni su bolesni i ne mogu da kontrolišu svoje nagone, i gde god da su, oni će nastaviti s vršenjem krivičnih dela ako im se to dozvoli. Tako da je tužilaštvo u Crnoj Gori to ozbiljno shvatilo i radi na zaštiti svojih građana onako kako to srpsko, pod uticajem politike, nikada nije uradilo“, naglasio je Olenik.

On je pojasnio da „zastara slučajeva u Srbiji nažalost sprečava i tužilaštva u Crnoj Gori da postupaju za iste i konkretne slučajeve“, ali da zato „postoje druga krivična dela koja nisu procesuirana u Srbiji i koja nisu zastarela“, kao i da „postoje i krivična dela koja su izvršena u Crnoj Gori i to je ono na čemu radi crnogorsko tužilaštvo“.

„Mi čekamo da vidimo konačan rezultat tužilaštva u Crnoj Gori koje će po našem nadanju biti optužnica pred Višim sudom u Podgorici, gde će neki od ovih koji su ista krivična dela vršili u Srbiji odgovarati za ta ili slična dela koja su vršili u Crnoj Gori“, naveo je Olenik.

Inače, penzionisani vladika Kačavenda bio je poznat i po neumerenom luksuzu i zlatu i pozlati na svom dvoru u Bijeljini, gradu gde, kako pišu mediji, provodi svoje penzionerske dane.

Drugi poznati slučaj, episkopa vranjskog Pahomija, takođe je ostao bez razrešenja. Pahomije je optužen za seksualno zlostavljanje četiri maloletnika od 1999. do 2002. godine. U dva slučaja on je oslobođen zbog nedostatka dokaza, a u druga dva postupka je doveden do zastarevanja.

Širu srpsku javnost svojevremeno je uzburkao i slučaj Ilariona, nekadašnjeg starešine manastira Hopovo, koji je 2001. godine uhapšen zbog sumnje da je u Sremskim Karlovcima izvršio nedozvoljene polne radnje nad maloletnim dečacima. On je najpre osuđen na 10, a potom i na 12 meseci zatvora, ali je Vrhovni sud poništio tu presudu, a predmet je, u međuvremenu, kao i većina drugih, zastario.

Portal N1 pokušao je da dobije informacije i komentar od Info službe SPC, ali nam na mejl nije odgovoreno do objave teksta.

Postupak i pred sudom u Londonu

Visoki Sud u Londonu je januara 2019. zaveo šest tužbi protiv SPC zbog pedofilije. Među tužiocima je bio i Bojan Jovanović. Advokat Mladen Kesar, koji je zastupao oštećene, objasnio je tada da je „neefikasnost domaćih sudova jedan je od glavnih razloga što su se ljudi koji tvrde da su žrtve sveštenika pedofila obratili pravosuđu u stranoj zemlji“.

Sud u Londonu proglasio se nenadležnim u januaru 2020. godine.

Jovanović za N1, međutim, kaže da je u Londonu podneta tužba ne za dokazivanje pedofilije, već parnični postupak.

„Znači, tu su već bili podneti dokazi, veštačenja žrtava i sva potrebna dokumentacija. Do suđenja uopšte nije ni došlo zbog navodne greške advokata u predavanju dokumentacije, što se naravno nije desilo i što je predočeno u žalbenom postupku, što sud nije hteo da prihvati uz neka minorna objašnjenja da postupak ne bi uspeo“, tvrdi Jovanović.

Kako kaže, SPC, naprosto, u tom trenutku „očigledno nije došla na red“.

„Jer je u procesima koji se sad završavaju, poput zaokruživanja državnosti Kosova, onda autokefalnosti Makedonske pravoslavne crkve, SPC je bila potrebna centrima moći. U celom radu suda primećene su radnje koje su išle na ruku SPC, a jasno se video i uticaj sa strane. Na poslednje ročište je, recimo, sudija došao sa već napisanom presudom“, tvrdi Jovanović.

Nakon svih dešavanja i sukoba sa crkvom, Jovanović je osnovao nevladinu organizaciju.

„Da, osnovao sam NVO M-Dina International. Naprosto, moj rad je morao da dobije neki pravni okvir. U organizaciji su mi pomogli ljudi iz Bostona, odakle je krenula priča o pedofiliji u Rimokatoličkoj crkvi. Osoba koja je bila uključena u te događaje prevela je moju knjigu na engleski jezik. U tom radu mi je dosta pomogao i novinar koji je učestvovao u snimanju čuvenog filma (Pod lupom)“, rekao je Jovanović.

Navodi i da je kao član NVO dva puta govorio pred evropskim poslanicima u Briselu.

„Dobio sam podršku Svetskog saveza crkava, Svetske zdrastvene organizacije, UN, mnogih nevladinih organizacija poput SNAPNETWORK, ECA GLOBAL. Učesnik sam mnogih samita na temu značaja prevencije i pomoći žrtvama seksualnog nasilja“, rekao je.

Jovanović zaključuje da bi „u crnim decenijama koje živimo, u kojima oni koji su najgori među nama stalno zagorčavaju život najboljima među nama, crkva trebalo da bude mnogo bliža poštenim siromašnima, nego nekim političarima bez kičme i morala, predsednicima koji vode svoj narod u kulturnu, ekonomsku i duhovnu provaliju“.

„Da je u vrhu Srpske pravoslavne crkve bilo više vizionara i da su bili snažno vezani za svoj narod, SPC nikada ne bi odlikovala Aleksandra Vučića, Milorada Dodika i druge ljude sumnjivog morala. Nijedan orden nikada ne bi došao u nečiste ruke, što je neoprostiva greška i bogohuljenje“, ocenio je Jovanović.

(N1, Karikatura: STUPS)