Odlukom vlasti Srbije da proteraju državljanku Hrvatske, lekarku Arien Stojanović Ivković, koja već 12 godina živi sa suprugom i detetom u Beogradu, nastavljen je niz veoma spornih, ali i sramotnih proterivanja hrvatskih građana.

Iako nije bilo konkretnog zvaničnog obrazloženja, osim šturih navoda da je „organ nadležan za zaštitu bezbednosti Republike Srbije dostavio procenu da boravak državljanke Hrvatske Ivković Stojanović Arien predstavlja neprihvatljivi bezbednosni rizik“, sasvim je sigurno da je razlog za proterivanje to što je ona kritikovala vlast na društvenim mrežama, podržavala studentske proteste i povremeno odlazila na njih.

Zbog toga je lekarki koja radi u osiguravajućoj kući srpska policija 8. aprila uručila rešenje kojim joj se ukida privremeni boravak u Srbiji i zabranjuje ulazak u tu državu na godinu dana.

Ambasador Hrvatske u Beogradu Hidajet Biščević tim povodom upozorio je da slučaj Ivković Stojanović nije usamljen – daleko od toga – jer je u protekla tri meseca 20-ak hrvatskih državljana proterano iz Srbije. Naveo je i kako su mu proteklih dana sve češće postavljana pitanja u vezi s tim da li je moguće putovati iz Hrvatske u Srbiju.

„Posljednjih dana imamo upite raznih hrvatskih udruga i pojedinaca, poput: ‘Smijem li doći u Srbiju?’ Ljudi su zabrinuti, da ne kažem – zastrašeni“, rekao je Biščević za N1 Zagreb.

Hrvatski premijer Andrej Plenković je ranije primetio da proterivanja građana Hrvatske iz Srbije više nisu izolovani slučajevi, već da se radi o „nekakvom sistemu“ koji mora da prestane.

Fluidna formulacija

Naši sagovornici ističu da je formulacija „neprihvatljiv bezbednosni rizik“, kojom se obrazlažu proterivanja, toliko fluidna da u takvu definiciju može da stane mnogo toga podložnog zloupotrebama i da upravo zbog toga srpska Bezbednosno-informativna agencija (BIA) u odlukama o proterivanju i daje tako neprecizna obrazloženja.

Rodoljub Šabić, advokat i nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, navodi da Zakon o strancima predviđa da „neprihvatljiv bezbednosni rizik postoji ukoliko raspoloživi podaci i saznanja ukazuju da stranac zagovara, podstiče, pomaže, priprema ili preduzima aktivnosti kojima ugrožava ustavno uređenje i bezbednost Republike Srbije, dobra zaštićena međunarodnim pravom i nacionalnu, regionalnu i globalnu bezbednost od značaja za Republiku Srbiju i pravni poredak“.

Ističe da je jasno da u takvu fluidnu definiciju može da stane mnogo toga, ali da nikako nije dobro da se ta mogućnost zloupotrebljava.

„Smisao norme je zaštita ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, a ne zaštita dnevnopolitičkih interesa neke, vladajuće političke opcije. U sukobu je i sa pravnom i sa elementarnom logikom da neko ko nije počinio, čak ni pripremao izvršenje nekog krivičnog dela predstavlja neprihvatljiv bezbednosni rizik“, ističe Šabić.

Podseća da Ustav Srbije jemči slobodu mišljenja i izražavanja i da je ta sloboda univerzalna, odnosno da nije rezervisana za državljane Srbije, već da je garantovano i strancima koji borave u Srbiji.

„Apsurdno je bilo koga samo zbog izražavanja mišljenja, samo zato što se koristi ustavom zajamčenim pravom, izložiti bilo kakvim sankcijama“, naglašava Šabić.

Sankcionisanje cijele porodice

Ocenjuje da je u tom kontekstu „posebno markantan slučaj besmislenog, objektivno brutalnog sankcionisanja“ Arien Stojanović Ivković, a sa njom i sankcionisanja dva državljanina Srbije, njenog supruga i deteta.

Šabić navodi da je Stojanović Ivković podržala studentske proteste i njihove zahteve prisustvom na nekoliko uličnih skupova, ali i na društvenim mrežama, i da je, na Instagramu, kao lekarka, osudila ulazak predsednika Srbije Aleksandra Vučića u jedinicu intenzivne nege u Urgentnom centru u Beogradu gde je Vučić bez rukavica dodirivao ljude povređene u požaru u Kočanima. Taj potez Vučića, kao bezobziran propagandni čin, osudili su mnogobrojni državljani i Srbije i Severne Makedonije, a studenti Medicinskog fakulteta u Beogradu čak su kao dodatni zahtev izneli sankcionisanje onih koji su dopustili Vučiću da se tako ponaša.

U tom kontekstu Šabić navodi da istraživanja javnog mnjenja pokazuju da 60 odsto punoletnih građana Srbije podržava aktuelne studentske proteste i pita da li „organ nadležan za zaštitu bezbednosti Republike Srbije“ zaista ozbiljno procenjuje da bezmalo dve trećine građana predstavlja „neprihvatljiv bezbednosni rizik“ za sopstvenu zemlju.

„Sasvim izvesno još veći procenat građana, lekara pogotovo, nema razumevanja za ulazak predsednika praćenog kamarilom TV izveštača u jedinicu intenzivne nege, a posebno za dodirivanje povređenih golim rukama“, kaže Šabić.

Navodi da nema dostupnih pouzdanih podataka koliko tačno stranih državljana je proterano iz Srbije, da se zna da je bilo i proterivanja državljana Italije, Rumunije i Albanije, ali da je „po svemu sudeći hrvatskih – najviše“.

„Politikanti širom sveta, a naročito u zemljama bivše Jugoslavije, dobro znaju da su podsećanja na tragična događanja iz prošlosti poput onih iz vremena Drugog svetskog rata i kasnije iz vremena raspada zajedničke države, te širenje negativnih predrasuda o drugim, pogotovo susedima, vrlo efikasno sredstvo za rasplamsavanje raznih emocija, a tim i skretanje pažnje sa aktuelnih, društveno važnih tema. I to sredstvo često koriste, pa ovde, ako iz bilo kojih razloga u tu svrhu nisu zgodni Hrvati, često posluže i Bošnjaci i Albanci, po potrebi i neko treći“, zaključuje Šabić.

Namjerno se izostavljaju činjenice

Direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović takođe naglašava da je formulacija „neprihvatljivi bezbednosni rizik“ bezoblična i da bi nadležni organ, odnosno BIA trebalo da u svom rešenju o proterivanju navede činjenice zbog kojih neko predstavlja takav rizik.

„Dosadašnja praksa proterivanja i uskraćivanja boravišnih dozvola u Srbiji pokazala je međutim da BIA namerno ne navodi činjenice. Kada bi BIA navela šta za nju konkretno predstavlja neprihvatljiv bezbednosni rizik, sud bi to mogao da oceni kao nezakonito“, ocenjuje Petrović.

Naglašava da osnov za proterivanje ne može da predstavlja to što neko slobodno izražava svoje mišljenje ili protestuje. Kao i Šabić, podseća da pravo na okupljanje i slobodu govora imaju i stranci u Srbiji.

Petrović ističe da je posebno zabrinjavajuće to što su proterivanja postala učestala u slučajevima građana Hrvatske.

Dodaje da to može da se poveže sa propagandnim narativom vlasti da su studentski protesti u Srbiji zapravo obojena revolucija iza koje stoje zapadne sile, pri čemu se posebno se apostrofiraju Hrvatska i njena služba bezbednosti.

„Vlast u Srbiji je na putanji koja vodi ka primeni veće represije i prema sopstvenim građanima i prema stranim državljanima, a sve po osnovu verbalnog delikta, jer ukoliko neko kritikuje vlast on odmah postaje unutrašnji ili spoljašnji neprijatelj“, ukazuje Petrović.

Podseća i na nedavna privođenja kritičara vlasti u Srbiji zbog toga što su njihove izjave namerno lažno interpretirane u tabloidima, te ocenjuje da sve to može da se podvede pod takozvani verbalni delikt, odnosno politički zločin.

Zašto su baš Hrvati pogodni za protjerivanje?

Upitan zbog čega su baš Hrvatska i Hrvati – koje srpski tabloidi vrlo često i bez ikakvih sankcija zbirno nazivaju „ustašama“ – pogodni za proterivanje, Petrović kaže da to koji će se narod ili država naći na meti tabloida u Srbiji zavisi od „procene i datog momenta“.

„Ranije su Albanci predstavljali jednu od najvećih pretnji po bezbednost Srbije i njenih građana, ali se to smenjuje. U jednom trenutku to su Albanci, a u drugom Hrvati“, kaže Petrović.

Ukazuje da se to veoma dobro vidi u istraživanjima javnog mnjenja, u kojima su upravo Hrvatska i Albanija na samom vrhu liste država koje građani Srbije vide kao najveći izvor pretnji po njihovu i bezbednost Srbije.

„Trenutno je na vrhu tog spiska Hrvatska zbog toga što su značajan deo glasačkog tela ljudi izbegli sa tih prostora. Vlast je i ranije imala propagandu koja je predstavljala Hrvatsku kao velikog neprijatelja Srbije, pa isticanjem Hrvata i Hrvatske kao najznačajnijih pretnji žele da homogenizuju svoje biračko telo, jer je očigledno da se ono osipa u proteklih nekoliko meseci. To je zapravo pokušaj vlasti da evocira negative emocije koje postoje kod tih ljudi“, zaključuje Petrović.

(Al Jazeera/karikatura: STUPS)