Najavu Dragana Đilasa da Rio Tinto sprema odštetni zahtev protiv Srbije zbog projekta Jadar, pravni eksperti ocenjuju kao političku, jer konkretnih podataka o tužbi nema, ali da bi odštetni zahtev mogao da bude i dobra opcija za Srbiju. Međutim, upozoravaju na dublji problem – novi zakon o rudarstvu koji bi mogao omogućiti povratak kompanije, sa ubrzanim dozvolama i bez učešća javnosti.

Đilas je u podkastu „Dežurni krivac“ naveo i da su osim potpisivanih dokumenata, predstavnici vlasti se usmeno i „pred svedocima, obavezivali na to da će taj projekat biti realizovan“, i tvrdio da je usmeni dogovor obavezujući „apsolutno podjednako kao pisani“.

Advokatica Mirjana Vukajlović koja zastupa organizaciju „Marš sa Drine“ za portal N1 podseća da je javnost u Srbiji nedvosmisleno pokazala koliko joj je ova tema bitna. Jedinstvo naroda i masovnost protesta protiv projekta „Jadar“ političkim činiocima je ovu temu učinilo izuzetno privlačnom za, kako je navela, „rudarskim rečnikom, sigurnu eksploataciju“.

„Sam naš narod je jedinstvenim stavom po pitanju važnosti očuvanja životne sredine, doprineo svojevrsnoj nervozi i pozornosti državnih organa, izazvao strah kod vlasti, a konsekventno i usporio čitav projekat do trenutnog stausa održavanja – care and maintenance“, kaže Vukajlović.

Ona navodi da ako se sa apsolutnom sigurnošću zna da je odštetni zahtev spreman i to za nadoknadu troškova i izgubljenu dobit, onda bi trebalo da se zna i tačan iznos, kao i kome se podnosi zahtev i kada, ali o tome se „javnost ne obaveštava u pomenutoj izjavi“.

„Mi ne znamo da li su država Srbija i kompanija Rio Tinto ili Rio Sava Exploration potpisali bilo kakav ugovor, i ako jesu, koji su bitni elementi tog ugovora, iako se u izjavi navodi da su potpisivani razni papiri, tako da ne znamo ni da li postoji ugovorena nadležnost za rešavanje sporova, ili bi se eventualni zahtev rešavao investicijskom arbitražom, a na osnovu Sporazuma o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja“ ukazuje Vukajlović.

„Kompanija Rio Tinto ne komentariše nagađanja izneta u medijima koja nisu zasnovana na zvaničnim informacijama“, navodi se u odgovoru britanske kompanije na pitanje N1.

Kaže i da je tačno da postoje neformalni ugovori, među kojima su i oni koji ne zahtevaju pismenu formu da bi proizvodili pravna dejstva. Ipak takvi ugovori moraju da sadrže bitne elemente, kao što su predmet, cena, uslovi, rokovi oko kojih su se ugovorne strane saglasile, da bi ugovor predstavljao “zakon za stranke”.

„U ovom slučaju bi trebalo utvrditi i ko je i u kom kapacitetu ugovarao eventualne obaveze, da li je bio ovlašćen da preuzima obaveze u ime države, da li je u pitanju moguć ugovor, te da isti nije protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima, jer bi u tom slučaju ugovor bio i ništav. Javnost treba da zna da svako salonsko obećanje koruptivnih radnji ne može da predstavlja osnov za odštetni zahtev“, ističe Vukajlović.

Troškovi arbitraže bi mogli da prevaziđu visinu odštetnog zahteva

Ona kaže da potencijalni troškovi međunarodne arbitraže, gde su uključeni država i investitor, prosečno traje oko tri godine, a troškovi bi mogli da prevaziđu visinu odštetnog zahteva koja je navedena.

„Smatram da su obe strane svesne da bi im bilo u interesu da mirnim putem reše eventualni spor“, kaže Vukajlović.

RT u riziku od otvaranja Pandorine kutije

Mirjana Vukajlović smatra da nije u interesu niti jedne strane u ovom slučaju da se utvrđuju usmena obećanja da će projekat biti realizovan, jer bi to bilo protivno zakonu, budući da bi se takvom vrstom obavezivanja Srbija diskriminatorno, odnosno nezakonito, odnosila prema drugim investitorima, a Rio Tinto bi svakako srljao u reputacioni rizik, kao i zakonsku odgovornost za takvo postupanje.

„Rio Tinto se kvalifikuje i po standardima Velike Britanije za obavezno sačinjavanje tzv. ESG (environmental, social, and governance) izveštaja, koji su ključni za održivo poslovanje, budući da im je obrt veći od 500 miliona funti i imaju preko 500 zaposlenih, pa im svakako nije u interesu da otvore Pandorinu kutiju“, ocenjuje Vukajlović.

Gotovo polovina započetih arbitraža se, prema njenim rečima, završi poravnanjem, prevashodno zbog visokih troškova istih. Vukajlović smatra da je realnije očekivati da će Rio Tinto nastojati ne samo da povrati svoja ulaganja, ukoliko se odluči na potpuno napuštanje projekta, već i da zaradi na istom.

Po njenom mišljenju racionalnije je da će Rio Tinto pre pokušati da izvrši prenos postojećih prava, nego što će ući u dalje troškove vođenja neizvesnih postupaka. pogotovo u delu koji se odnosi na izgubljenu dobit,

„Pod od uslovom da ne postoji neki pisani sporazum poguban po Republiku Srbiju, nedostupan javnosti, koji bi im bitno uvećao šanse za pozitivnu arbitražnu odluku“, smatra Vukajlović.

„Tužba je dobra vest“

Njen kolega advokat advokat Sreten Đorđević koji je više puta bio angažovan protiv realizacije projekta Jadar, najavu Dragana Đilasa ocenio je partijskom/političkom.

On je dodao da se ne zna se odakle ta informacija dolazi, da li iz izvora bliskih vladi Republike Srbije ili Rio Tinta. Govoreći o potencijalnim usmenim dogovorima postavlja pitanje šta su to najviši državni zvaničnici Srbije mogli da obećaju kompaniji da li bi takva „obećanja“ mogla biti podložna oceni zakonitosti.

„Da li su Rio Tintu obećali izdavanje dozvola u nezakonitim postupcima, što bi mogao biti slučaj imajući u vidu nezakonit karakter praktično svih postupaka koje je kompanija vodila radi pribavljanja dozvola? Ako bi se to koristilo kao argument i dokaz, onda bi to bio osnov za uključivanje našeg tužilastva za organizovani kriminal i sprečavanje korupcije i antikorupcijskih organa Velike Britanije, Australije i SAD, što nije u interesu kompanije, ni aktuelnih srpskih vlasti“, smatra on“, smatra on.

Đorđević kaže da bi ovu vest, u slučaju da je istinita, nazvao dobrom.

„To bi značilo da Rio Tinto napušta Srbiju. S druge strane, to bi dalo priliku Republici Srbiji da uspe u sporu upravo zbog toga što je kompanija od samog početka razvoja projekta Jadar, drastično kršila propise naše zemlje“, smatra Đorđević za N1.

On pre svega misli na kršenje propisa o zaštiti obradivog poljoprivrednog zemljišta i propise koji se tiču rudarskog otpada.

„Kompanija tokom skoro dve decenije geoloških istraživanja i izbušenih skoro 600 bušotina, nije od Ministarstva poljoprivrede zatražila niti pribavila nijednu saglasnost za vršenje primenjenih geoloških istraživanja na obradivom zemljišta od prve do pete klase, što nije ni dozvoljeno prema zakonu o poljoprivrednom zemljištu. Oko 90 odsto zemljišta koje se tiče projekta Jadar je navedenog kvaliteta“, kaže Đorđević.

Kao drugu bitnu činjenicu ističe tokom čitavog perioda geoloških istraživanja Rio Tinto nije pribavio dozvolu o upravljenju rudarskim otpadom. Đorđević tvrdi da su do sada otpad odlagali na komunalnu deponiju u Loznici, koja je sanitarna komunalna deponija, a „po našem Zakonu o upravljenju otpadom, rudarski otpad je zabranjeno deponovati na komunalnim deponijama“.

Đorđević ukazuje i da postoje dokazi da je Rio Tinto, tokom razvoja projekta, kršio i poreske propise Srbije, da postoji sumnja da su izbegavali plaćanje poreza u vezi sa transakcijama sa povezanim licima u inostranstvu i da se to dešavalo u periodima kada je Rio Tinto dobijao nove ili produžavao stare dozvole za geološka istraživanja – što, prema njegovim rečima, takođe nije dozvoljeno Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima kojim je propisana zabrana izdavanja dozvola kompanijama koje imaju dospele poreske dugove ili na drugi način krše propise Srbije.

Rio Tinto čeka novi zakon o rudarstvu?

Srbija je leta 2024. godine potpisala Memorandum o razumevanju sa EU u oblasti kritičnih mineralnih sirovina i obavezala se da svoje zakonodavstvo usaglasi sa propisima EU. Srbija je tada bila jedna od 14 zemalja van EU koja ratifikovala sporazum. Par dana ranije Vlada Srbije je na pravnu snagu vratila, ranije (2022) obustavljeni Projekat Jadar, što je izazvalo višemesečne proteste širom Srbije.

Umesto da tuži Srbiju i traži odštetu, Đorđević smatra se Rio Tinto privremeno povukao iz Srbije u iščekivanju novog zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima koji bi trebalo da se uskladi sa evropskom Uredbom o kritičnim sirovinama (CRMA) na šta se Vlada Srbije obavezala.

Đorđević podseća da je nekoliko dana nakon što je Rio Tinto, samostalnom odlukom, uslovno „pauzirao“ projekat Jadar u jesen 2025. godine, Vlada Srbije izašla sa Polaznim osnovama za donošenje novog zakona o rudarstvu i geološkim straživanjima, kojim bi se ovaj zakon uskladio sa evropskim, koji se odnosi na kritične sirovine.

Gde je potrošena novac od studije izvodljivosti

Đorđević podseća da je kompanija Rio Tinto od 2020. godine počela da ulaže mnogo više sredstava, oko 100 miliona dolara godišnje, nego u prethodnih 16 godina, od kada je u Srbiji. Većina tih sredstava zvanično je otišla na izradu studije izvodljivosti.

“Međutim, kada je započet postupak procena uticaja na životnu sredinu, utvrdili smo da je dokument potpuno identičan onom iz 2020. i 2021. godine. Prema javno dostupnom izveštaju najveći deo ovih iznosa otišao je povezanim licima Rio Tinta u inostranstvu. Kome je otišao novac mogli bi da saznamo ako bi se uključili nadležni pravosudni organi ili tužilaštva i da traže ono što mi nismo mogli da dobijemo, a to su izveštaji o transportnim cenama”, navodi on.

Ovo usklađivanje, po njemu, ne donosi ništa dobro Srbiji, jer, pre svega, stavlja strateške projekte Evropske unije na pijedestal „preovladavajućeg javnog interesa“, iznad svakog drugog іnteresa. To su u ovom slučaju interesi zaštite životne sredine, zaštite zdravlja i zaštite imovinskih prava građana Srbije. On smatra da je EU, stavljajući projekat Jadar na listu strateških projekata, zapravo zažmurila na oba oka prilikom analize ispunjenosti uslova kompanije Rio Tinto da projekat uopšte dobije ovaj status.

„CRMA zahteva od država gde se realizuju projekti da primenjuju pojednostavljene procedure izdavanja dozvola, osiguraju hitno postupanje u svim sudskim postupcima, kao i da se ovim projektima dodeli status „preoladavajućeg javnog interesa“ odnosno status „najvećeg mogućeg nacionalnog značaja“. Ako bi se ovi standardi CRMA primenili na rudarske projekte u Srbiji, oni bi bili iznad svakog zaštićenog javnog i privatnog interesa, zbog čega bi bila isključena mogućnost odmeravanja interesa u skladu sa našim zakonodavstvom i nekim evropskim standardima“, kaže Đorđević.

Prema Đorđeviću, ako se Srbija uskladi sa ovim zakonom, stvorio bi se ambijent u kome će rudarske kompanije doći u poziciju da u ekspresnim postupcima, bez ikakvog ometanja, „a posebno bez efektivnog učešća javnosti“, dobijaju dozvole za eksploataciju. To bi, kako kaže, dovelo do najezde rudarskih kompanija u Srbiji, bez ikakve kontrole stručne i zainteresovane javnosti.

„Zbog toga ja pozivam javnost da bude budna povodom ovoga i da se usprotivi donošenju jednog ovakvog zakona, jer bi on mogao biti poguban po interese i države i građana“, zaključio je Đorđević za portal N1. 

(N1, foto: Autonomija)