Srbija ulazi u fazu političke nestabilnosti koja je upravo počela i ona se neće zaustaviti ali je vrlo teško reći kojim tokom će dalje ići, kaže u intervjuu za Geopost Žarko Korać, psiholog i bivši potpredsednik Vlade Srbije u Kabinetu Zorana Đinđića.

“Ovu nervozu koju Vučić pokazuje nije samo zbog ovih monstruoznih zločina u Srbiji nego i zbog toga što mu curi vreme oko Kosovskog problema. Već je dobio opomenu – tekst u Njujork tajmsu, koji je nezavistan, intelektualan, liberalan list najuticajniji američki list izvan SAD. Dakle, on je dobio opomenu da se ipak zna šta on radi i nervoza je velika: ima kosovski problem, gubitak kontrole onoga što se dešava u zemlji, ovi zločini, naravno, i treće on ima dosta lošu ekonomsku situaciju u državi”.

“Najveći skup u istoriji” koji je Vučić najavio za 26.maj, po rečima Koraća, znak je da se srpski predsednik uplašio gubitka vlasti.

“Pre svega, on ovim mitingom, što je žalosno, obnavlja tradiciju Slobodana Miloševića koji je imao te velike mitinge. Jedan od njih je bio na Ušću kada je književnik Vitezović rekao ‘dogodio se narod’ i to je sad događanje naroda drugi put. Nije onda uspelo a neće uspeti ni sada”.

Korać ocenjuje i da niko ovoliko nije kontrolisao Srbe na Kosovu kao Vučić.

“Možda Milošević na početku svoje vlasti ali to je bila jedna druga situacija, Kosovo tada nije bilo deklarisano kao nezavisno ono je tehnički još uvek bilo u sastavu Srbije i tadašnje Jugoslavije”.

Sagovornik Geoposta smatra da je Vučić napravio kardinalnu grešku ucenjujući Zapad i Prištinu povlačenjem Srba iz svih institucija.

“Srbi su bili u vladi, parlamentu, predsednici opština… On je izazvao jednu ogromnu krizu misleći da će Zapad da stavi pred jedan svršen čin i da Zapad natera Kurtija da Zajednica srpskih opština izgleda kako on hoće a ne eventualno kako bi Kurti to uradio”.

Korać je uveren da Vučić nema nameru da prihvati i sprovede Ohridski plan.

“Vučić nema nameru da sprovede Ohridski sporazum, njemu svako rešenje kosovskog pitanja gubi u očima svojih birača. A on isključivo misli na svoje birače. Vučić radi takozvane fokus grupe dva puta dnevno, to je jedinstveno, nikada nisam čuo da to neko radi. On i pre podne i popodne ispituje svoje političke lojaliste i on zna da će izgubiti bilo kojim rešenjem kosovskog pitanja”.

Srbija je, ukazuje Korać, rusku kartu izgubila i Vučić to vidi. “On zapravo nema političku podršku nigde. Paradoksalno njega još najviše podržavaju SAD i deo Evrope očekujući da će on da učini neki racionalan potez a to je da napravi sa Kurtijem konačno neki dogovor. I Zapad, nedostaje mi prava reč, mi u psihologiji imamo jedan izraz oblikovanje – oni stalno pokušavaju da ga oblikuju, na srpskom bi rekli ‘nutkaju ga’, po mom mišljenu dosta bez rezultata”.

Korać konstatuje da ni za Zapad ni Evropu nismo prioritetan region.

“Zapadu je u ovom trenutku najvažnije da nema oružanog konflikta, i to je užasno malo očekivanje od regiona”.

Geopost: Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji ima svu vlast u državi, zakazao je za 26.maj „najjači skup u istoriji do sada“ za odbranu demokratskih sloboda i vrednosti. Od koga Vučić brani demokratske vrednosti i da li se predsednik Srbije zapravo uplašio gubitka vlasti?

On se sasvim sigurno uplašio i kao i svi autoriratini političari voli da sve kontroliše. Njegov govor je uvek “ja znam”, “sve ja znam“, “znam ja šta vi pričate“ … znači potpuna kontrola. Ovo je, naravno, jasan gubitak kontrole, on se izbezumio, ne čak i uplašio, nego je bio prvog i drugog dana (nakon dve tragedije u Srbiji) u stanju koje je bilo baš afekta.

Pre svega on ovim mitingom, što je žalosno, obnavlja tradiciju Slobodana Miloševića koji je imao te velike mitinge. Jedan od njih je bio na Ušću kada je književnik Vitezović rekao ‘dogodio se narod’ i to je sad događanje naroda drugi put. Nije onda uspelo a neće uspeti ni sada. A naravno to je pre svega, politički gledano, manifestacija njegove široke podrške. Naravno, svako u Srbiji zna da će doći njegovima autobusima ljudi iz svih delova Srbije, da će to biti jedan potpuno organizovani dolazak, da će biti stotine, možda, čak i hiljade autobusa, dakle to je jedna mašina državna koja to organizuje i ne može se smatrati podrškom. Njega je uplašila ova šetnja građana Srbiije i sve ono što sledi.

Geopost: A šta sledi?

Dakle, mi se ponovo vraćamo u populizam. Vučić je inače jedan demagog i populista kao političar a sada i u formi Srbija počinje da liči na jednu populističku državu. To je s Miloševićem počelo, događanja naroda su počela sa tim čuvenim mitingom u Novom Sadu i on se zapravo vratio na jedinu političku formu koju on zna kao mladi radikal.

Šešelj je manje više uvek podržavao Miloševića i on nema drugi odgovor na sve ovo što se dešava. Dakle, Vučić nije pokazao nikakvu empatiju sa žrtvama, nije se upisao u knjigu žalosti, bojao se da ode pred školu da ga ne bi izviždali. On se nikad, ni u jednoj emisiji, nije suočio za 11 godina ni sa jednim opozicionim političarem koji je malo popularniji. On se jako boji suočavanja i to sa ljudima koji su besni na njega.

Srbija ulazi u fazu političke nestabilnosti, ona je upravo počela i ona se neće zaustaviti ali je vrlo teško reći kojim tokom će dalje ići. Dakle, On (Vučić) više nema podršku koju je imao i Srbija apsolutno ulazi u jednu vrlo tešku fazu političke nestabilnosti.

Geopost: Rekli ste da se Vučić nije suočio ni sa jednim opozicionim političarem. Poznato je da Srbiju već duže nazivaju malom Rusijom, na šta ukazuju brojni pokazatelji. Ako se, misleći na smenu vlasti, u Rusiji kaže i ‘posle Putina novi Putin’, šta bismo mogli reći za Srbiju i posle Vučića…

Nema nikakvih šansi da dođe neko ko je ovakav tehnolog vlasti pre svega potpuno kontroliše medije, što je već znak antidemokratije i činjenica da je organizovao svoju stranku tako da je u nju uvukao ljude koji zapravo nemaju dovoljne kvalifikacije, nemaju šanse da dobiju one položaje koje im je ta partija omogućila. Dakle oni će braniti tu partiju, jer to nije partija pre svega školovanih ljudi. To je partija ljudi koji su mnogo u životu dobili, naravno ne svi, nije čak ni većina, zahvaljujući tome što su u partiji, posebno u malim mestima.

Tako da on u ovom trenutku pokušava da dobije podršku onih koji u potpunosti zavise od njega u odnosu na svoje radno mesto, standard koji trenutno imaju. Nije to bog zna šta ali za siromašnu Srbiju dovoljno. Mislim da Vučić ide silaznom putanjom, ne očekujem da će to da bude tako brzo, ali definitivno ulazi u završnicu svoje političke karijere na vlasti.

Geopost: Videli smo gotovo usaglašeni ton vlasti i opozicije u Srbiji kada je reč o Kosovu. Većina srpskih vlada koristila je do sada kosovske Srbe kao vrstu papira za izbornu manipulaciju. S druge strane, Srbi sa Kosova nikada nisu bili lošiji po zastupljenosti. Ko je odgovoran za rešavanje političkog predstavljanja kosovskih Srba –  Beograd ili treba oni sami da odlučuju za sebe?

Niko nije ovoliko kontrolisao kosovske Srbe, možda Milošević na početku svoje vlasti ali to je bila jedna druga situacija Kosovo tada nije bilo deklarisano kao nezavisno ono je tehnički još uvek bilo u sastavu Srbije i tadašnje Jugoslavije. Srpska lista koja je podržana iz Beograda i koju vode ljudi koji imaju poslove u Beogradu i to velike poslove praktično dominira.  Vučić je, po meni, napravio kardinalnu grešku ucenjujući Zapad i Prištinu povlačenjem Srba iz svih institucija. Srbi su bili u vladi, parlamentu, predsednici opština… On je izazvao jednu ogromnu krizu misleći da će Zapad da stavi pred jedan svršen čin i da Zapad natera Kurtija da Zajednica srpskih opština izgleda kako on hoće a ne eventualno kako bi Kurti to uradio. On je to pogrešno uradio, izazvao je veliku krizu koja je dovela do toga da se Amerika direktnije angažovala na Kosovu.

Trojka iz EU nije baš puno postigla, e onda se pojavio Eskobar, a Amerika je uvek jedna velika sila, politički to je jedan veiki slon i ne možete se praviti da ga nema, onda je postignut Ohridski sporazum.

Problem je što Vučić nema nameru da sprovede Ohridski sporazum, njemu svako rešenje kosovskog pitanja gubi u očima svojih birača. A on isključivo misli na svoje birače. Vučić radi takozvane fokus grupe dva puta dnevno, to je jedinstveno, nikada nisam čuo da to neko radi. On i pre podne i popodne ispituje svoje političke lojaliste i on zna da će izgubiti bilo kojim rešenjem kosovskog pitanja.

Plus, otvarajući bar delimično kosovski problem, on, ako mogu tako da kažem, se uvek može pojaviti kao nacionalni lider, otac nacije i tako dalje. Ima sad jedno ALI – istovremeno on plaši Zapad, a s obzirom na rat u Ukrajini mislim da to nije dovoljno uzeo u obzir i poslednje što Evropa želi i SAD to je konflikt na jugoistiku Evrope koji bi dao uzgred i Rusiji neku šansu da se umeša. Mislim da je to jako loše procenio, trenutno smo nigde. Dogovor koji smo imali neki dan oko nestalih, mislim da je potpuno opravdan i trebalo bi da se sprovede. Vučiću je učinjen veliki ustupak od strane Zapada da ne mora da potpiše Ohridski sporazum, ali se podrazumeva da ga je prihvatio. Ali, u suštini, ovu nervozu koju pokazuje nije samo zbog ovih monstruoznih zločina nego i zbog toga što mu curi vreme oko kosovskog problema. Već je dobio opomenu – tekst u Njujork tajmsu, koji je nezavisan, intelektualan, liberalan list najuticajniji američki lista izvan SAD. Dakle, on je dobio jednu opomenu da se ipak zna šta on radi i nervoza je velika: ima kosovski problem, gubitak kontrole onoga što se dešava u zemlji, ovi zločini, naravno, i treće on ima dosta lošu ekonomsku situaciju u državi.

Geopost: Uz to, možda je svestan i da Rusija gubi rat u Ukrajini, iako to ne želi da prizna?

To sa Rusijom je jedna interesenatna stvar. Srpski nacionalisti sve vreme čekaju da se pojavi Rusija ponovo kao jedna velika sila i njima vrati sve. Šta znači vratiti Kosovo, iskreno ne mogu ni da dočaram jer ja sam se pitao iskreno eto nek on da teoriju ali tamo živi dva miliona ljudi od kojih niko ne želi da živi u Srbijij. Iskreno, najdobronamernije, ja ne vidim tu opciju, jer država to su ljudi a ne teritorija.

Ali to je san Dobrice Ćosića, to je san svih srpskih nacionalista – velika Rusija pomaže Srbima. Koliko je to fatamorgana, o tome možemo pričati i šta oni misle… a sad se desilo da je Rusija potpuno izolovana, potpuno izgubila ugled i to će biti za sledećih 10-15 godina, čak i ako počne Zapad da trguje sa Rusijom njen ugled je jako nizak. Tako da je Srbija u stvari tu rusku kartu izgubila i Vučić to vidi, on zapravo nema političku podršku nigde. Ne možete vi na ovom svetu biti politički aktivni a niko vas ne podržava. Zapravo paradoksalno njega još najviše podržavaju SAD i deo Evrope očekujući da će on da učini neki racionalan potez a to je da napravi sa Kurtijem konačno neki dogovor. I Zapad, nedostaje mi prava reč, mi u psihologiji imamo jedan izraz oblikovanje – oni stalno pokušavaju da ga oblikuju, na srpskom bi rekli ‘nutkaju ga’, po mom mišljenu dosta bez rezultata. To, eto, traje godinama ali sada polako postaje…

Geopost: Može li se od vuka praviti jagnje?

Mogao bih da vam navodim jako čudne primere, ja bih samo rekao da su pre stvaranja države Izrael Begin (Menahen), koji je bio terorista i Jaser Arafat, koji je bio obrazac teroriste, na kraju, kad je sklopljen sporazum, dobili su Nobelovu nagradu za mir. Život je čudan, to je moguće. Ako je vaše pitanje da li od Vučića očekujemo promenu, nažalost, moram da kažem da ja to od njega ne očekujem. On ima nešto fundamentalno od tog radikalskog perioda i to su njegovi stvarni stavovi, iako se stalno prikazuje kao čovek naklonjen Zapadu, želi da ode na Zapad, a u suštini kao i svi srpski nacionalisti, ili većina, nema nikakvo poverenje prema Zapadu, on se inferiorno odnosi prema Zapada, ne veruje Zapadu, misli da je suprotan srpskim nacionalnim interesima i iako bi se, naravno, jako morao potruditi da nam pokaže kako je to Rusija bila na strani Srbije, nekad je bila a nekad i nije. A pravo da vam kažem i Austro-Ugarska je nekad pomagala Srbiji ili Nemačka, možemo mi i tu temu otvoriti kako se završio srpsko-bugarski rat i Bugarska koja je stigla do Niša kada je srpska vojska poražena pa je zapravo Austro-Ugarska naterala Bugarsku da se povuče.

Definitivno Srbija je evropska zemlja, njoj je mesto u Evropi i izvan tih evropskih integracija nema druge politike, to je suština. Sad mu je i Rusija otišla, i to pokazuje koliko je on loš političar. Vučić je odličan tehnolog vlasti ali potpuno analfabeta političar. Ja bih ga pitao ‘a šta ti očekuješ da ćeš stalno balanisrati’ jer to će se na kraju loše završiti i već sada izaziva jedno podozrenje u Evropi, pre svega baltičkih država i Višegradske grupe sem Mađarske, Češke, Slovačke. Ti si izazvao podozrenje kao mala Rusija, mali Putin, ti zavisiš od tih zemalja jednog dana za evrointegracije. Jesi li siguran da ćeš baš uvek imati podršku cele EU jer neke od tih zemalja zaista se boje Rusije.

Geopost: Nedavno istraživanje Galup-a pokazalo je pad podrške SAD u gotovo svim zemljama regiona, izuzev Kosova. Kako vi to vidite?

Oni (Zapad) to svakako i ne žele ali evo i nemački kancelar Šolc je rekao da prazna obećanja očigledno više ne rade. To je govorila i Angela Merkel, zato je i započela Berlinski proces, ali je ona otišla sa vlasti pomalo diskreditovana zbog podrške Putinu. Jedna stvar je sigurna Bajden nije promenio politiku jer su mu se pojavili drugi problemi –  to je stanje ekonomije u Rusiji, a pre svega Kina i njena sve agresivnija uloga u Aziji i rat u Ukrajini. Tako da tek sada ne postoji neka koncentracija na region i oni ga ne smatraju strateški naročito važnim – njima je samo važno da nema rata, nema konflikta, to je otprlike jedino. To je žalosno, ali je problem i EU koja u ovom trenutku nema nameru da se proširuje, neki to zovu zamor od proširenja ja bih upotrebio ružnije reči ali neću o njima da govorim.

Evo primera – tek su sad Prištini dali viznu liberalizaciju, a sve evropske zemlje uključujući i Ukrajinu koja ima 55 miliona ljudi, sve imaju viznu liberalizaciju. Očigledno tim putem neće napraviti pritisak a diskriminišu građane Kosova. Mislim da u ovom trenutku Evropa nema naročito aktivnu politiku u regionu. To se pre svega vidi u Bosni, gde je to pre svega sve ostavljeno Šmitu, visokom predstavniku, u Crnoj Gori su Evropa i SAD potpuno podbacili. Oni su bili posebno fascinirani mogućnošću da Đukanović izgubi vlast, da su sve tome podredili što je po meni neka vrsta analfabetije političke. Valjda treba da gledaš ko dolazi, s kojim političkim idejama. Oko Kosova su do skora bili relativno pasivni. Tako da mi nismo prioritetan region za Ameriku, ali nažalost ni za Evropu.

Evropa je nekako u nekoj pasivnoj spoljnoj politici, da li je razlog tome Bregzit, da li se ona menja, pomalo ekstremna desnica dolazi u neke evropske zemlje, i to neke demokratske zemlje poput Danske. Mogu reći da smo u nekom zapećku svetske politike.

Geopost: Upravo ste detektovali ono što je Januš Bugajski izneo kao evidentne primere tripartitnog plana Brisela i Vašingtona za region. Bugajski ne isključuje ni mogućnost oružanih konflikata. Šta vi mislite?

Andrej Plenković (hrvatski premijer) ima jedan specifičan problem – nema toliko Hrvata u BiH, i većina njih danas živi u Hrvatskoj i većina njih su danas deo biračkog tela HDZ-a, on je predsednik HDZ-a. Tako da Plenković ima problem da se nolens volens mora bavtii tim problemom zato što ima problem sa svojim biračkim telom čiji je jedan deo ekstremno desni koji on ne predstavlja i koga se on boji. Što se tiče Crne Gore greška je već napravljena i videćemo kako će to ići dalje i to je puka želja za političkom promenom, ja mogu da je shvatim, ali ona ne može biti jedini kriterijum procene onoga što se zbiva. Što se tiče Kosova kao da su svi pomirili sa time da Kosovo ostane delimično nepriznato u Evropi od pet zemalja i donekle izolovano.

Ali ono što se dozvoljava Rami i Vučiću mene pomalo fascinira. To je da Amerika podržava Otvoreni Balkan koji je sam po sebi vrlo nejasan, sumnjivi su protagonisti, nemam ni ja poverenja u njega, zamislite tek koliko neki u Crnoj Gori i Bosni veruju tome.

Mislim da Amerika ide u to suviše pojednostavljeno mislćei da će kad se naprave dobri ekonomski odnosi sve da se reši. Evo da vam navedem primer odlične ekonomske odnose imaju Turska i Grčka pa nemaju baš neke dobre političke odnose, često na ivici kriza. Ima i drugih primera gde ekonomija nije kriterijum za političlke odnose. Amerika tu ima ideju koja je pogrešna.  Evo primer Srbija najviše izvozi u BiH i Kosovo pa ne vidim baš da ima odlične političke odnose. To je jedna američka simplifikacija i verovatno zato to podržavaju, a Berlinski proces je stao. Ja sam delimični pesimista, Zapadu je u ovom trenutku najvažnije da nema oružanog konflikta, i to je užasno malo očekivanje od regiona, ali oni to očekuju i to se za sada ispunilo. /Geopost/

(Gradski portal/thegeopost.com, foto: Medija centar Beograd)