Rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o osudi ruske deportacije ukrajinske dece, usvojena je uz podršku 91, od ukupno 193 države članice.

Sažetak

• Srbija nije učestvovala u glasanju o rezoluciji Ujedinjenih nacija kojom se osuđuje ruska deportacija ukrajinske dece za vreme invazije.
• Uz Tursku, Srbija je jedina kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji, koja nije glasala za usvojenu rezoluciju.
• Glasove „za“ predvodile su SAD i članice EU, dok je „protiv“ bila Rusija i njeni tradicionalni saveznici – poput Belorusije i Severne Koreje.
• Ukrajinska ambasada je poručila da računa da će se Srbija pridružiti zajedničkoj evropskoj politici prema „državi agresoru“ Rusiji i da će pomoći povratak dece u Ukrajinu.

Beograd vodi sopstvenu spoljnu politiku, sledeći svoje nacionalne interese – poruka je iz Kijeva, nakon što je glas Srbije izostao na usvajanju rezolucije u Ujedinjenim nacijama (UN), kojom se osuđuje ruska deportacija ukrajinske dece tokom rata.

„Svesni smo složenosti sadašnjeg trenutka, kada je Kremlj počeo otvoreno da ucenjuje Srbiju, odlažući rešavanje pitanja snabdevanja energijom“, ocenila je ukrajinska ambasada u Beogradu za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Rezolucija, kojom Generalna skupština UN-a zahteva od Kremlja da osigura „hitan, bezbedan i bezuslovan povratak sve ukrajinske dece koja su prisilno premeštena ili deportovana“ u Rusiju, usvojena je 3. decembra.

Rezoluciju je podržala 91, od ukupno 193 države članice UN-a.

„Za“ su glasale Sjedinjene Države i članice Evropske unije (EU).

Podržali su je i kandidati za članstvo u EU sa Zapadnog Balkana – Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Crna Gora, Albanija.

Ali, izostao je glas srpskog predstavnika.

Uz Tursku, Srbija je jedina država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji koja nije učestvovala u glasanju.

Ukrajinska ambasada u Beogradu poručuje za RSE da se nadaju da će Srbija podržati međunarodne napore za postizanje mira u Ukrajini, što uključuje i povratak odvedene ukrajinske dece.

„Računamo na to da će se zemlja kandidat za članstvo u EU pridružiti zajedničkoj evropskoj politici prema državi agresoru Ruskoj Federaciji i da će nam pomoći da vratimo našu decu u Ukrajinu“, navela je Ambasada Ukrajine.

Vlada Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova do objave teksta nisu odgovorili na pitanja RSE o glasanju u UN.

Zašto je izostao glas Srbije?

Igor Novaković iz nevladinog ISAC fonda ocenjuje da je reč o balansiranju Srbije u trenutku kada ima otvorena dva energetska pitanja sa Rusijom.

„Pretpostavljam da je to bio razlog za ovaj potez“, naveo je.

Beograd pokušava da reši problem sa Naftnom industrijom Srbije, koja je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva.

Istovremeno očekuje produžetak ugovora o dugoročnom snabdevanju ruskim gasom s obzirom da je Srbija i dalje dominantno zavisna od Rusije u snabdevanju ovim energentom.

Novaković smatra da bi, ako Srbija nastavi trend izostanaka sa glasanja po sličnim pitanjima, verovatno došlo do snažnije osude sa Zapada.

Dodaje da to predstavlja izazov u kontekstu odnosa Srbije sa EU i njenim članicama, a u kontekstu pregovora Srbije o pridruživanju.

„Pitanje za Brisel je kako će oni shvatiti ovaj izostanak glasanja i da li je Srbija iskomunicirala ovakvu odluku sa Briselom“, dodao je.

Na pitanja kako bi postupak Srbije mogao da utiče na odnose sa Sjedinjenim Državama i Evropskom unijom, koje su podržale rezoluciju, za RSE nije odgovoreno iz Brisela i Vašingtona.

Srbija duže od tri godine, odbija da se uskladi sa zapadnim sankcijama Moskvi zbog invazije na Ukrajinu, zbog čega nailazi na kritike Sjedinjenih Država i Evropske unije.

Osvrćući se na države koje nisu učestvovale u glasanju 3. decembra u Ujedinjenim nacijama, Novaković primećuje da neke od njih takođe imaju otvorena pitanja sa Rusijom.

Kao primer navodi Siriju koja i nakon promene režima ima na svojoj teritoriji rusku vojnu bazu.

„To su uglavnom zemlje koje iz određenih taktičkih razloga nisu pristupile glasanju“, dodao je.

Prijateljske odnose sa Rusijom u doba invazije na Ukrajinu, vlasti u Srbiji pravdaju zavisnošću od ruskih energenata i podrškom Moskve u osporavanju nezavisnosti Kosova.

SAD podržavaju zahtev da Rusija vrati otetu ukrajinsku decu

Sjedinjene Države su u Ujedinjenim nacijama predvodile grupu od 91 države koje rezolucijom zahtevaju od Kremlja da prekine s praksom deportacije ukrajinske dece u Rusiju.

Usvajanje dokumenta usledilo je dan nakon što su specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa, Stiv Vitkof, i njegov zet Džared Kušner, u Kremlju razgovarali sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o tome kako okončati najsmrtonosniji evropski sukob od Drugog svetskog rata.

Rusija i još 11 zemalja glasale su protiv rezolucije, dok je 57 država bilo uzdržano.

Rezolucije Generalne skupštine nisu obavezujuće, ali imaju težinu kao odraz globalnog stava.

Ukrajina optužuje Rusiju da je od početka invazije otela desetine hiljada ukrajinske dece i odvela ih u Rusiju ili na teritorije pod ruskom okupacijom, bez pristanka porodica ili staratelja.

Moskva je ranije tvrdila da „štiti ranjivu decu iz ratne zone“.

Američka prva dama, Melanija Tramp označila je povratak ukrajinske dece iz Rusije kao jedan od svojih prioriteta u međunarodnim pitanjima.

U oktobru je izjavila da je obezbedila „otvoren kanal komunikacije“ sa Putinom i da je deo dece već vraćen porodicama, dok bi još njih trebalo uskoro da bude vraćeno.

Međunarodni krivični sud izdao je nalog za hapšenje Putina u martu 2023, optužujući ga za ratni zločin ilegalne deportacije stotina dece iz Ukrajine.

Rusija je taj potez osudila kao „sramotan i neprihvatljiv“.

Kako je Srbija ranije glasala u Ujedinjenim nacijama?

Od početka ruske invazije na Ukrajinu, Srbija je podržala više rezolucija Ujedinjenih nacija kojima se ističe poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine.

Tako je u martu 2022. podržala dve rezolucije – jednom je osuđena ruska agresija, a drugom je od Rusije zatraženo da momentalno prekine rat protiv Ukrajine.

U aprilu iste godine, Srbija je glasala za isključenje Rusije iz Saveta Ujedinjenih nacija za ljudska prava, a u oktobru 2022. je podržala rezoluciju kojom je Generalna skupština UN osudila rusku aneksiju četiri ukrajinska regiona.

Srbija je uzdržana bila u novembru 2022, prilikom glasanja o rezoluciji kojom se Rusija poziva na odgovornost zbog invazije, uz obavezu plaćanja odštete Kijevu.

Sve ostale zemlje Zapadnog Balkana tada su glasale za usvajanje te rezolucije.

Na treću godišnjicu ruske invazije na Ukrajinu, Srbija je 24. februara 2025. u Generalnoj skupštini podržala rezoluciju koju su predložili Ukrajina i njeni saveznici iz Evropske unije.

Njome je potvrđena podrška Ukrajini i njenom teritorijalnom integritetu, uz osudu Rusije.

Ali, podrška Srbije trajala je kratko.

Ubrzo nakon glasanja, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da je delegacija Srbije „greškom“ glasala „za“ i da je trebalo da bude uzdržana.

On se izvinio građanima Srbije i kazao da „sam snosi krivicu za to“.

Dan nakon glasanja, 25. februara, izvinjenje je prihvatio Kremlj.

„Brza reakcija predsednika Srbije na slučajno glasanje njegove zemlje u korist antiruske rezolucije UN dopala se Moskvi“, izjavio je tada portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„Tehničke greške se dešavaju“, dodao je.

Srbija je i zvanično u Ujedinjenim nacijama promenila glas u „uzdržano“, a šef diplomatije Srbije Marko Đurić je tada izjavio da je „time stavljena tačka na tu temu“.

A nezadovoljstvo je potom iskazao Kijev.

„Nismo naročito zadovoljni promenom glasanja. Jedan od razloga je i što se o Rezoluciji glasalo na godišnjicu početka ruske agresije“, izjavio je ukrajinski ambasador u Beogradu Volodimir Tolkač za televiziju Insajder.

Rekao je tada i da bi mu bilo „interesantno da razume“ koje su to promene uticale na Srbiju da izmeni stav, iako ne mogu da utiču na samostalne odluke Beograda.

Istakao je i da Kijev ceni podršku koju je Srbija upućivala Ukrajini od početka rata.

Između ostalog, Srbija je u Ukrajinu slala humanitarnu pomoć, a predsednik Aleksandar Vučić se u više navrata sreo sa ukrajinskim kolegom Volodimirom Zelenskim.

A američki zvaničnici su prethodnih godina izjavljivali da Srbija „čineći svoje oružje dostupnim, pomaže Ukrajini da odbrani suštinski princip međunarodnog prava“.

To je sredinom 2024. izjavio tadašnji pomoćnik državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Džejms O’Brajen.

Ruska spoljna obaveštajna služba optužila je u par navrata Srbiju da isporučuje municiju Ukrajini, nakon što su godinama unazad pojedini mediji pisali o tome da srpsko oružje i municija preko trećih zemalja završavaju u rukama ukrajinskih vojnika.

Zvanični Beograd je više puta demantovao da Srbija direktno izvozi oružje Ukrajini ili Rusiji, uz ocenu da „ne može da utiče na to“ da li će srpsko oružje iz trećih zemalja završiti na ukrajinskom frontu.

Beograd je u junu saopštio da je obustavio izvoz municije, naoružanja i vojne opreme proizvedene u Srbiji, nakon kritika iz Moskve i u jeku izraelsko-iranskog sukoba.

Bez usaglašavanja sa evropskim sankcijama

Evropska unija je do sada uvela 19. paketa sankcija Kremlju.

Beograd se nije usaglasio ni sa jednim.

Zbog toga je na meti kritika Brisela, koji od Srbije, kao države kandidata za članstvo traži da se u potpunosti uskladi sa evropskom spoljnom politikom.

Tu poruku je srpskim vlastima prenela i šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

„Moram da vas pohvalim zato što ste 61 odsto uskladili svoju inostranu politiku sa našom, ali je potrebno postići i više. Želimo da računamo na Srbiju kao na pouzdanog partnera“, rekla je Ursula fon der Lajen u Beogradu 15. oktobra.

Pored odbijanja sankcija Kremlju, podrška Beograda izostaje i kada je reč o većini deklaracija Evropske unije, kojim se osuđuju potezi Moskve i sankcionišu visoki ruski zvaničnici koji su proteklih godina bili gosti Beograda.

Ipak, Srbija je podržala nekoliko deklaracija Brisela, poput onih kojima se osuđuje ruska aneksija ukrajinskih regiona.

Srbija insistira na očuvanju ukrajinskog suvereniteta zbog svog otvorenog pitanja – spora sa bivšom pokrajinom Kosovom, čiju nezavisnost zvanični Beograd ne prihvata.

Prema podacima zvanične Prištine, Kosovo je od proglašenja nezavisnosti 2008. godine priznalo više od 100 svetskih država, dok Srbija osporava tu brojku i lobira u svetu za povlačenje priznanja.

Kosovo nema stolicu u Ujedinjenim nacijama.

U grupi država koje ga ne priznaju je i Ukrajina. 

(Radio Slobodna Evropa, foto: Pixabay)