Šta je to u knjigama što tera osobu da zbog njih ostane u kući koja gori, pitao se protagonista modernog distopijskog klasika Farenhajt 451. Stanovnici Sarajeva pitali su se u avgustu 1992. godine šta je to što nekoga natera da pali knjige. Istoričar Nikolas Mol, koji skoro dve decenije živi u Bosni i Hercegovini, kaže da se iza ovakvog postupka uvek krije kulturocid.

Opsada Sarajeva trajala je skoro četiri godine, a arhitektonski simbol ovog grada – zgrada Vijećnice od početka je bila na meti granata Vojske Republike Srpske sa okolnih brda. Najveća šteta naneta ovoj građevini iz austrougarskog perioda desila se u noći između 25. i 26. avgusta 1992. godine, kada je uništena ne samo arhitektonska, već i knjiška građa.

Zgrada je služila kao narodna i univerzitetska biblioteka od završetka Drugog svetskog rata. Nakon granatiranja, oko 80 odsto, što je više od dva miliona dokumenata, knjiga i časopisa nestalo je u plamenu. Nikolas Mol kaže da je Vijećnica bila veoma važna ustanova kako za Sarajlije, tako i za celu Bosnu i Hercegovinu, jer je dobrim delom predstavljala arhiv kulturne baštine.

’’Vijećnica je sadržala simbole stare Bosne i Hercegovine, i nije slučajno da je Vojska Republike Srpske odlučila da uništi baš ovu zgradu, da uništi simbol multietničnosti, zato je ovo kulturocid, rat protiv kulture,’’ rekao je Mur.

Vijećnica i mladi u Sarajevu

Lepota prostora ove građevine, kao i kulturni i edukativni sadržaj okupljali su i mlade pre rata. Danas je Vijećnica, renovirana po originalnom austrougarskom formatu, pretvorena u izložbeni prostor, karta se naplaćuje, a iznajmljuje se i za građanska venčanja i druge događaje.

Senedin Hrnjica, koji se pre sedam godina doselio u Sarajevo, kaže da Vijećnica njemu predstavlja simbol ličnog životnog puta i tranzicije iz malog mesta u grad.

’’Ne bih ja nju dovodio u vezu sa ratom, ona je renovirana 2014. godine i izgleda identično. Ipak, više nije biblioteka, prosječnom čoveku nije dostupna, Vijećnica treba biti otvorena za sve. Ipak, razumijem da je ovo takođe dobar način da se ispoštuje prostor i zaradi novac’’, kaže Senedin.

Aktivistkinja i članica Centra za postkonfliktna istraživanja Irma Ahmetspahić rođena je u Sarajevu i kaže da Vijećnica ima mnogo toga da ponudi mladima i danas, kroz razne seminare i kulturne sadržaje. Ona primećuje da njena generacija zbog istorijske pozadine često ne ume da prepozna lepotu i dobrobiti Vijećnice.

’’Postoje dvije struje mladih, oni koji u maksimalno pozitivne svrhe izučavaju i poštuju simboliku građevine, ali i oni za koje sarajevska Vijećnica nije ništa drugo do sjećanje na bol i rat. Ova podjela se reflektuje na svakodnevicu u Sarajevu, ali i na kompletnom Zapadnom Balkanu’’, kaže Irma.

Vijećnica u kolektivnom sećanju mladih iz Srbije

Paljenje biblioteke nije događaj bez presedana u istoriji Zapadnog Balkana. Narodna biblioteka u Beogradu uništena je u nacističkom bombardovanju 1941. godine, i iako nije renovirana, svakog 6. aprila obeležava se godišnjica od njenog razaranja. S druge strane, ispitivanje javnog mnjenja iz 2020. godine otkriva da više od 50 odsto opšte populacije iz Srbije tvrdi da nije uopšte znalo za opsadu Sarajeva, samim i tim ni za spaljivanje Vijećnice.

Politikolog Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava kaže da postoji dovoljno razloga za simetriju ova dva događaja, ali da ih ne treba simplifikovati, te da kultura sećanja na bombardovanje Narodne biblioteke ne sme da potire kulturu sećanja na Vijećnicu.

“U Srbiji se redovno uči kada je i na koji način uništena biblioteka u Aprilskom bombardovanju. Naravno, za neke detalje je ipak potrebno dodatno interesovanje. Slično je, ali još problematičnije, kada se uči o događajima iz devedesetih zato što postoji toliko različitih i isključivih narativa, na primer o opsadi Sarajeva. Zato je komplikovano ponuditi objektivan prikaz tih događaja,“ rekao je Milosavljević.

On je dodao da postoji određena doza šoka kada se mlada osoba, posebno kada je neinformisana, susretne sa nečim što liči na pripisivanje kolektivne krivice, kao što to čini tabla ispred Vijećnice, na kojoj piše da su za spaljivanje “dva miliona knjiga časopisa i dokumenata“ krivi “srpski zločinci“. Ovakvi šokovi mogli bi se sprečiti razvijenom regionalnom omladinskom politikom, a Milosavljević kaže da nju nosi samo civilni sektor, dok vlast sa svojim institucijama stoji po strani.

Natpis pored ulaza u Vijećnicu izaziva debatu među etničkim grupama u Bosni i Hercegovini, a ponekad i neprijatnost za Srbe koji je posećuju, ako nisu upoznati sa njenom istorijom. O tome da mladi iz Srbije ne znaju mnogo o rušenju i paljenju simbola kulture Bosne i Hercegovine, svedoče i naši sagovornici.

Master studentkinja prava Kaća Toković posetila je Sarajevo prvi put ove godine, i iako je znala da mora posetiti Vijećnicu, jer je, kako kaže, estetski lepa zgrada, začudila ju je spomen-ploča ispred ulaza.

’’Nisam znala da je spaljena, da je do pre nekoliko godina bila ruševina, nisam znala da je toliko knjiga uništeno. To je verovatno i moj propust, ali smatram da je veliki propust i formalnog obrazovanja. Neko je spalio milione knjiga u moje ime, ja o tome ništa nisam učila u školi, a školujem se već šesnaest godina“, navodi Kaća.

Novinar i aktivista Ivan Subotić takođe je tek po dolasku u Sarajevo saznao za paljenje Vijećnice, i kaže da je tokom posete gradu promenio perspektivu, kada je u pitanju sadržaj spomen-ploče.

’’Kad sam prvi put video spomen-ploču nije mi bilo svejedno, pomislio sam da zločin treba biti obeležen, ali da se to moglo postići na leksički drugačiji način. Vremenom sam se suočio sa stvarima iz prošlosti, i sada gledam na to iz druge perspektive, iz perspektive pomirenja. Nije na meni da odlučujem šta će na toj tabli pisati,’’ rekao je Subotić

Vijećnica obeležava 125 godina od otvaranja

Na levoj obali Miljacke 1892. godine počinje sa izgradnjom Sarajevska Vijećnica, na kojoj su za četiri godine radila trojica arhitekata. Prvi je bio Karlo Paržik, koji je smenjen zbog nesuglasica sa naručiocima iz austrougarskog vrha. Zamenjen je arhitektom Aleksandrom Vitekom, koji inspiraciju traži u kairskoj džamiji. Nakon nekoliko godina rada na zgradi Vijećnice, te zbog pritisaka koje je osećao, Vitek je izvršio samoubistvo, a njega je na mestu arhitekte zamenio Ćiril M. Iveković. Radovi su završeni 1894. godine, ali je Vijećnica otvorena dve godine kasnije, kada je baron Ivan Apel zgradu zvanično predao na korišćenje Gradskom poglavarstvu.

---

Ovde pročitajte srodne članke naših mladih kolega iz Bosne i Hercegovine i Srbije!

---

Vijećnica ove godine proslavlja 125 godina od otvaranja, i još uvek predstavlja simbol grada Sarajeva i svega onoga što se u njemu dogodilo za to vreme.

Sarajka Irma Ahmetspahić sa posebnom ljubavlju govori o svom gradu, njegovom simbolu i poruci koju šalje svima onima koji dođu.

’’U Sarajevu sve ima dušu, pa tako i Vijećnica. Ona, kao osoba, odiše nadom i pozitivom, i nakon svega što je doživela šalje poruku za sve one koji žele: da mogu napredovati, razvijati se i postati bolji,“ zaključuje Irma.

Anja Lalović i Kristina Gadže (Autonomija)

Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!

Članak je napisan uz podršku Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO) i Evropske unije (EU). Njegov sadržaj je isključivo odgovornost Nezavisnog društva novinara Vojvodine i partnerske organizacije Zaboravljena djeca rata i ni na koji način ne reflektuje stavove RYCO-a i/ili EU“.