„Svi su dobrodošli“, glasi natpis na vratima crkve u ovom mirnom holandskom selu, gde se komšije pozdravljaju sa urednih tremova koji gledaju na negovane travnjake.

Ali ta deklaracija o toleranciji se tu ne uklapa.

Vođeni ekonomskim i kulturnim brigama koje su podstakli strah od imigranata, ljudi ovde i širom Holandije politički su skrenuli daleko udesno. To je ekstreman primer trenda koji se oseća širom kontinenta koji bi mogao da promeni ishod ovogodišnjih parlamentarnih izbora za Evropsku uniju.

U Sint Vilebrordu, koji ima malo imigranata među 9.300 stanovnika, skoro tri od četiri glasača izabralo je žestoko antimigrantsku, antimuslimansku stranku na izborima prošle godine koji su srušili imidž Holandije kao zemlje dobrodošlice.

Partija slobode, koju predvodi bukač izblajhane kose Gert Vilders, dobila je skoro četvrtinu svih glasova – u zemlji u kojoj manje od pet odsto ljudi čine muslimani – sa sloganima kao što su „nema islamskih škola, Kurana ili džamije“ i „nema otvorenih granica i masovne imigracije koju ne možemo sebi priuštiti“.

Glasači širom Evrope sve više osnažuju lidere poput Vildersa koji obećavaju da će ograničiti imigraciju i, u nekim slučajevima, demokratske slobode: veroispovest, pravo na izražavanje mišljenja, pravo na protest.

Ove snage su se povećavale u različitom stepenu, jednu po jednu zemlju, uključujući Nemačku, Francusku, Španiju, Švedsku i Austriju. Ali ubrzo, zabrinuti su stručnjaci, mogli bi dramatično da preoblikuju kontinent od vrha dole.

U junu će birači u 27 država članica Evropske unije izabrati sledeći parlament na petogodišnji mandat. Analitičari kažu da su stranke krajnje desnice, sada šesta po veličini grupa u skupštini, spremne da dobiju mesta – i veći uticaj na politike EU koje utiču na sve, od građanskih prava preko rodnih pitanja do imigracije.

„Ljudi moraju da se obračunaju sa ‘starom politikom’“, rekao je Rem Korteveg, viši naučni saradnik u istraživačkom centru Klingendel u Hagu.

U Holandiji, koja je dugo bila utočište po stvarima kao što su upotreba droga, odluke o kraju života i rodna pitanja, ovo sređivanje rezultata utrlo je put reskom Vildersovom glasu. „Glasanje za Vildersa je očigledno bilo iz protesta“, rekao je Korteveg.

U nekim drugim evropskim zemljama, pomak udesno bio je još veći i počeo je da grize temelje demokratije.

U Mađarskoj i Srbiji su nedavni izbori bili slobodni, ali ne i fer, kažu stručnjaci za demokratiju, jer su vladajuće stranke zauzele medije, sudove i izborne vlasti. EU je uskratila sredstva Mađarskoj i Poljskoj kao kaznu za odstupanje od osnovnih zakona.

A u Holandiji i šire, političari poput Vildersa izgradili su svoju podršku na obećanjima da neće sve tretirati kao jednake pred zakonom. To se često prevodi kao: držati strance podalje.

„Postoji jasan trend ka antimigrantskoj politici“, rekao je Korteveg. „A neke nacije su već dozvolile radikalnoj desnici da dobije vlast”.

Povećanje troškova i rastući gnev

Podrška Vildersovoj Partiji slobode se više nego udvostručila od poslednjih holandskih izbora 2021. Sa 23 odsto glasova, Vilders ima dobre šanse da predvodi bilo koju buduću vladajuću koaliciju.

Nigde više podrške za Vildersa nije bilo kao u Ruphenu, gradu na jugu Holandije kome pripada selo Sint Vilebrord i gde je po prvi put više od polovine birača izabralo Vildersovu stranku. Njegova partija je 2012. godine dobila 27 odsto glasova u gradu.

Tokom prethodnih četvrt veka, glasači širom Holandije su postajali sve nezadovoljniji jer sve vlade – uprkos visokim nivoima oporezivanja – nisu bile u stanju da zaustave eroziju beneficija koje su građani očekivali za stvari poput obrazovanja, zdravstvene zaštite i penzija.

„Kao da su ljudi prisiljeni da glasaju za Vildersa“, rekao je Valter de Jong (80), po zanimanju pekar, De Jong je rekao da je prošle godine bio primoran da zatvori posao zbog rastućih troškova i strogih vladinih pravila.

„Sve ide unazad. Svake godine je sve gore“, rekao je De Jong. On je ranije podržao stranku slobodnog tržišta odlazećeg premijera Marka Rutea, ali je odlučio da ne glasa na poslednjim izborima.

Pad holandskog životnog standarda poklopio se sa porastom imigracije. Većina je došla iz Ukrajine i drugih bivših sovjetskih država; manji broj je došao iz zemalja poput Sirije i Turske. Pre dve decenije, Holandija je imala neto odliv migranata, ali je do 2022. taj priliv porastao na 224.000 u zemlji od 17,5 miliona.

Holandija je takođe teško pogođena rastom troškova života koja utiče na sve, od cena zdravstvene zaštite do hrane. Inflacija je podstakla nejednakost i primorala neke porodice niže srednje klase u siromaštvo.

Prihod potreban za kupovinu prve kuće porastao je mnogo brže od zarade, prema studiji holandske banke Rabobank iz 2022.

„Pitanje stanovanja oslikava neuspeh politike. To je veoma istinito i veoma realno“, rekao je Tom Teuns sa Univerziteta u Lajdenu. „I onda imate populistu koji kaže: ‘Dobro, razlog je: tražiocima azila se daje prednost.’ Čak i ako je ovo laž, ovo je način na koji se imigracija povezuje putem rasističkih poruka. To je žrtveno jagnje.“

Vilders je u predizbornoj platformi izneo ovu liniju razmišljanja: „Zašto su tražioci azila prvi u redu kada traže oskudan smeštaj? To mora da prestane”.

Njegove pristalice su krivile za ove probleme vladajuću koaliciju Marka Rutea.

To je obrazac koji ponavljaju birači u mnogim evropskim zemljama, rekao je Teuns.

„A jedno od mesta na koje ti glasovi prečesto idu su radikalne desničarske stranke koje se poigravaju društvenim i ekonomskim temama – barem u svom diskursu“, rekao je Teuns.

Izbegavanje ili prihvatanje populizma?

Za tradicionalne partije evropskog desnog i levog centra, uspeh populističkih poruka predstavlja izazov.

Omiljena analogija za suočavanje s njima bila je „sanitarni otklon “ – zaštitna barijera postavljena da bi se zaustavilo širenje zaraznih bolesti. Politički gledano, to je značilo ne praviti koalicije sa njima.

U Belgiji je ova strategija korišćena za izolaciju krajnje desnih nacionalista, a u Francuskoj je partija Žan-Mari Le Pena držana na distanci.

Međutim, pod Le Penovom ćerkom, Marin, Nacionalni front – preimenovan u Nacionalno okupljanje – više nije otpadnik. U novembru je učestvovala na protestnom maršu protiv rastućeg antisemitizma. To je navelo kritičare da koriste ne baš laskavi nemački izraz – „salonfehig“ – da opišu bivšeg otpadnika koji je dobrodošao u pristojno društvo.

„Salonfehig“ se često koristi da opiše kako su nacisti – koje su u početku izbegavali – na kraju uspeli da uđu u mejnstrim politiku, pre njihovog potpunog preuzimanja vlasti uoči Drugog svetskog rata.

U Holandiji je formiranje većinske koalicije sa Vildersovom strankom nedavno smatrano nezamislivim.

Vildersova partija je 2010. podržala manjinsku holandsku vladu. Ali Vilders je odbio da odustane od svoje antiimigrantske retorike, i godinu i po kasnije, stvari su se postale drugačije.

Raspoloženje na kontinentu počelo je da se menja. Migraciona kriza u Evropi 2015. bila je prilika za krajnje desničarsku politiku nakon što je oko 100.000 azilanata svakog meseca počelo da pristiže u EU.

Vildersova antimigrantska retorika počela je još glasnije da odjekuje. Prošle godine, broj migranata koji su neregularnim putem, poput onih koji su koristili gumene čamce da Sredozemnim morem dođu iz Severne Afrike do EU, bio je na najvišem nivou od 2016, prema agenciji EU za granice Fronteks.

U julu se većinska koalicija Marka Rutea raspala zbog njegovog bavljenja imigracijom, a njegov naslednik na mestu lidera stranke VVD nagovestio je da bi Vilders mogao ponovo da bude partner za razgovor.

„Odjednom, glas za Vildersa više nije bio izgubljen glas“, rekao je Korteveg iz istraživačkog centra Klingendel. „A Vilders je počeo da jača u anketama”.

U decembru je član Vildersove stranke postao predsednik parlamenta, što je označilo napredak u političkom prihvatanju. Sada postoji realna perspektiva da se njegova stranka krajnje desnice pridruži, ili čak vodi, većinskoj vladajućoj koaliciji.

Osećajući priliku za veću moć, Vilders je rekao da bi bio voljan da svoje najoštrije političke stavove stavi „privremeno u frižider“.

Politički rivali su skeptični. „Kada nešto stavite u frižider, stavite to tamo da biste kasnije izvadili sveže“, rekao je Frans Timermans, dugogodišnji lider levog centra u holandskoj politici koji se kandidovao protiv Vildersa na izborima u novembru.

Politički analitičari koji očekuju izbore za Evropski parlament u junu kažu da bi ono što se dešava u zemljama poput Holandije moglo da bude nagoveštaj za ostatak EU bloka koji ima 450 miliona ljudi.

Umesto da krajnje desničarske stranke budu povučene u centar, centar može skrenuti udesno.

„A ovo je možda najveća opasnost za Evropu“, rekao je Korteveg iz Klingendela. „S jedne strane, takve koalicije bi mogle da oduzmu najoštrije ivice tim političarima. Ali s druge strane, postoji ogroman rizik da se takve stranke normalizuju”.

(Glas Amerike/foto: Pixabay)