I Zapadnom Balkanu smeši se svetla budućnost. Evropska. Na čelu balkanskih država biće lideri koji se neće amaterski baviti politikom. Oni će formirati političko liderstvo na najvišem nivou, a to će podrazumevati da će umeti da pospeše proces demokratizacije društva, znaće kako, (a i želeće) da podignu standarde ljudskih prava i prava manjina iznad političkog i nacionalnog interesa. Ta će gospoda civilizovano, dobronamerno i evropski pristojno razgovarati sa liderima susednih zemalja, a sa komšijama će razvijati duh tolerancije, saradnje i pomirenja…

Prethodni pasus možda jeste (pusta) želja, ali nije bajka, ne samo zbog toga što se ne zna hoće li se završiti venčanjem i srećom do kraja života, već zbog toga što je ova svojevrsna balkanska skaska počela ovih dana da biva stvarnost: u Nišu je Regionalna akademija za demokratiju (RAD) organizovala prvi u nizu seminara u okviru projekta za izgradnju evropske budućnosti Balkana i nove političke kulture. Do sada jedinstvenu inicijaivu podržala je Evropska unija, Balkanski fond za demokratiju i Međunarodni Višegrad fond. Projekat sprovodi sedam organizacija civilnog društva, članica Mreže za političke studije, koja deluje pod pokroviteljstvom Veća Evrope.

Učesnici Akademije izabrani su iz redova vodećih mladih političara Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Makedonije i Kosova, koji već imaju značajne poruke i rad na razini države ili svojim političkim strankama. To su državni sekretari, zamenici i pomoćnici ministara, članovi parlamenta, diplomate, istaknuti gradonačelnici i lideri regija odnosno kantona. Oni će pohađati seminare, koji će se održavati u zemljama Zapadnog Balkana, nakog čega će studijski boraviti u Berlinu i Severnoj Irskoj. Teme edukacija su: Pravda i bezbednosna saradnja, ljudska i manjinska prava i izgradnja demokratskih institucija.

Srećom, učesnici ovog trogodišnjeg projekta – koji će okupiti 150 učesnika, po sedmoro godišnje iz svake zemlje – nisu samo iz političke aree. U radu Akademije, kao jedna od sedam osoba iz Srbije, učestvuje i diplomirana pravnica Eva Vukašinović, zamenica Pokrajinskog obmudsmana za zaštitu prava nacionanih manjina. Poziv da učestvuje u projektu selekcije i edukacije pripadnika političke elite – koja bi u vremenu koje dolazi trebalo da preuzme upravljanje zemljom i donosi, ili snažno utiče na donošenje najvažnijih odluka – Eva je stekla (a, kako bi drugačije) radom, školovanjem i kompetencijom najviše u oblasti zaštite i unapređenja prava manjina, imovinskog prava, zaštite životne sredine i ostvarivanja prava osoba sa invaliditetom.

– Dobro je i dragoceno što smo okupljeni i što razgovaramo i razmenjujemo iskustva, pre svega zbog toga što su putevi kojim idu promene u zemljama Zapadnog Balkana veoma slični – kaže Eva Vukašinović. – Možda je zakonodavstvo jedan od najboljih primera za to. U ovoj oblasti sve nove države nastale raspadom SFRJ u procesu približavanja Evropskoj uniji, gotovo bez kriterijuma, prepisuju zakone EU, što je potpuno pogrešno. Ovde smo, pak, kao stručnjaci iz čitave regije, okupljeni da razmenimo iskustva i pronađemo sopstvene načine kako da zakonodavno uredimo pojedine oblasti uvažavajući balkanske specifičnosti. A, ne da, umesto toga, jurimo za EU preslikavajući njihove modele koje potom teško ili uopšte ne možemo da sprovedemo. U isto vreme, naši političari su skloni da za sve nađu opravdanje u zahtevima Evropske unije! A, rečenica – to Evropa traži od nas – je najčešće izgovor i pokriće za ono što hoće da nam nametnu! Mi, na žalost, živimo u paralelnom svetu. A, istina je sasvim drugačija – prvo i najvažnije što Evropa traži je da primenjujemo sopstvene propise, jer samo u tom slučaju možemo da govorimo o pravnoj državi! Propisi u Srbiji su, velikom većinom, korektni. Problem je što mi ne primenjujemo propise koje smo sami doneli! Od nas bi mnogi u Evropi mogli da prepisuju kada govorimo o propisima iz oblasti nacionalnih manjina, odlični su i temelje se na evropskim vrednostima, kao i naši zakoni o diskriminaciji, o ravnopravnosti polova, o zabrani zlostavljanja na radu, o službenoj upotrebi jezika i pisma, a svakodnevno smo svedoci da nikom ne pada na pamet ni da ih pročita, a ne da ih primenjuje u praksi! Sve ovo kazuje da u Srbiji nema političke volje za primenu zakona!

Odliv mozgova i građanska prava

Ne sme se ni zaboraviti kako kriza, koja je zapadni Balkan, čini se, jače ščepala od ostatka sveta, utiče na tok migracija. Grci su na skupu u Nišu, izneli opominjujući primer za to.
U tom kontekstu, važna i delikatna tema je i odliv mozgova, što mnogim balkanskim zemljama predstavlja veliki problem. S druge strane građanska prava mnogih, koji su iz nevolje odlučili da napuste svoju zemlju (jer su mu mnoga prava uskraćena), narušena su činjenicom da je ulazak u drugu zemlju pozdravljen samo ako je osoba, na primer, lekar ili inženjer, a da se radnicima ili nekim drugim, manje školovanima, to ne dozvoljava!

Na ovom prvom seminaru razgovarali smo, između ostalog, i o migracijama u Regiji. O tome jesu li, ili nisu, Romi lažni azilanti? Da li je pogoršanje viznog režima zbog migracije velikog broja Roma donosi i druge nevolje, jer se ne misli o tome da zbog toga može da dođe do još veće mržnje prema Romima, što nikako nije povoljno tlo za valjane međuetničke odnose u Srbiji. Sve balkanske zemlje se svakodnevno suoćavaju sa vrlo sličnim ili često istovetnim problemima. U Srbiji smo, ne tako davno, imali tešku situaciju gde su maltretirani Romi u naselju “Jabuka”, a država danima nije reagovala i ništa nije učinila da zaštiti njihova prava. Oni su tada imali osnove da zatraže politički azil, a, opet, njihova migracija u velikom broju bi, sa druge strane, dovela do vrlo negativnog odnosa prema njima.

Vrlo je važna tema i činjenica da je u poslednje vreme mnogo građana došlo u Srbiju s Kosova, a – opet – mnogi azilanti su stigli u Srbiju. Kako je Srbija tranzitna zemlja, jasno je da problem azilanata ne može da reši sama. Azilanti su zajednička glavobolja zemalja u okruženju, koje listom zaboravljaju da su ti ljudi napustili svoje zemlje, jer s im tamo bila povređena ljuska prava. Jer svako ima pravo na čovečno postupanje prema njemu, na slobodno kretanje, na zaštitu psihofizičkog integriteta, ima pravo da koristi svoj jezik… Moramo da naučimo da obaveza poštovanja ljudskih prava ne zavisi od toga da li je čovek doprineo da do njihovog kršenja dođe. Sve treba pojedinačno rešavati, a ne kolektivno. Mi smo skloni da kolektivizujemo svaku odgovornost, zato što nemamo dovoljno političke kulture – naglašava Eva Vukašinović.

Hoće li se ova, mnogi veruju, stvarna balkanska bajka (kod nas ni bajke nisu nestvarne, kao kod ostalog sveta!) s opširnim pasusima o političkoj kulturi, pričati još dugo pre spavanja, na koliko će strana biti ispisana i hoće li stranice te knjige biti u boji, saznaće naredne generacije u Srbiji. One generacije građana – birača kojima bi obučeni i naučeni politički lideri i stručnjaci, “đaci” Regionalne akademije za demokratiju, trebalo da umeju da objasne zašto je pogubno po njih, ako na čelo države izaberu neobrazovane, nestručne ljude, ili pak one za koje se, primera radi, sumnja da su kupili fakultetsku diplomu!

Viktoria Csabi (Autonomija)