Žene iz generacije Z predstavljaju najlevičarskiju demografsku grupu u savremenoj istoriji SAD: „Postoji očigledna rodna podela.“

Kada je Emili Gardiner prvi put počela da obraća pažnju na politiku, imala je 15 godina i tek je započinjala srednju školu 2016. godine. Bio je to početak prve Trampove administracije – trenutak koji je politizovao mnoge mlade Amerikance.

Sada, sa 23 godine, Emili radi kao pomoćnica u biblioteci u istočnom Konektikatu i piše drugu verziju svog romana iz žanra fantazije za odrasle. Sebe opisuje kao „definitivno levičarku, ne liberalnu“.

„Odrasla sam uz politički aktivne roditelje“, kaže Emili, „ali mislim da mnogi moji stavovi potiču i iz činjenice da sam pripadnica autohtonog naroda. Moja zajednica mnogo ceni suverenitet.“

Dodaje: „Mislim da mnogi od nas koji se identifikujemo kao levičari a ne liberali, osećamo da su i demokrate i republikanci na neki način popustili pred autoritarizmom“. Veruje da milijarderi imaju preveliki uticaj na demokrate i da su „liberali malo manje društveno angažovani, skloni centru i spremni da kompromituju svoje vrednosti“.

Njene reči odražavaju generacijski stav među mladima, posebno mladim ženama – da u vremenu kada je toliko toga ugroženo, umerenost deluje kao predaja. Širom zemlje, žene iz generacije Z poput Emili predstavljaju najlevičarskiju demografsku grupu u modernoj istoriji SAD.

To, međutim, nije slučaj sa muškarcima iz generacije Z, čiji su stavovi uglavnom bliži nacionalnom proseku, pokazuje nedavna anketa 19th News/SurveyMonkey. Prema njoj, samo 26% žena iz generacije Z odobrava način na koji predsednik Tramp obavlja svoj posao, u poređenju sa 47% muškaraca iz iste generacije. Nacionalni prosek iznosi 43%.

„Definitivno postoji rodna podela“, kaže Lili, 24-godišnjakinja iz Severne Karoline koja radi u pravnim službama. „Mnogi muškarci iz moje generacije, primetila sam, više naginju desnici.“ Veruje da je to zato što mnoga pitanja koja su važna levičarima direktnije utiču na žene nego na muškarce. Žene moraju da se bave politikom jer od toga zavise njihovo zdravlje i bezbednost.

„Nažalost, mislim da ljudi često mare samo za probleme koji utiču na njih lično“, dodaje.

Za Rebeku J., 26-godišnjakinju iz Vašingtona, politika nikada „nije bila stvar izbora“.

„Ja sam trans osoba“, kaže ona. „Dakle, politika je oduvek bila deo mog života.“ Odrasla u konzervativnoj porodici, sebe opisuje kao „socijalistkinju, ali više u smislu socijaldemokratkinje – po evropskim standardima levičarku“.

Ono što joj je sada najvažnije jesu materijalni uslovi. „Ekonomska pitanja su veoma važna“, kaže. „Sva ova društvena pitanja s kojima se suočavamo – poput abortusa, prava trans i kvir osoba – zapravo su posledica ekonomskih problema.“

Rebeka je ranije radila u IT sektoru, a sada radi u dostavi. Nestabilnost, kaže, prožima sve. „Ljudi su toliko preopterećeni pukim preživljavanjem, da je to zgodno za milijardere – jer dok se narod zamajava ‘kulturnim ratovima’, niko ne pita zašto je stanarina nepodnošljivo visoka.“

Poput mnogih svojih vršnjakinja, i ona vidi Demokratsku i Republikansku stranku kao zatvoren duopol„jer ne žele da poprave sistem – to im je strategija“.

Istraživanja pokazuju da je generacija Z manje sklona od starijih da veruje u meritokratske narative o društvenom usponu. Mladi su mnogo skeptičniji prema ideji da je „težak rad dovoljan da uspeš“.

I baš kao Emili i Rebeka, sve više pripadnika generacije Z odbacuje etiketu „demokrata“ ili „liberal“, smatrajući da ti pojmovi, kao i sama Demokratska stranka, više ne predstavljaju njihove stavove o brojnim pitanjima.

Rejčel, 26-godišnja službenica iz Mičigena, deli to mišljenje. „Identifikujem se kao levo orijentisana, ne kao liberalna“, kaže. „‘Liberal’ se koristi za demokrate, a ja sam mnogo više levo, do te mere da ne želim da budem pod istim kišobranom. Liberalizam je i dalje kapitalistička ideologija, a ja sebe smatram antikapitalistkinjom.“

Za Lili su najhitnija pitanja reproduktivna prava i ekonomska nejednakost. „Definitivno zdravstvena zaštita, posebno žensko zdravlje, situacija u Gazi i sve ekonomsko što utiče na naš rad“, kaže. „Strastvene smo, ali razočarane svojom partijom. Mislim da mnogi u mojoj generaciji žele da Demokratska stranka krene u drugom, pravcu koji je će biti više levo.“

Internetski algoritmi takođe igraju veliku ulogu u oblikovanju pogleda na svet. Mladi mnogo češće konzumiraju vesti putem TikToka, Instagrama i Reddita. Istraživanja pokazuju da algoritmi društvenih mreža brzo pojačavaju ekstremno mizogine sadržaje, naročito kada procene da je korisnik mladi muškarac.

Muškarci iz generacije Z češće od „bejbi bumera“ veruju da je feminizam doneo više štete nego koristi. Stručnjaci navode uticaj influensera poput Endrua Tejta i polarizujuće efekte onlajn sadržaja kao glavne razloge ove promene stavova.

Za žene iz generacije Z jasno je da je njihov pomak ulevo duboko povezan s blizinom rizika. Njihova generacija je stasavala uz klimatsku krizu, dugove, nesigurna radna mesta i sve veću pretnju autoritarizma. One kompromis ne vide kao znak pristojnosti, već kao opasnost. Ako su starije generacije politiku shvatale kao pregovaranje, žene iz generacije Z vide je kao samoodbranu.

„Obe stranke su u džepovima milijardera“, kaže Emili.

„Ne osećamo da nas iko predstavlja“, dodaje Lili, „većina ljudi na vlasti su stariji muškarci. Možda jednostavno ne razumeju kroz šta prolazi mlada žena.“

Marina Danbar (The Guardian, prevod: Autonomija)